Četrnaest evropskih zemalja najavilo je pooštravanje bezbednosnih i nadzornih mera u Baltičkom i Severnom moru, upozorivši da bi pojedini tankeri iz takozvane "flote u senci" mogli biti tretirani kao brodovi bez nacionalnosti.

Ova odluka doneta je nakon rastuće zabrinutosti zbog ometanja satelitske navigacije u evropskim vodama, za koje se tvrdi da potiče iz Rusije.

U zajedničkom otvorenom pismu, koje je objavila vlada Ujedinjenog Kraljevstva, Belgija, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Island, Letonija, Litvanija, Holandija, Norveška, Poljska, Švedska i Velika Britanija upozorile su da takva ometanja stvaraju nove i ozbiljne bezbednosne rizike za sva plovila.


Zemlje potpisnice podsetile su da brodovi moraju biti registrovani pod zastavom samo jedne države i posedovati kompletnu i važeću dokumentaciju, uključujući osiguranje. Pozivajući se na Konvenciju UN o pravu mora, navode da brodovi koji menjaju zastave "prema potrebi" mogu izgubiti pravni status i biti proglašeni brodovima bez nacionalnosti.

Takav status omogućio bi evropskim državama širi spektar mera, uključujući detaljne inspekcije, zadržavanje i potencijalno zaplenu plovila koja krše međunarodne propise.


Ometanje GNSS signala registrovano je još od početka rata u Ukrajini 2022. godine, a evropski regulatori upozoravaju da ono ugrožava civilni vazdušni i pomorski saobraćaj.

Elektronsko ratovanje postalo je ključni element sukoba, sa direktnim posledicama i van samog bojišta.

Istovremeno, Evropska unija razmatra nove sankcije i pravne mehanizme kako bi suzbila delovanje ruske "flote u senci" tankera, koja se koristi za zaobilaženje sankcija i finansiranje rata protiv Ukrajine.