Američki predsednik Donald Tramp održao je desetine predizbornih skupova širom zemlje, ubeđen da ponovo može da opovrgne prognoze i pomogne republikancima da zadrže kontrolu nad Kongresom.

Tokom nastupa govorio je o imigraciji, ekonomiji i bezbednosti, ali je pažnju neretko skretao i na sporedne teme – od uređenja Bele kuće do ličnih komentara o političkim saveznicima i protivnicima.

Ipak, sudbinu Republikanske stranke mogao bi da odredi jedan kratak poziv koji je Tramp uputio ovog leta na republikanskoj konvenciji u Dalasu.

"Zamislite da sam i ja na glasačkom listiću", poručio je tada svojim pristalicama.

Tramp je time lokalne i kongresne izbore pretvorio u nacionalno izjašnjavanje o sopstvenoj politici. Istorija pokazuje da stranka aktuelnog predsednika najčešće gubi podršku na izborima koji se održavaju na polovini predsedničkog mandata.

Bil Klinton je 1994. godine izgubio 54 mesta u Predstavničkom domu, Barak Obama 2010. čak 63, a Donald Tramp je tokom svog prvog mandata, 2018. godine, ostao bez 40 republikanskih mandata.

Sada se, prema istraživanjima javnog mnjenja, Tramp suočava sa najnižim rejtingom jednog američkog predsednika uoči ovakvih izbora još od vremena Harija Trumana, čija je Demokratska stranka na međuizborima 1946. godine izgubila 55 mesta u Predstavničkom domu i 12 u Senatu. Republikanci su tada, u uslovima posleratne inflacije i talasa štrajkova, preuzeli kontrolu nad oba doma Kongresa, prvi put posle 16 godina.

Hakim Džefris, koji bi u slučaju demokratske pobede verovatno postao prvi Afroamerikanac na čelu Predstavničkog doma, najavio je istrage o korupciji u administraciji, odlukama o ratu sa Iranom i načinima na koje je Trampova porodica uvećavala svoje bogatstvo.

Ankete najavljuju "plavi talas", republikanci brane tesnu većinu

Republikanci u izbore ulaze sa izuzetno tesnom prednošću u Predstavničkom domu, gde je odnos mandata 218 prema 214, dok u Senatu imaju većinu od 53 prema 47 mesta.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da demokrate imaju sve veće izglede da preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom, za šta im je potrebno da osvoje četiri mandata više nego što trenutno imaju.

Prema istraživanju Rojtersa i Ipsosa, demokrate imaju prednost od 11 procentnih poena u opredeljenju birača za izbore za Kongres – 47 prema 36 odsto, dok je podrška Trampovom radu pala na 32 procenta.

Osim predstavnika u oba doma Kongresa, građani će birati i guvernere u 36 saveznih država i tri američke teritorije, kao i hiljade predstavnika u zakonodavnim telima saveznih država.

Više desetina miliona Amerikanaca već je glasalo prevremeno. U pojedinim saveznim državama važnim za konačan ishod zabeležena je veća aktivnost demokratskih nego republikanskih birača.

Zabrinutost republikanaca vidljiva je i u raspodeli novca za kampanju. Konzervativni politički odbori koje podržava milijarder Ilon Mask, koji je uložio 366 miliona dolara u pomoć republikanskim kandidatima, morali su da usmere dodatna sredstva i u tradicionalna uporišta stranke, poput Kanzasa, Ajove i Teksasa.

Koalicija birača koja je Trampu 2024. godine omogućila povratak u Belu kuću u međuvremenu je oslabljena nizom političkih i ekonomskih problema.

Neki od njih su neobjavljivanje celokupne dokumentacije povezane sa Džefrijem Epstinom, širenje velikih centara za obradu podataka u ruralnim sredinama, rast cena goriva i hrane, kao i rat sa Iranom, koji traje osam meseci, iako je Tramp u početku najavljivao da će biti brzo okončan.

Poseban problem za aktuelnog predsednika SAD predstavlja to što je u kampanji 2024. obećao smanjenje inflacije i nižu cenu života, dok se veliki broj Amerikanaca sada suočava sa suprotnim kretanjima.

RTS