Planovi obuhvataju ne samo vojsku i naoružanje, već i privredu, nauku, informacione tehnologije i svakodnevni život građana, što otvara pitanje koliko daleko država namerava da ide u odgovoru na savremene pretnje.

Japanska premijerka Sanae Takaiči namerava da do kraja godine izmeni Strategiju nacionalne bezbednosti, pozivajući se na jačanje kineske i severnokorejske vojne moći, kao i sve intenzivniju saradnju Rusije sa Kinom i Severnom Korejom. Vlada smatra da iskustva sukoba u Ukrajini pokazuju neophodnost priprema za nove načine ratovanja i dugotrajne sukobe.

Međutim, japanski list Asahi Šimbun upozorava da Tokio ne sprovodi samo modernizaciju oružanih snaga, već postavlja temelje za savremeni totalni rat, koristeći pretnje iz Rusije, Kine i Severne Koreje kao opravdanje za promenu dosadašnje politike. Takav pristup mogao bi da označi postepeno napuštanje pacifističkog identiteta koji je Japan izgradio posle Drugog svetskog rata.

Jedan od glavnih argumenata japanske vlade jeste razvoj ratovanja u Ukrajini, gde bespilotne letelice, satelitske komunikacije i veštačka inteligencija imaju sve značajniju ulogu.

Dronovi prate kretanje protivnika, izvode udare i dostavljaju podatke komandnim centrima, dok veštačka inteligencija pomaže u njihovoj obradi i donošenju odluka. Ukrajina intenzivno koristi ove tehnologije, ali i Rusija neprekidno uvodi nova sredstva ratovanja.

Profesor Univerziteta Keio Tomojuki Furuja, stručnjak za primenjenu statistiku i vojnu upotrebu veštačke inteligencije, objašnjava da ukrajinske snage koriste ove sisteme za prepoznavanje slabosti protivnika i prilagođavanje ruskim napadima.

Prema njegovim rečima, evropske zemlje koje podržavaju Kijev posebno su zainteresovane za podatke prikupljene tokom sukoba.

Japan je još 2022. godine promenio bezbednosnu strategiju i počeo da razvija sposobnosti za izvođenje udara po protivničkim bazama. Nova revizija ide znatno dalje. Vladin dokument predstavljen u septembru predviđa povezivanje vojnih, diplomatskih, ekonomskih, tehnoloških i informacionih kapaciteta, uz obrazloženje da se granice između rata i mira sve više brišu.

Poseban značaj dobija veštačka inteligencija, koju Tokio namerava da koristi u planiranju vojnih operacija, obaveštajnom radu, sajberbezbednosti i suprotstavljanju informacionim operacijama.

Predviđen je razvoj domaćih modela veštačke inteligencije i posebnih sistema za obradu poverljivih podataka. Vlada istovremeno želi da ukloni prepreke između civilne nauke i vojnih istraživanja, uprkos tradicionalnom protivljenju dela japanske akademske zajednice takvoj saradnji.

Militarizacija se neposredno povezuje i sa ekonomskim razvojem. U strategiji ekonomskog rasta, usvojenoj u julu, određeno je 17 prioritetnih oblasti za ulaganja. Veštačka inteligencija i poluprovodnici nalaze se na prvom mestu, digitalne tehnologije i sajberbezbednost na drugom, dok je odbrambena industrija na petom mestu.

Vlada planira da razvija domaću proizvodnju dronova i njihov izvoz, smanji zavisnost od stranih komponenti i poveže civilnu i vojnu industriju. Krajem septembra Ministarstvo odbrane pokrenulo je program saradnje sa tehnološkim startapovima. Ministar odbrane Šindžiro Koizumi naglasio je da je brzo uvođenje njihovih tehnologija neophodno za očuvanje japanske vojne i tehnološke prednosti.

Na sednici stručnog saveta krajem oktobra predloženo je i osnivanje posebne organizacije koja bi državnim sredstvima finansirala razvoj odbrambene industrije. Predlog nije naišao na protivljenje stručnjaka i mogao bi da postane jedan od centralnih elemenata nove bezbednosne strategije.

Ipak, pripreme za savremeni totalni rat ne završavaju se na proizvodnji oružja. Japan sve veću pažnju posvećuje sajbernapadima i takozvanom kognitivnom ratovanju, odnosno pokušajima uticaja na javno mnjenje putem interneta i društvenih mreža. Prošle godine usvojen je zakon koji policiji i Snagama samoodbrane omogućava pristup određenim komunikacionim podacima i neutralisanje izvora sajbernapada.

Broj japanskih kompanija pogođenih takvim napadima naglo je porastao. Kompanijska grupa GMO Internet zatražila je primenu novih zakonskih ovlašćenja, dok je njen direktor Masatoši Kumagai upozorio da zloupotreba veštačke inteligencije dovodi sam internet na ivicu urušavanja.

Japanska vlada istovremeno upozorava na mogućnost stranog mešanja u izbore, širenje dezinformacija i proizvodnju lažnih video-snimaka pomoću veštačke inteligencije.

Posle poslednjih izbora za donji dom parlamenta, vlasti su prijavile sumnjive objave sa naloga za koje se pretpostavlja da pripadaju strancima. Tokio zato planira bližu saradnju sa društvenim mrežama radi suzbijanja takvih aktivnosti.

Upravo tu Asahi Šimbun vidi jednu od najvećih opasnosti nove politike. Pod izgovorom zaštite od sajbernapada država bi mogla da proširi nadzor nad elektronskom poštom i privatnim komunikacijama, dok bi borba protiv informacionih operacija mogla da dovede do toga da se opravdana kritika vlasti proglašava dezinformacijom. Time bi se otvorilo pitanje zaštite privatnosti, slobode izražavanja i osnovnih građanskih prava.

Drugi problem odnosi se na istorijski identitet Japana. Posle poraza u Drugom svetskom ratu, zemlja je nastojala da povrati međunarodno poverenje pacifističkom politikom i ograničavanjem izvoza oružja.

Nekadašnji japanski premijer Kakuei Tanaka, još dok je bio ministar međunarodne trgovine i industrije, poručio je da Japan, bez obzira na moguću ekonomsku korist, neće postati trgovac smrću.

Takaiči, međutim, zagovara stvaranje snažnog i prosperitetnog japanskog arhipelaga i ukidanje zabrana izvoza čak i smrtonosnog naoružanja. Odbrambena industrija tako postaje jedan od oslonaca ekonomskog rasta, a nekadašnje pacifističko načelo ustupa prostor vojnoj proizvodnji, tehnološkom razvoju i osvajanju stranih tržišta.

Suštinsko pitanje više nije samo kako će Japan odgovoriti na eventualni napad, već kakvu državu namerava da izgradi.

Ako pripreme za dugotrajne sukobe postanu osnova privredne politike, naučnih istraživanja i kontrole informacionog prostora, postoji opasnost da pacifizam, koji je decenijama predstavljao jedan od temelja međunarodnog položaja Japana, ostane samo formalno načelo bez stvarnog uticaja na državnu politiku.