Iranski zvaničnici ove nedelje predstavili su listu zahteva za okončanje sukoba sa SAD i Izraelom, uključujući ranije nepostojeći zahtev: priznanje iranskog suvereniteta nad Ormuskim moreuzom.

Ovaj uski, ali strateški ključni plovni put, kroz koji prolazi petina svetske nafte i TPG-a, postao je najmoćnije oružje Teherana. Ranije je Iran samo preteo da će ga zatvoriti u slučaju napada, ali sada se pokazalo da ometanje globalnih trgovinskih tokova ide daleko – i to gotovo bez otpora.

„Iran je iznenađen uspehom svoje strategije – shvatili su koliko je lako držati globalnu ekonomiju kao taoca“, ističe Dina Esfandijari iz Blumberg ekonomije. Postoji realna mogućnost da Teheran formalizuje kontrolu nad moreuzom i uvede tranzitne takse, što bi moglo generisati stotine miliona dolara mesečno, uporedivo sa prihodom Sueckog kanala.

Američki državni sekretar Marko Rubio upozorio je da bi pokušaj naplate prolaza bio neposredni izazov za globalnu ekonomiju. Međunarodno pravo, uključujući principe UNCLOS-a, jasno reguliše slobodan prolaz kroz međunarodne moreuze, ali Iran nije potpisnik i može koristiti ovu činjenicu za argumente.

Pod pritiskom sankcija, Ormuski moreuz sada predstavlja potencijalnu „novu polugu moći“ za Iran: ekonomsku kompenzaciju i sredstvo geopolitičkog ucenjivanja.

Brodovi i tankeri već biraju rute bliže iranskoj obali, a neki navodno plaćaju za „siguran prolaz“, pokazujući da Teheran polako testira kontrolisani sistem tranzita.