SIKSTINSKA KAPELA ZAKLJUČANA! Sve je zatvoreno, postoji BITAN razlog!

Sikstinska kapela u Vatikanu danas je zatvorena za posetioce, jer su se kardinali okupili kako bi započeli proces izbora novog poglavara Katoličke crkve.

Papa Franja je sahranjen u subotu u bazilici Svete Marije Velike u Rimu, a na Trgu Svetog Petra prisustvovalo je na stotine hiljada vernika i brojni svetski lideri.

U međuvremenu, u Sikstinskoj kapeli sprovode se poslednje pripreme za konklavu – sastanak kardinala na kojem će, nakon završetka devetodnevne žalosti, biti izabran novi papa. Konklava će početi između 5. i 10. maja.

Turisti koji su u nedelju uspeli da posete kapelu smatraju se veoma srećnima, jer nije poznato koliko će dugo konklava trajati.

– Imali smo sreće što smo danas bili među poslednjima koji su mogli da vide ovo veličanstveno mesto. Naše putovanje ne bi bilo potpuno bez toga – izjavio je jedan od posetilaca.

Podsetimo, tokom konklave kardinalima je zabranjeno da otvaraju prozore.

U prošlosti, izbor pape znao je da bude vrlo brz. Papa Benedikt XVI izabran je 2005. godine za samo dva dana (nakon četiri glasanja), a papa Franjo 2013. takođe u roku od dva dana (posle pet glasanja).

Ovog puta, kardinalima će zadatak biti znatno lakši nego njihovim prethodnicima, koji su se u prošlim vekovima suočavali sa spartanskim uslovima, pa su neki čak i umirali zbog dugog zatvaranja.

Zanimljivosti iz istorije izbora papa:

Golubica kao znak božanske volje

Godine 236, dok su Rimljani birali novog papu, bela golubica je sletela na glavu prolaznika Fabijana. Prema zapisima istoričara Euzebija, okupljeni su to protumačili kao božanski znak i jednodušno izabrali Fabijana za papu. Nažalost, Fabijan je 14 godina kasnije stradao kao mučenik za vreme progona hrišćana pod carem Decijem.

Korupcija među glasačima

U ranoj Crkvi, izbor pape bio je često praćen spletkama i korupcijom. Nakon smrti Bonifacija II 532. godine, izbori su bili obeleženi velikim podmićivanjem kraljevskih zvaničnika i senatora. Na kraju je izabran sveštenik Merkurije, koji je preuzeo ime Jovan. Tek 1059. godine papa Nikola II dao je isključivo pravo kardinalima da biraju papu.

Zaključavanje kardinala

Kako bi se ubrzao proces izbora, još u 13. veku uvedena je praksa zaključavanja kardinala. Pojam "konklava" dolazi od latinskog izraza "cum clave" (sa ključem). Prvi put kardinali su zaključani 1241. godine u derutnoj zgradi, bez osnovnih uslova za život.

Teški uslovi tokom ranih konklava

Sve do kraja 19. veka, kardinali su spavali na poljskim ležajevima u improvizovanim sobama sa veoma ograničenim higijenskim uslovima. Tokom konklave 1978. godine, zbog zatvorenih prozora i letnje vrućine, zamalo je izbila pobuna.

Nakon toga je izgrađen pansion Svete Marte, vredan 20 miliona dolara, sa više od 100 apartmana i 20 jednokrevetnih soba, gde kardinali danas borave za vreme konklave – ali i tamo važi pravilo da se prozori ne smeju otvarati.

Te iste godine, održane su dve konklave: prvo je izabran papa Jovan Pavle I, koji je iznenada preminuo posle samo 33 dana pontifikata, a potom i papa Jovan Pavle II.

(Republika.rs) 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI