Donekle, to je ruska verzija „sezone kiselih krastavaca“, perioda letnjeg zatišja kada u medijima preovlađuju lakše teme. Međutim, ruska percepcija je znatno pesimističnija. Pogled na noviju istoriju zemlje potvrđuje da se nepredviđeni i dramatični događaji zaista često dešavaju upravo u avgustu, piše CNN.
Istorijski niz letnjih katastrofa
Pre trideset pet godina, grupa tvrdolinijaša iz Komunističke partije izvela je neuspešan puč protiv sovjetskog vođe Mihaila Gorbačova. Taj događaj pokrenuo je procese koji su na kraju doveli do raspada Sovjetskog Saveza. U avgustu 1998. Rusiju je pogodila finansijska kriza koja je izazvala bankrot države i pad rublje.
Godinu dana kasnije, militanti su upali u rusku republiku Dagestan, čime je počeo drugi čečenski rat, sukob koji je tada nepoznatog bivšeg oficira KGB-a Vladimira Putina lansirao u sam vrh vlasti.
Putin je postao ruski lider u novogodišnjoj noći 1999. godine, nakon što mu je Boris Jeljcin neočekivano predao ovlašćenja. Međutim, ni on nije bio imun na „prokletstvo avgusta“. Jedan od njegovih prvih velikih testova bilo je potonuće nuklearne podmornice Kursk, u kojem je poginulo 118 mornara. U avgustu 2008. Rusija je započela rat sa susednom Gruzijom, čime je Putin pokazao novo, agresivnije lice svoje spoljne politike.
Krizno leto 2026.
I ovo leto u Rusiji pretvara se u mračno razdoblje za Putinov režim. Napredovanje ruskih snaga na frontu u Ukrajini je neznatno, dok se nad ruskim gradovima nadvija dim nakon ukrajinskih napada na rafinerije i velika skladišta. Građani iskazuju nezadovoljstvo zbog dugih redova na benzinskim pumpama i glasina o novom talasu mobilizacije.
Ruski komentator Ilja Varlamov, koji živi u egzilu, ove nedelje objavio je svoja razmišljanja o tome. Istorijske katastrofe koje se ponavljaju u avgustu nazvao je „naravno, slučajnošću“. Ipak, Varlamov dodaje:
„Mnogi Rusi sa strepnjom očekuju avgust. Posebno sada, kada je zemlja u pravoj krizi. Vratila se nestašica goriva, cene rastu i ne planiraju da stanu, rublja pada, izbori se približavaju, a ko zna šta nas još čeka.“
Varlamov je pomenuo i nedavne izjave jednog od vodećih ruskih ekonomista. On je upozorio da se Moskva suočava sa „socijalnom krizom“ i da „gubi tehnološku i ekonomsku trku na globalnom nivou“. Prema njegovoj oceni, Rusija ne može da pobedi u ratu iscrpljivanja protiv Ukrajine koju podržava Zapad.
Čak je i prorežimski tabloid Moskovski komsomolec pisao o tradicionalnom strahu od avgusta, ali je objašnjenje potražio u astrologiji.
„Ovog meseca sledi pomračenje Meseca. Iako nije najveće, dogodiće se nasuprot Plutonu, planeti koja se povezuje sa katastrofama“, navodi se u članku. „To bi moglo da podstakne društvene promene, političke zaokrete u odnosima sa susedima i nemire u zemlji. Moguće je da će biti više nesreća, pojačane strepnje i kvarova, uključujući i nervne poremećaje.“
Putinov odgovor
Usred tih nagađanja, Putin i dalje ostavlja utisak samouverenosti. U obraćanju o infrastrukturnim projektima u sredu, šef Kremlja priznao je ekonomsku štetu od ukrajinskih napada na skladišta kompanije Wildberries. Nije direktno imenovao kompaniju, ali je umanjio dugoročni značaj napada.
„Jasno je da ovi napadi neće imati, ne izazivaju i ne mogu izazvati nikakve kritične posledice“, rekao je. „Istina, nanose štetu, to je očigledno, to razumemo, vidimo i svesni smo toga.“
Ruski predsednik izjavio je da će logistički centri biti obnovljeni uz podršku države. Uprkos tome, rat u Ukrajini sve je bliži svakodnevici mnogih Rusa i direktno utiče na njihove finansije.
I Ukrajina u ratnim uslovima prolazi kroz unutrašnju krizu. Početkom nedelje nedavno smenjeni ministar odbrane Mihajlo Fedorov pozvao je na održavanje izbora tokom rata, što predstavlja novi politički izazov za predsednika Volodimira Zelenskog. Bez obzira na osnovanost Fedorovljevih argumenata, njegov potez Putinu daje novi materijal za kritiku. Putin je već više puta javno doveo u pitanje legitimitet Zelenskog kao predsednika.
Tu leži ključna razlika. Petogodišnji mandat Zelenskog trebalo je da se završi 2024. godine, ali su izbori u Ukrajini odloženi zbog ratnog stanja uvedenog nakon ruske invazije 2022. Promene u vladi u Kijevu, kao i veliki protesti, pokazuju da su civilno društvo i demokratski procesi u Ukrajini i dalje aktivni.
Ugušena opozicija
Za Rusiju se to teško može reći. Sud je u ponedeljak osudio opozicionog političara Leva Šlosberga na 11 godina zatvora zbog protivljenja ratu u Ukrajini. Ruski Vrhovni sud takođe je zabranio Šlosbergovoj stranci Jabloko učešće na predstojećim parlamentarnim izborima.
Otkako je Putin pokrenuo rat, ruska politička opozicija praktično je ugušena. Gušenje civilnog društva odvijalo se postepeno, a zatim naglo, što je kulminiralo smrću zatvorenog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog u februaru 2024. godine. Put koji je za Navaljnog završio smrću u arktičkoj kaznenoj koloniji takođe je počeo u avgustu, kada mu je 2020. pozlilo na letu iz Sibira za Moskvu nakon trovanja nervnim otrovom.
Bila to slučajnost ili ne, avgust je za Rusiju istorijski težak mesec.
Komentari (0)