Evropska komisija trebalo bi u sredu da predstavi godišnje izveštaje o napretku država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a prema nacrtu dokumenta u koji je imao uvid zagrebački Jutarnji list, Srbija se nalazi među zemljama koje su ostvarile najmanji napredak.

U dokumentu se navodi da su Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina najviše napredovale u procesu evropskih integracija, dok Srbija, Gruzija i Turska zaostaju, uz ocenu da je u pojedinim oblastima zabeleženo i nazadovanje.

Evropska komisija ove godine planira da za najnaprednije države prvi put predstavi i smernice sa konkretnim rokovima za ispunjavanje preostalih obaveza na putu ka članstvu.

Crna Gora najbliža članstvu u EU

Prema nacrtu izveštaja, Crna Gora nalazi se ispred ostalih država kandidata i mogla bi do kraja godine da zatvori sva pregovaračka poglavlja.

Za ovu zemlju već se priprema nacrt pristupnog ugovora, koji bi trebalo da sadrži i zaštitne mehanizme u slučaju da dođe do nazadovanja u sprovođenju reformi.

Takvi mehanizmi omogućili bi odlaganje članstva, a u krajnjem slučaju i ograničavanje određenih prava nakon pristupanja Evropskoj uniji.

U Evropskoj komisiji očekuju da bi ovogodišnji izveštaj o napretku mogao da bude poslednji za Crnu Goru pre prelaska na drugačiji sistem praćenja ispunjavanja obaveza.

Evropska komisija kritikovala stanje u Srbiji

Kada je reč o Srbiji, u nacrtu se navodi da nije ostvaren napredak u oblasti vladavine prava, usklađivanja spoljne politike sa Evropskom unijom i normalizacije odnosa sa Prištinom.

Posebne zamerke odnose se na slobodu medija, za koju se u dokumentu ocenjuje da je nastavila da nazaduje.

Evropska komisija kritikuje i veličanje Ratka Mladića nakon odavanja državnih i vojnih počasti na njegovoj sahrani, kao i nedovoljan napredak u procesuiranju ratnih zločina.

Izveštaj je pripremljen pre parlamentarnih izbora na kojima je poražena lista Aleksandra Vučića, pa se iznete ocene odnose na rad prethodne vlasti.

Odnosi Beograda i Prištine ostaju jedan od uslova

U dokumentu se posebno ističe da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine važan uslov za napredak obe strane u procesu evropskih integracija.

Evropska komisija ocenjuje da su unutrašnje političke okolnosti u Srbiji i na teritoriji tzv. Kosova otežavale nastavak dijaloga.

U nacrtu se navodi da izostanak napretka u normalizaciji odnosa ima i ekonomske posledice, kao i da postoji rizik da obe strane dodatno zaostanu za drugim državama regiona.

Komisija ukazuje i na značaj rešavanja otvorenih pitanja između država Zapadnog Balkana, uključujući pitanja nestalih osoba, ratnih zločina, granica i sukcesije nakon raspada bivše Jugoslavije.

Albanija napreduje, BiH suočena sa problemima

Albanija je, prema oceni Evropske komisije, ostvarila napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali se i dalje suočava sa političkim sukobima i nedostatkom izborne reforme.

Za Bosnu i Hercegovinu u nacrtu se navodi da političke podele otežavaju rad izvršne i zakonodavne vlasti.

Posebno se naglašava potreba za jačanjem nezavisnosti pravosuđa i sprovođenjem zakonodavnih reformi.

Godišnji izveštaji Evropske komisije trebalo bi da pruže detaljniju sliku napretka svih država kandidata i uslova koje je potrebno ispuniti za naredne korake u procesu pristupanja.

Izvor: Jutarnji list / Mondo