Šezdeset godina, šezdeset leta mi Nišlije imali smo jedan isti ritual. Kada se ugase svetla na Tvrđavi, kada utihne žamor letnje pozornice i počne film, znali smo da su počeli naši Filmski susreti. Tu su nekada sedeli naši roditelji, kasnije smo sedeli mi, a verovali smo da ćemo jednoga dana tu dovesti i našu decu. Glumce smo dočekivali kao svoje, otvarali smo im grad, aplaudirali im, davali im ključeve našeg Niša i čuvali ovaj festival punih šest decenija.
Onda je politika stigla do Tvrđave. Prošle godine jubilarni, šezdeseti Filmski susreti nisu održani, a ove godine od našeg grada traži se novac, ali da grad Niš i Nišlije ni na koji način ne učestvuju u organizaciji festivala. A onda su nama, Nišlijama, uzeli festival, skrojili mu političko odelo i odlučili da ga održavaju na drugoj lokaciji, i sve to uz politički pečat Beograđanina Dragana Bjelogrlića i političara u pokušaju, doktora Dragana Milića rođenog u Leskovcu, koji danas žele da odlučuju o sudbini naše niške tradicije.
I zato mi Nišlije pitamo: zar je politika vredna šezdeset godina naših uspomena? Menjale su se države, menjali su se vladari, prolazili su ljudi i odlazile generacije, ali Tvrđava je svakog avgusta čekala svoje glumce. I čekali smo ih mi, Nišlije. Zato danas imamo pravo da kažemo: ne uzimajte nam ono što smo šezdeset godina zajedno gradili. Ne delite nas zbog politike, ne prekrajajte naše uspomene, ne pišite nam novu istoriju kao da ovih šezdeset godina nije postojalo. Jer ovo nisu ni Bjelogrlićevi, ni Milićevi, ni bilo čiji politički Filmski susreti. Ovo su naši Filmski susreti - Nišlije.
Komentari (1)