Evropska unija priprema novu reformu kontrole svojih spoljnih granica, koja bi evropskoj agenciji Fronteks donela znatno šira ovlašćenja, više novca, dodatno ljudstvo i mogućnost korišćenja savremenih tehnologija za praćenje migracija.

Prema predlogu Evropske komisije, predstavljenom 27. oktobra, Fronteks bi mogao da prati javno dostupne objave na društvenim mrežama, samostalnije nabavlja dronove i sisteme veštačke inteligencije, ali i dobije znatno veću ulogu u deportaciji migranata.

Predložene promene izazvale su raspravu o tome dokle treba da sežu ovlašćenja evropskih graničnih službi i kako sprečiti eventualno kršenje ljudskih prava.

Ursula fon der Lajen: Evropa odlučuje ko dolazi

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da će zaštita granica ostati jedan od prioriteta Evropske unije.

– Evropa će uvek štititi svoje granice. Evropa odlučuje ko dolazi u našu Uniju i pod kojim uslovima – izjavila je Fon der Lajen.

Novi predlog trebalo bi da omogući Fronteksu brže reagovanje na migrantske krize, efikasnije otkrivanje krijumčarskih mreža i bolju koordinaciju država članica.

Evropska komisija smatra da su dodatna ovlašćenja neophodna zbog promenjenih bezbednosnih okolnosti i rastućih izazova na spoljnim granicama.

Pratiće društvene mreže i otkrivati sumnjive objave

Jedna od najznačajnijih novina odnosi se na mogućnost praćenja sadržaja na internetu.

Fronteks bi dobio poseban centar zadužen za analizu javno dostupnih objava na društvenim mrežama.

Cilj bi bio da se unapred otkriju informacije o mogućim masovnim dolascima migranata, aktivnostima krijumčara ljudi i drugim bezbednosnim rizicima.

Agencija bi mogla da prijavljuje sadržaje za koje smatra da su nezakoniti i da od nadležnih državnih organa zatraži razmatranje njihovog uklanjanja.

Ipak, Fronteks ne bi samostalno odlučivao koje su objave nezakonite.

Predlog se odnosi na praćenje javno dostupnih sadržaja, a ne na automatski pristup privatnim porukama svih građana i putnika.

Dronovi i veštačka inteligencija na evropskim granicama

Evropska komisija predložila je da budžet Fronteksa za period od 2028. do 2034. godine iznosi 11,8 milijardi evra.

To bi predstavljalo gotovo dvostruko povećanje sredstava u poređenju sa prethodnim sedmogodišnjim budžetskim periodom.

Agencija bi dobila i veću samostalnost u nabavci opreme, uključujući bespilotne letelice i sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji.

Takva tehnologija mogla bi da se koristi za nadzor teško pristupačnih graničnih područja, otkrivanje nezakonitih prelazaka i analizu bezbednosnih rizika.

Čak 30.000 ljudi za zaštitu granica

Prema planu Evropske komisije, Fronteks bi do 2041. godine trebalo da raspolaže snagama od ukupno 30.000 ljudi.

Predviđeno je da 6.000 budu neposredno zaposleni službenici agencije.

Još 7.000 činili bi policajci i graničari koje bi obezbedile države članice EU, dok bi dodatnih 17.000 pripadalo novoj evropskoj rezervi.

Pripadnici rezervnog sastava nastavili bi da rade u svojim državama, ali bi mogli da budu pozvani kada se pojavi potreba za dodatnim snagama.

Predlog uključuje i posebnu jedinicu za brzo reagovanje, koja bi na zahtev države članice mogla da bude raspoređena na ugroženu granicu u roku od 24 sata.

Deportacije čak i između država koje nisu članice EU

Još jedna važna promena odnosi se na organizovanje povratka migranata koji nemaju pravo boravka u Evropskoj uniji.

Fronteks bi dobio centralniju ulogu u postupcima utvrđivanja identiteta, organizovanja transporta i pružanja pomoći nakon povratka.

Posebno je značajno što bi, prema predlogu, agencija mogla da učestvuje i u operacijama deportacije između dve države koje nisu članice Evropske unije.

Kao primer navodi se mogućnost organizovanja povratka državljana Bangladeša iz Libije u njihovu matičnu zemlju.

Takve operacije zahtevale bi posebne međunarodne sporazume i poštovanje propisa o zaštiti osnovnih ljudskih prava.

Organizacije za ljudska prava upozoravaju na zloupotrebe

Predloženo proširenje ovlašćenja izazvalo je zabrinutost organizacija za zaštitu ljudskih prava i pojedinih poslanika Evropskog parlamenta.

Kritičari upozoravaju da bi proširenje deportacionih operacija van teritorije EU moglo da oteža nadzor nad postupanjem prema migrantima.

Posebnu pažnju izaziva i mogućnost praćenja društvenih mreža, zbog pitanja zaštite privatnosti i načina na koji će se procenjivati potencijalno nezakonit sadržaj.

Prema navodima Rojtersa, predlog predviđa i izmene određenih mehanizama unutrašnjeg nadzora Fronteksa nad poštovanjem osnovnih prava, dok bi veći deo postupanja po žalbama bio prepušten nacionalnim vlastima.

Evropska komisija, međutim, smatra da su predložene promene potrebne kako bi se odgovorilo na buduće migrantske i bezbednosne krize.

Šta nova pravila znače za građane Srbije?

Predlog se prvenstveno odnosi na ovlašćenja Fronteksa, nadzor spoljnih granica i postupanje prema migrantima.

To ne znači da će granična policija automatski pregledati privatne profile ili poruke svakog državljanina Srbije koji putuje u Evropsku uniju.

Građani Srbije i dalje podležu pravilima ulaska u šengenski prostor, uključujući već uvedene biometrijske kontrole kroz sistem EES.

Predloženo proširenje ovlašćenja Fronteksa predstavlja zaseban proces.

Kada nova pravila stupaju na snagu?

Iako je Evropska komisija predstavila plan, nova ovlašćenja još nisu usvojena.

Predlog prvo moraju da razmotre Evropski parlament i Savet Evropske unije.

Tek nakon usvajanja i stupanja odgovarajućih propisa na snagu nova pravila mogla bi da počnu da se primenjuju.

Do tada, najavljene promene predstavljaju plan Evropske komisije za buduće upravljanje evropskim granicama.

Izvor: Blic / Reuters / RTÉ