Plan predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da Kanada postane prva pridružena članica Evropske unije naišao je na otpor unutar samog evropskog bloka.

Četiri države članice – Nemačka, Francuska, Italija i Grčka – usprotivile su se predlogu da se ovaj status pomene u zajedničkoj deklaraciji koja bi trebalo da bude usvojena na predstojećem samitu EU i Kanade.

Prema pisanju Juronjuza i Politika, evropski ambasadori nisu uspeli da postignu saglasnost o tekstu dokumenta, zbog čega je pokrenuta nova runda diplomatskih razgovora.

Berlin zaustavio plan Ursule fon der Lajen

Najveći otpor predlogu dolazi iz Nemačke, koja insistira na tome da se izraz „pridruženo članstvo“ ukloni iz zajedničke deklaracije.

Berlin smatra da nije prihvatljivo uvoditi novu kategoriju odnosa sa Evropskom unijom pre nego što se precizno utvrde njena pravna priroda i konkretna ovlašćenja.

Nemački zvaničnici upozoravaju da takva formulacija može da izazove pravnu neizvesnost i podstakne druge države da zatraže sličan status.

Francuska, Italija i Grčka takođe su izrazile protivljenje uključivanju spornog termina u dokument.

Prema diplomatskim izvorima, nacrt deklaracije trebalo je da bude usvojen u utorak, 27. oktobra, postupkom prećutne saglasnosti, ali su pomenute države uložile primedbe pre isteka roka.

Zbog toga je usvajanje dokumenta odloženo.

Fon der Lajen iznenadila evropske prestonice

Predsednica Evropske komisije prvi put je javno iznela predlog o pridruženom članstvu Kanade tokom govora o stanju Evropske unije, 16. septembra u Strazburu.

Tom prilikom pozvala je kanadskog premijera Marka Karnija da razmotri mogućnost stvaranja novog oblika partnerstva sa evropskim blokom.

Međutim, kako navode evropski diplomatski izvori, predlog prethodno nije bio detaljno razmotren sa državama članicama.

Pojedine evropske prestonice bile su iznenađene najavom, posebno zato što status pridružene članice nije predviđen postojećim ugovorima Evropske unije.

Upravo je način na koji je inicijativa predstavljena postao jedno od glavnih pitanja u raspravi.

Šta zapravo znači pridruženo članstvo?

Evropska unija trenutno nema zvanično definisanu kategoriju pridruženog članstva.

Za razliku od punopravnih članica, koje imaju predstavnike u evropskim institucijama i učestvuju u donošenju odluka, Kanada bi prema ovom predlogu dobila poseban oblik institucionalnog povezivanja.

On bi mogao da obuhvati bližu saradnju u trgovini, energetici, odbrambenoj industriji, tehnologiji i bezbednosti.

Međutim, nije jasno koja bi prava i obaveze takav status podrazumevao.

Evropski diplomati upozoravaju da bi uvođenje novog pojma bez preciznih pravila moglo da stvori očekivanja i kod drugih država koje žele bliže odnose sa Evropskom unijom.

U priču se umešala i Ukrajina

Posebno zanimljivo jeste to što je sličnu ideju ranije izneo nemački kancelar Fridrih Merc, ali u potpuno drugačijem kontekstu.

Merc je predlagao mogućnost pridruženog članstva za Ukrajinu, kao prelaznog rešenja na njenom putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Takav model trebalo je da omogući Kijevu postepeno uključivanje u pojedine evropske programe i institucije.

Međutim, predlog nije dobio širu podršku.

Sada se isti izraz koristi za Kanadu, koja zbog geografskih i pravnih ograničenja ne može da pristupi Evropskoj uniji pod postojećim uslovima.

U Berlinu strahuju da bi takav potez mogao da izazove dodatnu zabunu oko budućeg statusa Ukrajine i drugih država kandidata.

Kanada ne želi da postane 28. članica EU

Kanadski premijer Mark Karni podržao je ideju snažnijeg povezivanja svoje zemlje sa Evropskom unijom, ali je jasno stavio do znanja da Otava ne traži punopravno članstvo.

On je predložio stvaranje posebnog strateškog partnerstva koje bi obuhvatilo ekonomsku saradnju, bezbednost i zajednički razvoj novih tehnologija.

Karni je istakao da je važniji konkretan sadržaj budućeg sporazuma nego naziv koji će dobiti.

Kanada već ima razvijene trgovinske odnose sa Evropskom unijom na osnovu sporazuma CETA, koji se privremeno primenjuje od 2017. godine.

Novi okvir saradnje trebalo bi dodatno da proširi postojeće odnose, posebno u oblasti kritičnih sirovina, energetike, veštačke inteligencije i odbrambene industrije.

Trampova politika dodatno približila Kanadu i Evropu

Inicijativa Ursule fon der Lajen dolazi u trenutku ozbiljnih trgovinskih neslaganja između Kanade i Sjedinjenih Američkih Država.

Administracija Donalda Trampa uvela je visoke carine na određene kanadske proizvode, što je podstaklo Otavu da traži nove ekonomske i strateške partnere.

Evropska unija vidi priliku da produbi odnose sa Kanadom, posebno kada je reč o trgovini i bezbednosti.

Ipak, evropske države naglašavaju da jačanje partnerstva ne mora nužno da podrazumeva uvođenje nove kategorije članstva.

Uprkos sporu oko formulacije, među članicama postoji široka saglasnost o potrebi bliže saradnje sa Otavom.

Samit počinje sutra, dogovora još nema

Samit Evropske unije i Kanade zakazan je za 29. i 30. oktobar u Montrealu.

Na njemu bi trebalo da učestvuju Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i kanadski premijer Mark Karni.

Cilj sastanka je dalje jačanje odnosa dve strane i definisanje zajedničkih prioriteta u narednim godinama.

Međutim, protivljenje četiri evropske države primoralo je diplomatske predstavnike da ponovo razmotre formulaciju zajedničke deklaracije.

Očekuje se da će biti pripremljena nova verzija dokumenta koja bi mogla da otkloni primedbe.

Spor otvorio pitanje ko donosi odluke u EU

Neslaganje oko Kanade ponovo je otvorilo pitanje odnosa između Evropske komisije i nacionalnih vlada.

Pojedine članice smatraju da Evropska komisija ne bi trebalo da najavljuje nove institucionalne modele bez prethodnog usaglašavanja sa državama.

Sa druge strane, zagovornici predloga ističu da Evropska unija mora brže da reaguje na promene međunarodnih odnosa i pronalazi nove načine saradnje sa partnerima.

Za sada nije odbačena ideja bližeg povezivanja Kanade sa Evropskom unijom, već je blokirano prihvatanje spornog naziva „pridruženo članstvo“ u zajedničkoj deklaraciji.

Predstojeći samit pokazaće da li evropske države mogu da pronađu kompromis ili će pitanje novog statusa ostati otvoreno.

Izvor: Sputnjik, Euronews, Politico