Prema navodima medija koji se pozivaju na sadržaj pisma namenjenog visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku Kaji Kalas, Nemačka predlaže da države članice češće koriste mogućnost uzdržavanja od glasanja umesto prava veta.

Time bi ostale članice mogle da nastave proces odlučivanja bez potpune blokade.

„Nemačka je inicijator šire primene prakse uzdržavanja od glasanja i fleksibilnijeg tumačenja ugovora EU. U pismu se predlaže aktivnije korišćenje mehanizama konstruktivnog uzdržavanja i postojećih procedura za donošenje odluka kvalifikovanom većinom“, navodi se u tekstu.

Berlin dobio podršku još tri zemlje

Prema dostupnim informacijama, nemačku inicijativu podržavaju i Holandija, Luksemburg i Francuska.

U predlogu se pominje i mogućnost uvođenja strožih ograničenja za države koje pravo veta koriste kako bi zaštitile sopstvene nacionalne interese.

Ideja Berlina je da članica koja se protivi određenoj odluci ne blokira kompletan proces, već da se uzdrži i omogući drugim državama da odluku donesu kvalifikovanom većinom.

Takav pristup bi u praksi mogao značajno da smanji moć pojedinačnih država da zaustave odluke oko kojih postoji široka podrška ostalih članica.

Manje države strahuju za svoje interese

Nemačka se već duže vreme zalaže za odustajanje od principa jednoglasnosti kada je reč o pojedinim pitanjima spoljne politike Evropske unije.

Međutim, upravo takva ideja izaziva ozbiljne rezerve među manjim članicama.

Za njih je pravo veta jedan od najvažnijih mehanizama kojim mogu da zaštite sopstvene interese u situacijama kada se ne slažu sa stavom većih i politički uticajnijih država EU.

Ukoliko bi taj mehanizam bio oslabljen, manje zemlje bi mogle da se nađu u situaciji da odluke budu usvojene uprkos njihovom protivljenju.

Orban više puta koristio veto

Pravo veta posebno je dolazilo u centar pažnje tokom sporova oko pomoći Ukrajini.

Viktor Orban je više puta koristio mogućnost blokade odluka EU kako bi zaustavio ili usporio izdvajanje sredstava za Kijev, ali i kako bi izvršio pritisak u pitanjima koja su direktno povezana sa interesima Mađarske.

Jedan od takvih slučajeva odnosio se na tranzit nafte preko naftovoda „Družba“.

Upravo takvi primeri dodatno su pojačali zahteve pojedinih velikih članica da se sistem jednoglasnosti promeni i da se spreči mogućnost da jedna država zaustavi odluku koju podržava većina Unije.

Ako nemačka inicijativa dobije širu podršku, pitanje prava veta moglo bi da postane jedna od najosetljivijih tema unutar EU, jer zadire direktno u odnos između zajedničkih evropskih odluka i prava država da zaštite sopstvene nacionalne interese.

Izvor: Sputnik