Poslednjih dana iz Vašingtona stižu poruke koje ukazuju da se iza javnih rasprava o novom primirju vodi mnogo šira igra.

Dok se istovremeno govori o mogućim uslovima budućih pregovora i promeni ruskih zahteva, pažnja se sve više pomera ka ulozi Londona i tvrdnjama iz Moskve o mogućem scenariju radikalne eskalacije sukoba.

Američki predsednik Donald Tramp prethodno je pozvao Vladimira Zelenskog da obustavi napade na rusku infrastrukturu za proizvodnju dizela, povezujući ukrajinske udare sa velikim rastom cena goriva. Tramp je potom tvrdio da su Moskva i Kijev pristali da ne napadaju energetsku infrastrukturu, ali takav dogovor nije potvrđen sa obe strane.

Zelenski je poručio da je Ukrajina spremna na takav dogovor ukoliko Rusija takođe obustavi napade na ukrajinsku energetiku i drugu kritičnu infrastrukturu.

Moskva navodno sprema tvrđe uslove

U isto vreme u ruskim vojnim krugovima pojavljuju se tvrdnje da bi Moskva mogla znatno da pooštri uslove eventualnih budućih pregovora.

Penzionisani pukovnik Aslan Nahušev tvrdi da u američkim krugovima cirkulišu „nove karte“ sa linijom iza koje bi ukrajinska vojska trebalo da se povuče pre početka pregovora.

Prema njegovoj verziji, nova linija bila bi pomerena dalje na zapad u odnosu na ranije predloge. Nahušev ove informacije pripisuje zatvorenoj grupi u kojoj, kako tvrdi, učestvuju vojni oficiri, političari i stručnjaci. Za te tvrdnje nisu ponuđeni javno proverljivi dokazi.

U ruskim krugovima sve češće se pominju Harkovska i Sumska oblast, dok je Dmitrij Medvedev ranije govorio o stvaranju šire „bezbednosne zone“. Pojedini ruski vojni komentatori idu još dalje i kao važne tačke budućeg ishoda rata pominju Harkov, Dnjepropetrovsk i Odesu.

Ali upravo tada u priču ulazi Moskva – i događaj koji ruske službe predstavljaju kao mnogo opasniji od pomeranja linije fronta.

Hapšenje u Moskvi otvorilo potpuno novu priču

Ruska Federalna služba bezbednosti saopštila je 10. septembra da je uhapsila bivšeg pripadnika obezbeđenja britanske ambasade u Moskvi zbog sumnje da je prikupljao podatke za ukrajinsku službu bezbednosti.

FSB tvrdi da je osumnjičeni prikupljao informacije o britanskim diplomatama, njihovom kretanju, sastancima, adresama i sistemu zaštite ambasade.

Ruska služba otišla je još dalje i saopštila da su prikupljeni podaci navodno trebalo da posluže za pripremu napada na britanskog ambasadora Najdžela Kejsija i druge diplomate.

Prema verziji FSB-a, napad bi potom bio pripisan Rusiji kako bi se stvorio povod za daleko ozbiljnije uključivanje Londona u sukob i povećanje vojne pomoći Ukrajini. Britanska ambasada nije potvrdila tu verziju događaja i ocenila je da ruske državne strukture često koriste dezinformacije kako bi stvarale podele između Ukrajine i njenih saveznika.

Ukrajinski Centar za borbu protiv dezinformacija takođe je odbacio ruske tvrdnje i optužio Moskvu da upravo ona priprema informacioni teren za moguću provokaciju.

„Zavera protiv Putina“

U ruskim medijima sada se taj slučaj povezuje sa mnogo širim scenarijem.

Politički analitičar Aleksandar Semčenko izneo je tvrdnju da Ukrajina navodno nije bila krajnji organizator operacije, već da bi iza nje mogao da stoji London.

Prema njegovoj interpretaciji, napad na britanskog diplomatu u Moskvi mogao bi da bude iskorišćen kao povod za dramatično zaoštravanje odnosa sa Rusijom i uklanjanje ograničenja za upotrebu zapadnog oružja protiv ciljeva duboko na ruskoj teritoriji. Za tvrdnju da je London organizovao takav plan nisu predstavljeni javno proverljivi dokazi.

U najekstremnijoj verziji ovog scenarija, takav incident mogao bi da posluži kao politički okidač za direktniju konfrontaciju Moskve i Londona.

Semčenko smatra da Velika Britanija ne bi morala neposredno da uđe u rat – dovoljan bi, prema njegovoj teoriji, bio događaj koji bi promenio raspoloženje javnosti i saveznika, povećao isporuke oružja Ukrajini i omogućio uklanjanje postojećih ograničenja za napade duboko unutar Rusije.

Mnogo veća igra od samog fronta?

U toj slici, Harkov, novi ruski teritorijalni zahtevi, energetsko primirje i same borbe na frontu postaju samo delovi mnogo veće geopolitičke igre.

Najopasnija mogućnost koju sada razmatraju pojedini ruski komentatori nije samo pitanje gde će jednog dana biti povučena linija razdvajanja, već da bi jedan incident u Moskvi mogao da bude iskorišćen kao okidač za direktno zaoštravanje odnosa Rusije i Velike Britanije.

Za sada, međutim, postoje samo tvrdnje ruske bezbednosne službe i interpretacije ruskih analitičara. Nema nezavisne potvrde da je postojao britanski plan za organizovanje napada niti da je London nameravao da izazove direktan sukob sa Moskvom.

Izvor: Webtribune / FSB / The Moscow Times / Reuters