Ruski predsednik Vladimir Putin obratio se na godišnjem forumu Valdajskog kluba, gde je govorio o ratu u Ukrajini, odnosima sa Zapadom, NATO-u i budućem razvoju Rusije.
Tokom obraćanja posebno se osvrnuo na period nakon raspada Sovjetskog Saveza i širenje NATO-a.
Putin je tvrdio da su određeni krugovi unutar Alijanse raspad SSSR-a shvatili kao priliku da nastave sa pritiskom na Rusiju, uprkos, kako je naveo, ranijim obećanjima da se NATO neće širiti.
„Sve je počelo još bombardovanjem Jugoslavije“, rekao je Putin, govoreći o događajima iz 1999. godine.
On je zatim pohvalio ruske vojnike i veterane i ponovio stavove Moskve o teritorijama u Ukrajini koje Rusija smatra svojim.
Govoreći o ukrajinskim napadima, Putin je priznao da je Kijev uspeo da postigne određene rezultate.
„Zaista su, prema našim procenama, uspeli da postignu određene rezultate i oduzmu nam oko jedan odsto BDP-a“, rekao je Putin.
On je pritom tvrdio da je Ukrajina prva počela sa napadima na civilnu infrastrukturu, nakon čega je, prema njegovim rečima, Rusija odgovorila na isti način.
Putin je govorio i o pokušajima Rusije da se početkom dvehiljaditih približi Zapadu.
Na pitanje da li žali zbog tadašnjih pokušaja integracije u zapadni sistem, odgovorio je da je Moskva nudila saradnju, ali da je, prema njegovoj oceni, sa druge strane dobila poruku da za Rusiju tamo nema mesta.
„Rusija je predložila saradnju i učinila sve kako bi do nje došlo, ali su na Zapadu jasno stavili do znanja da tamo za nas nema mesta“, rekao je Putin.
Dodao je da su zapadne zemlje, prema njegovoj tvrdnji, istovremeno nastavile da vrše pritisak na Rusiju i pokušavaju da joj „odgrizu“ delove teritorije.
Osvrnuo se i na zaplenu ruskih brodova i poručio da se Moskva zalaže za slobodu plovidbe.
„Ne treba stvarati nova pravila, ona već postoje i samo ih se treba pridržavati“, rekao je Putin.
Tokom razgovora otvoreno je i pitanje razvoja teritorija pod ruskom kontrolom, kao i razvoja Sibira.
Putin je rekao da će Rusija, prema planovima Moskve, morati istovremeno da obnavlja život u oblastima koje ruske vlasti nazivaju „oslobođenim teritorijama“ i da razvija druge delove zemlje.
„Potrebno je učiniti sve kako bi ljudi na oslobođenim teritorijama dostigli prosečan nivo životnog standarda u Rusiji“, rekao je.
Kao primere je naveo Krim i Donbas, dodajući da će odluke o obnovi infrastrukture i eventualnom preseljenju preduzeća biti donošene na osnovu ekonomskih faktora.