Mađarski premijer Peter Mađar najavio je da će 4. novembra biti otvoreni arhivi nekadašnje komunističke tajne policije, čime će javnost dobiti pristup dokumentima koji su decenijama bili nedostupni.

Mađar je odluku saopštio u subotu na svom Fejsbuk nalogu, navodeći da njegova stranka TISA time ispunjava jedno od važnih predizbornih obećanja.

– Ovo će za mnoge porodice biti teško i osetljivo pitanje, ali bez suočavanja s prošlošću nema istinske političke promene – poručio je Mađar.

Dokumentacija će biti objavljena na posebnoj internet platformi, gde će građani moći da pregledaju i preuzimaju dosijee.

U arhivama između 50.000 i 60.000 imena

Prema informacijama koje prenosi Rojters, dosijei sadrže imena između 50.000 i 60.000 osoba povezanih sa radom nekadašnjih komunističkih bezbednosnih službi.

Američka agencija AP navodi da se u dokumentaciji nalaze podaci o oficirima, doušnicima, saradnicima, ali i osobama koje su službe pokušavale da vrbuju.

Zbog toga se ne može zaključiti da su sve osobe čija se imena pojavljuju u arhivama zaista sarađivale sa tajnom policijom.

Dokumentima upravlja Istorijski arhiv mađarskih službi državne bezbednosti, poznat pod skraćenicom ABTL.

Objavljivanje dokumenata u dve faze

Otvaranje arhiva biće sprovedeno u dve faze.

Prva faza zakazana je za 4. novembar, dok će druga uslediti 25. februara, kada je planirano objavljivanje približno 9.000 takozvanih „B dosijea“.

Reč je o dokumentima koji se odnose na pojedinačne slučajeve vrbovanja ili pokušaja vrbovanja, a neki od njih sadrže i po nekoliko stotina stranica.

Deo podataka biće zatamnjen radi zaštite privatnosti, posebno kada je reč o zdravstvenoj dokumentaciji i drugim osetljivim ličnim informacijama.

Zbog očekivanog velikog interesovanja javnosti, arhiv je bazu podataka prebacio na spoljne servere kako bi omogućio pristup velikom broju korisnika.

Zašto je izabran baš 4. novembar?

Datum otvaranja arhiva ima posebno istorijsko značenje za Mađarsku.

Naime, 4. novembra 1956. godine sovjetske trupe i tenkovi ušli su u Budimpeštu kako bi ugušili Mađarsku revoluciju, koja je počela 23. oktobra iste godine.

Taj događaj predstavlja jednu od najtežih epizoda moderne mađarske istorije, a 4. novembar se u toj zemlji obeležava kao dan nacionalne žalosti.

Ove godine navršava se tačno sedam decenija od sovjetske intervencije.

Prvobitno je bilo planirano da dokumenti budu objavljeni 20. oktobra, ali je vladajuća stranka TISA predložila pomeranje datuma kako bi arhivisti imali dodatno vreme za pripremu dokumentacije.

Parlament usvojio zakon o otvaranju arhiva

Mađarski parlament je u septembru usvojio zakon kojim je omogućeno otvaranje dosijea tajne policije.

Za zakon je glasalo 149 poslanika, protiv nije bio niko, dok je 35 bilo uzdržano.

Izmena kojom je datum objavljivanja pomeren na 4. novembar usvojena je tokom oktobra, sa 129 glasova za, 33 protiv i osam uzdržanih.

Time su stvoreni zakonski uslovi za javno objavljivanje dokumentacije iz perioda socijalističke vlasti.

Dosijei ostali zatvoreni i posle pada komunizma

Iako je komunistička vlast u Mađarskoj okončana 1989. godine, dosijei bivših službi bezbednosti nikada nisu u potpunosti otvoreni javnosti.

Građani su do sada mogli da zahtevaju uvid u sopstvenu dokumentaciju, dok su istraživači imali određene mogućnosti pristupa arhivima.

Za razliku od Poljske i Češke, Mađarska nije sprovela potpuno javno objavljivanje imena osoba koje su bile evidentirane kao saradnici komunističkih tajnih službi.

Mađar ispunjava obećanje nakon Orbanovog poraza

Peter Mađar najavio je otvaranje arhiva nakon pobede svoje stranke TISA na parlamentarnim izborima u aprilu 2026. godine.

Tom pobedom okončana je šesnaestogodišnja vladavina Viktora Orbana, a nova vlada je pitanje suočavanja sa komunističkom prošlošću označila kao jedan od svojih prioriteta.

Objavljivanje dosijea 4. novembra trebalo bi da omogući javnosti širi uvid u delovanje nekadašnjih bezbednosnih službi i njihovu ulogu u životima građana tokom socijalističkog perioda.

Izvor: Klix / Reuters / AP