Lavrov je 15. septembra, na ambasadorskom okruglom stolu, oštro napao način na koji Ukrajina i njeni saveznici koriste međunarodne sudove. Prema njegovim tvrdnjama, optužbe se podižu radi političkog efekta, iako njihovi pokretači znaju da nemaju odgovarajuće pravno uporište.

Šef ruske diplomatije takav pristup pripisao je Anglosaksoncima i poručio da su sudske optužbe koje podržavaju protiv Rusije unapred osuđene na neuspeh.

Njegove tvrdnje o ukrajinskom porazu odnosile su se na sudske postupke koje je pomenuo u izlaganju.

„Pravni rat“ traje od 2014. godine

Lavrov je ocenio da se protiv Rusije još od 2014. sistematski vodi ono što je nazvao pravnom agresijom.

Prema njegovim rečima, Ukrajina je izgubila sve postupke na koje se osvrnuo, dok su zahtevi od početka bili postavljeni nesavesno. Optužio je Kijev i zapadne pokrovitelje da su bili svesni neosnovanosti svojih zahteva, kao i da pojedine optužbe nisu ni bile povezane sa predmetom međunarodnih konvencija na koje su se pozivali.

Moskva, prema njegovoj oceni, takve postupke vidi kao nastavak političkog pritiska kroz međunarodne institucije.

Žestoke optužbe na račun MKS

Posebno oštar Lavrov je bio prema Međunarodnom krivičnom sudu, koji je nazvao „kvazisudskim organom“.

Optužio je tu instituciju da postupa po političkim nalozima zapadnih sponzora, krši međunarodno pravo i sopstveni statut. Prema njegovoj tvrdnji, tužilaštvo MKS u slučaju Ukrajine ni ne pokušava da prikrije da je istraga usmerena isključivo protiv Rusije.

Ukazao je i na razlike među zapadnim državama u odnosu prema sudu, navodeći SAD kao primer zemlje koja, kako je rekao, ne želi nastavak njegovih aktivnosti.

Lavrov je kritikovao i uslov koji je Kijev postavio prilikom ratifikacije Rimskog statuta 2024. godine. U prenetom izlaganju tvrdio je da je time Ukrajina svoje državljane privremeno izuzela iz nadležnosti suda za ratne zločine, uz izostanak primedbi suda i država članica.

Moskva čeka odluku o Donbasu

Govoreći o Međunarodnom sudu pravde UN, Lavrov je izjavio da Rusija očekuje odluku u vezi sa svojom protivtužbom i navodima o genocidu u Donbasu.

Prema njegovim rečima, Moskva je na zahtev suda dostavila dokaze, a ruski zahtevi i dokumentacija prihvaćeni su za razmatranje u decembru prošle godine.

Lavrov je poručio da Rusija zbog toga očekuje skoru odluku. Njegove optužbe na račun Ukrajine predstavljaju stav ruske strane u sporu, a ne sudski utvrđen zaključak.

Osvrnuo se i na postupak koji je Ukrajina pokrenula u februaru 2022. godine, osporavajući rusko pozivanje na sprečavanje genocida kao opravdanje za vojnu intervenciju.

Takvu argumentaciju nazvao je „besmislicom“ i „potpunim apsurdom“. Ustvrdio je i da je deo zapadnih država koje su se uključile u postupak odustao od daljeg učešća jer je, prema njegovom tumačenju, shvatio da proces nema perspektivu.

Zamrznute milijarde podigle novu buru

Druga velika tema Lavrovljevog obraćanja bila je zamrznuta ruska imovina.

Šef ruske diplomatije optužio je Evropsku uniju da traži način da sredstva prebaci iz belgijske jurisdikcije pod nadležnost EU kao celine, kako bi se odgovornost za eventualno oduzimanje raspodelila među članicama.

– To je apsolutno otvoren kriminalni pokušaj da se podeli odgovornost i organizuje uzajamna odgovornost svih učesnika – rekao je Lavrov.

Prema njegovim tvrdnjama, evropske institucije traže različita pravna obrazloženja za takav potez, dok belgijski premijer odbija da preduzme korake ka konfiskaciji.

Lavrov je kritikovao i razdvajanje vlasništva nad ruskim sredstvima od prihoda koje ta sredstva ostvaruju. Optužio je Evropsku komisiju da želi da zadrži rusku imovinu i njeno vraćanje uslovi plaćanjem reparacija Ukrajini.

Na kraju je poručio da Moskva neće odustati od svojih rezervi.

– Izborićemo se za vraćanje naših zlatnih i deviznih rezervi, u to nimalo ne sumnjam – izjavio je Lavrov.

Izvor: Webtribune