Bliski istok suočava se sa mogućnošću nove velike vojne eskalacije, dok američka administracija razmatra pokretanje opsežne operacije protiv Irana.

Prema pisanju „Volstrit džornala“, američki predsednik Donald Tramp mogao bi da donese odluku o novim napadima nakon izbora za Kongres, održanih 3. novembra. Konačna odluka, međutim, još nije potvrđena.

U međuvremenu, države Persijskog zaliva pojačavaju bezbednosne mere, strahujući da bi Teheran na američko bombardovanje mogao da odgovori napadima na infrastrukturu američkih saveznika u regionu.

Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost da bi mete iranske odmazde mogli da postanu aerodromi, energetska postrojenja, luke i sistemi za proizvodnju pijaće vode.

Američki bombarderi u pripravnosti, Pentagon priprema novu operaciju

Prema informacijama američkog lista, Pentagon preduzima mere kako bi vojska mogla da pokrene napade u kratkom roku.

Američke snage popunjavaju zalihe municije, pripremaju bombardere i borbene avione, a istovremeno razmatraju povlačenje dela ljudstva iz baza koje bi bile posebno izložene iranskim raketnim i napadima dronovima.

U Izrael se šalje i dodatni protivvazdušni raketni sistem „patriot“, namenjen zaštiti od eventualnih uzvratnih udara.

Američki komandant snaga na Bliskom istoku, admiral Bred Kuper, prethodne nedelje predstavio je Trampu vojne opcije za nastavak operacija protiv Irana.

Rojters je, pozivajući se na četvoricu evropskih zvaničnika, preneo da američka vojska raspolaže kapacitetima za pokretanje napada u kratkom roku, potencijalno već ove nedelje.

Dvojica zvaničnika navela su da bi glavne mete najverovatnije bila iranska nuklearna postrojenja i objekti povezani sa istraživanjem i razvojem nuklearne tehnologije.

Netanjahu traži napad, Tramp još razmatra diplomatiju

Prema izvorima „Volstrit džornala“, Donald Tramp razgovarao je u subotu sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.

Američki predsednik navodno je poručio da želi da pruži još jednu priliku diplomatskom rešenju, dok Netanjahu insistira na nastavku bombardovanja nakon američkih izbora.

Izraelska vojska, prema istim informacijama, već ima pripremljene planove eventualnih napada.

Tramp je u nedelju, tokom predizbornog skupa u Ajovi, ponovo uputio pretnju Teheranu, poručivši da bi SAD u određenom trenutku mogle da primene znatno snažniju vojnu silu.

Američki predsednik i ranije je najavljivao mogućnost nove velike operacije, ali je od pojedinih planova odustajao u nadi da će biti postignut sporazum sa Iranom.

Za sada nije potvrđeno da je Tramp izdao naređenje za novu opsežnu kampanju bombardovanja.

Katar i Emirati podigli pripravnost, škole prelaze na onlajn nastavu

Mogućnost novih američkih udara već je izazvala reakcije u državama Persijskog zaliva.

Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati organizovali su bezbednosne vežbe, uključujući aktivnosti na međunarodnim aerodromima.

Pojedini učesnici velike energetske konferencije u Abu Dabiju skratili su boravak na preporuku svojih vlada, dok su holandska i belgijska diplomatska predstavništva upozorila državljane na mogućnost naglog pogoršanja bezbednosne situacije.

U saudijskoj prestonici Rijadu pojedine škole ove nedelje organizuju nastavu na daljinu.

Savetnik predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata za spoljnu politiku Anvar Gargaš poručio je da njegova zemlja želi diplomatsko rešenje, ali da je spremna i za nepovoljan razvoj događaja.

Egipatski ministar spoljnih poslova Badr Abdelati takođe je upozorio da bi obnavljanje velikog sukoba moglo da ima teže posledice nego prethodne runde borbi.

