Hoće li se svet suočiti sa nestašicom pšenice i hoće li doći do povećanja cena žitarica na svetskom tržištu? 

Naime, Ukrajina i Rusija, kako najavljuju lokalni analitičari, najverovatnije će ove godine proizvesti i izvesti manje žitarica nego prethodnih godina, što bi moglo da izazove nestašicu više od četvrtine svetskih potreba, piše ukrajinski portal 24.ua.

Naime, Rusija i Ukrajina su među pet najvećih svetskih izvoznika žitarica, a Čikaška berza, kao najvažnija berza pšenice, već je zabeležila rast cena od 15 odsto, dok ukrajinski analitičari smatraju da bi, ako se situacija ne poboljša, to moglo dovesti do rasta od čak 25 do 30 odsto. Ove sumorne prognoze izazvale su pravu paniku, pre svega među najvećim azijskim uvoznicima poput Indije, Bangladeša i Indonezije, koji se već okreću tržištima Australije, Kanade, SAD, Rumunije i Bugarske.

Zvona za uzbunu su se posebno podigla u Africi, koja najviše uvozi žitarice iz Ukrajine i Rusije, i strahuje da će, pored nestašice žitarica, uslediti nova povećanja cena koja neće moći da isprate.

Rusija zarađuje preko 15 milijardi dolara od izvoza žitarica, a Ukrajina oko 22 milijarde dolara godišnje. Sada se pretpostavlja da bi obe zemlje mogle da izgube najmanje trećinu svog trenutnog roda ako se ova situacija nastavi, što će svakako imati uticaj na svetsko tržište žitarica. Međutim, neki analitičari kažu da bi se ovaj manjak mogao pokriti sa drugih tržišta, ali će cene biti veće zbog povećane potražnje, ali i skupljeg transporta, iako ukrajinski poslovni portal RBK navodi da tamošnji analitičari smatraju da je praktično nemoguće nadoknaditi izgubljene količine od drugih dobavljača, ako „gubitak“ zapravo pređe predviđenih 15 procenata.

Za to postoji nekoliko razloga. Prvo, poljoprivredna proizvodnja u Ukrajini je ionako smanjena, jer deo obradivog zemljišta ne može ni da se obrađuje zbog ratnog sukoba, a Rusija, posebno poslednjih nedelja, intenzivno granatira glavne ukrajinske luke na Crnom moru - Odesu, Čornomorsk, Južni, Nikolajev, a na Dunavu Izmail i Renu (koje su ionako van funkcije zbog dramatično niskog vodostaja ovog leta) kroz koje ide skoro 80 ​​odsto ukrajinskog izvoza žitarica.

Zbog ovih napada, piše portal 24.ua, ukrajinski izvoz žitarica u avgustu je pao za 75 odsto u odnosu na isto vreme 2024. godine. Prema portalu, zbog zaustavljanja rada luke, ukrajinski proizvođači su već na gubitku od oko 3 milijarde dolara, zbog čega se Kijev obratio Briselu za pomoć.

Prema rečima ukrajinskog ministra poljoprivrede Tarasa Visockog, ako luke ostanu blokirane, približno 30 miliona tona ukrajinskog poljoprivrednog izvoza možda neće stići do svetskih tržišta. Visocki navodi da, ako se ovo nastavi, Ukrajina već u novembru neće imati dovoljno skladišnih kapaciteta za novu žetvu, a globalne cene hrane rizikuju povećanje od najmanje 25-30 odsto, a trenutno, piše portal Meduza, izvoz ruske pšenice preko luke Novorosijsk je praktično potpuno obustavljen jer je „oštećena“ u nedavnim ukrajinskim napadima, što bi moglo da utiče na celokupno globalno tržište.

Kijev stoga pregovara o kopnenim izvoznim rutama sa Rumunijom, Poljskom, Mađarskom, Slovačkom i Moldavijom, ali takve pošiljke su skuplje od morskih i često neprofitabilne, jer su tranzitne „marže“ prevelike, prema ukrajinskom portalu RBK Ukrajina.

Istovremeno, procenjuje se da bi ruske isporuke ovog meseca mogle biti manje od polovine proseka poslednjih pet godina. Zbog stalnih ukrajinskih napada na rusku naftnu infrastrukturu i rafinerije, u Rusiji postoji veliki nedostatak goriva, čak i za poljoprivrednu mehanizaciju. Stoga, kako kaže nezavisni ruski ekonomski stručnjak Igor Lipšič, gorivo se racionalizuje i za poljoprivredu, a procene ukazuju da bi čak 10 do 20 odsto useva moglo da istrune na poljima, a očekuje se da će izvoz žitarica pasti za 15 odsto u poređenju sa 2024. godinom. Zbog svega ovoga, ruski nezavisni ekonomski analitičari predviđaju da će inflacija porasti na oko deset odsto, a da se očekuje povećanje cena osnovnih namirnica za preko 25–30 odsto, a nekih i do 50 odsto.

Čak i pre ovih napada na ruske rafinerije, Rusko udruženje izvoznika i proizvođača žitarica upozorilo je da bi manjak u ruskim zalihama pšenice ove sezone mogao da dostigne 30–35 miliona tona - približno 15 odsto obima globalne trgovine, prema portalu Meduza. Prema rečima analitičara istraživačke kompanije SovEcon, koju izveštava RBK Ukrajina, ako Azovsko more ostane zatvoreno za saobraćaj zbog rata i luka Novorosijsk ne bude „reanimirana“, Rusija možda neće biti u mogućnosti da isporuči 5 do 10 miliona tona pšenice na svetsko tržište u drugoj polovini ove godine, dok je prošle godine Rusija izvezla preko 61 milion tona žitarica, uključujući 46 miliona tona pšenice.