Baltik se u ovim procenama izdvaja kao jedno od najosetljivijih područja eventualne konfrontacije Rusije i NATO-a.

Uz jačanje vojne infrastrukture, odbrambenih položaja, dronskih kapaciteta i raketnih sistema na obe strane granice, region bi mogao imati ključnu ulogu u svakom ozbiljnijem sukobu.

Tri faze navodnog plana

Prema informacijama koje prenosi Bild, prvi korak odnosio bi se na suzbijanje ruskih raketnih sistema, uz upotrebu borbenih aviona, raketa i dronova.

Druga faza podrazumevala bi stvaranje takozvane autonomne zone duž granica Rusije i Belorusije, u kojoj bi glavnu ulogu imali dronovi, roboti, senzori i drugi sistemi bez posade.

U trećoj fazi, prema objavljenom scenariju, moguće mete bili bi vojni aerodromi, objekti odbrambene industrije, mostovi, železničke pruge i druga logistička infrastruktura važna za funkcionisanje ruskih vojnih kapaciteta.

Takav pristup ne bi se sveo samo na borbe duž granice, već bi podrazumevao šire operacije protiv vojnih i logističkih ciljeva.

Ruski ekspert: „Fantastična glupost“

Vojni ekspert Jevgenij Mihajlov, komentarišući navode o planovima, ocenio je za Cargrad da se radi o „fantastičnoj gluposti“.

On smatra da direktan sukob Rusije i NATO-a ne bi ličio na rat u Ukrajini, niti bi Moskva pristala na dugotrajan konflikt po tom modelu.

Mihajlov tvrdi da bi Rusija, u slučaju velike eskalacije, mogla da odgovori „pokaznim“ udarima po ključnim vojnim objektima kako bi naterala protivnika da odustane od daljeg sukoba.

Posebno je ukazao na nuklearni faktor i ocenio da bi Moskva, ukoliko proceni da se nalazi pred opasnošću od rata velikih razmera, bila spremna da upotrebi sva sredstva odvraćanja kojima raspolaže.

To je njegova procena, a ne zvanični stav ruskih institucija.

„Zapad priprema javnost za rat“

Vojni komentator Vlad Šlepčenko objavljivanje ovakvih planova povezuje sa širom informativnom kampanjom.

Po njegovom mišljenju, stanovništvo zapadnih zemalja postepeno se priprema za promenu prioriteta — za vreme u kojem će se manje novca trošiti na standard, a više na naoružanje i vojnu industriju.

Šlepčenko navodi da se Rusija priprema za mogući sukob kroz vojne okruge, infrastrukturu i raspoređivanje naoružanja u Belorusiji, dok NATO paralelno razvija odbrambene položaje i kapacitete za delovanje na istočnom krilu.

Baltik kao najopasnija tačka

Prema njegovoj proceni, Baltik je posebno nepovoljan za Rusiju zbog blizine njene teritorije.

On baltičke države vidi kao potencijalne platforme za raspoređivanje operativno-taktičkih raketnih sistema koji bi mogli da gađaju ciljeve duboko unutar Rusije.

Šlepčenko smatra da bi baltičke zemlje u eventualnoj eskalaciji mogle biti izložene najvećem riziku, dok bi se ključne evropske države trudile da izbegnu direktne posledice sukoba.

Ipak, naglašava da planovi, vojne vežbe i raspoređivanje snaga ne znače automatski da je direktni rat neizbežan.

Ishod rata u Ukrajini kao presudan faktor

Kao jedan od najvažnijih elemenata budućih odnosa Rusije i NATO-a ruski komentatori navode ishod rata u Ukrajini.

Šlepčenko smatra da bi ruska pobeda smanjila spremnost drugih država da ulaze u direktan sukob sa Moskvom. Ukoliko se rat produži i dođe do novih zakulisnih dogovora, on procenjuje da bi NATO mogao biti spremniji da testira granice ruske moći.

Ratni dopisnik Komsomolske pravde Aleksandar Koc ocenio je da postoji velika verovatnoća direktnog sukoba Rusije i NATO-a krajem ove decenije.

On tvrdi da Rusija rat u Ukrajini koristi za sticanje iskustva u savremenom ratovanju, naročito kada je reč o masovnoj upotrebi bespilotnih letelica i obuci posada koje njima upravljaju.

Sve navedene ocene predstavljaju stavove ruskih vojnih komentatora, dok eventualni ishod mogućeg sukoba nije moguće unapred predvideti.

Izvor: Bild, Cargrad, Komsomolska pravda