Iran zapretio odmazdom: Na udaru bi mogla da se nađe ključna infrastruktura

Najveći strah zalivskih država odnosi se na mogućnost da Iran, umesto direktnog sukoba sa američkom vojskom, napadne ekonomski važne ciljeve u susednim zemljama.

U takvom scenariju na meti bi mogli da se nađu aerodromi, naftna i gasna postrojenja, elektrane, luke i sistemi za desalinizaciju morske vode.

Ovi sistemi imaju poseban značaj jer milioni stanovnika Persijskog zaliva zavise od njih za snabdevanje pijaćom vodom.

Prema pisanju „Volstrit džornala“, iransko rukovodstvo procenjuje da ne može u potpunosti da spreči američke i izraelske vazdušne udare, ali bi moglo da odgovori napadima na osetljive ciljeve američkih saveznika.

Analitičar Behnam Ben Taleblu upozorio je da bi čak i kratka američka operacija mogla da izazove ozbiljnu iransku odmazdu.

Prema njegovoj proceni, Teheran bi mogao da primeni sličnu taktiku kakvu bi Vašington koristio protiv iranske infrastrukture.

Arapske države upozorile Teheran: Mogao bi da usledi zajednički vojni odgovor

Posrednici u diplomatskim razgovorima navode da su pojedine arapske države već upozorile Iran da neće nužno ostati po strani ukoliko njihove teritorije budu napadnute.

Prema tim informacijama, eventualni iranski udari mogli bi da izazovu samostalne ili zajedničke vojne odgovore zalivskih država.

Takav razvoj događaja dodatno bi proširio sukob, u koji bi mogle da budu uključene zemlje koje zasad pokušavaju da izbegnu direktne borbe.

Posebno je zabrinut Bahrein, gde se nalazi sedište američke Pete flote.

Istovremeno, Saudijska Arabija suočava se sa bezbednosnim rizicima povezanim sa aktivnostima jemenskih Huta, koje podržava Teheran.

Amerikanci već izveli ograničen napad na Iran

U međuvremenu, američka vojska izvela je ograničene udare na iransko ostrvo Kešm, u blizini Ormuskog moreuza.

Američki zvaničnici naveli su da je reč o odbrambenoj akciji nakon što su iranske snage ispalile protivvazdušne rakete prema američkim vojnim letelicama.

Rojters je preneo da američki zvaničnici ove udare nisu predstavili kao početak nove velike vojne kampanje.

Ipak, incident je pokazao koliko brzo postojeće tenzije mogu da prerastu u nove sukobe.

Diplomatski pregovori zapeli zbog Ormuskog moreuza

Uprkos vojnim pripremama, diplomatski posrednici pokušavaju da pronađu način za obnavljanje razgovora Vašingtona i Teherana.

Katar je predložio privremeno ublažavanje ograničenja pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, uz postepeno otvaranje pregovora o iranskom nuklearnom programu i povratku međunarodnih inspektora.

Međutim, američka strana ne želi da unapred ublaži pomorsku blokadu bez konkretnog napretka u nuklearnim pregovorima.

Teheran, sa druge strane, traži ustupke pre nego što prihvati nove obaveze.

Zbog toga razgovori zasad nisu doveli do dogovora.

Naredni dani mogli bi da budu presudni

Države Persijskog zaliva sada se pripremaju za dva moguća scenarija – nastavak diplomatskih razgovora ili novu rundu američkih i izraelskih napada na Iran.

Iako je američka vojska ojačala svoje kapacitete u regionu, Donald Tramp još nije potvrdio odluku o pokretanju opsežne operacije.

Istovremeno, iranske vlasti upozoravaju da bi novi rat mogao da traje duže i da bude razorniji od prethodnih sukoba.

Najveća opasnost, prema procenama regionalnih zvaničnika, jeste mogućnost da se sukob proširi na energetska i civilna postrojenja širom Persijskog zaliva, čime bi bile ugrožene ne samo države neposredno uključene u borbe već i međunarodna trgovina i snabdevanje energentima.

Izvor: Informer / The Wall Street Journal / Reuters / AP