CRNOGORCI DISKUTUJU O UVOĐNJU VERONAUKE U ŠKOLE Obradović: Naša deca imaju pravo da se upoznaju sa svojom kulturom i identitetom

Vuković Kuč je kazala da bi se uvođenjem veronauke uvela najveća podela među učenicima.

„Oni koji bi se odlučili da ne naukuju u veri bi sebe obeležili ili bi ih drugi stigmatizovali kao one koju su nevernici. Sekularizam podrazumeva odvojenost crkve i države. Sada želimo da uvodimo nešto što je naukovanje u veri. To je baš atak na Ustav CG i Zakon o opštem obrazovanju i vaspitanju“, kazala je Vuković Kuč.

Poslanica DPS-a Zoja BojanićLalović istakla je da se obraćanje nevladinih organizacija ne sme tretirati kao dramatika. Ona je rekla da se davanjem mišljenja za uvođenje veronauke u državne škole, krši Ustav u kontinuitetu.

„Ne možemo dovoditi u istu ravan religijsko obrazovanje i ljudska prava. Volela bih danas da mi objasnite šta želite – religijsku nastavu ili obrazovanje o religijama? Velika je to razlika. Razlika u odnosu na praksu evropskih zemalja je u veroispovednim i neveroispovijednim obrazovnim predmetima, koji imaju za cilj razvoj tolerancije, multikulturalnosti i prihvatanje različitosti. To su predmeti koji podrazumevaju upoznavanje sa religijama“, istakla je Bojanić.

Poručila je da se o ovom pitanju mora otvoreno razgovarati, kao i da je ovo urušavanje obrazovnog sistema.

Poslanik Vaso Obradović istakao je da se suviše dramatizuju stvari koje su normalne. On je kazao da zaboravljamo stvari koje su nas „kao tradicionalno društvo odvajale od drugih naroda“ a to su duhovna i moralna crta, kao i kulturni aspekt. Sve te osobine su, dodaje, proistekle iz verskih pitanja.

„Od normalne pojave pravimo tenzije. Naša deca imaju pravo da se upoznaju sa svojom kulturom i identitetom. Treći argument je razvijanje moralnih i etičkih vrednosti. Uvođenjem veronauke kao izbornog predmeta možemo doprineti međureligijskom dijalogu i razumevanju između naroda koje žive na našem geografskom području. I na kraju, bitna je pedagoška i vaspitna uloga koju bi taj izborni predmet imao“, naveo je on.

Poručio je da se mora razdvojiti versko delovanje od veronauke.

Član odbora i poslanik DNP-a Dragan Bojović kazao je da treba razmotriti peticiju koju je potpisalo 6.000 građana Crne Gore a predstavnike nevladinih organizacija zamolio da dopis proslede državama EU i zapadne demokratije, i da njima objasne šta je sekularna država.

„Očigledno da ni oni tamo to ne znaju. Činjenica je da u većini tih zemalja veronauka postoji u određenom obliku, u zavisnosti od zakonskih rešenja. Sekularnost ne znači suspendovanje religije i verskih zajednica“, kazao je Bojović.

On je istakao da od komunizma imamo „borbeni odnos prema veri i religiji, kao da je to nešto loše i strano i ne ide sa sekularnim uređenjem“.

„Podržavam ovu inicijativu građana da veronauka bude jedan od predmeta koji može da se izabere, a i ne mora. Mislim da čak u sferi suzbijanja borbe protiv nasilja to samo može da pomogne, ne može da odmogne“, dodao je on.

Zamenica predsednika Odbora Aleksandra Vuković Kuč kazala je da su na skupštinske adrese dobili dopise oko 90 nevladinih organizacija u kome se navodi da državne škole ne smejuu postati prostor za verske podele.

„Ako neko od poslanika nije imao uvid u dopis nevladinog sektora da obavezno pogleda i vidi šta piše u dopisu, jer je važna za naš rad i buduću perspektivu Crne Gore – kakvu je stvarno želimo“, kazala je ona.

Predsednik Odbora Nikola Rovčanin naglasio je da je elektronska peticija o uvođenju veronauke u državne škole, pokrenuta 11. marta u skladu sa Ustavom Crne Gore.

„Smatram da Odbor treba da poštuje prinicip otvorenosti parlamenta i zakonodavnu aktivnost. Podsećam da je ovo jedina peticija Parlamenta koja je dosegla 6.000 i koja je stigla na Odbor. Inicijativa o ukidanju Tik Toka kad dosegne 6.000 i ona će se razmatrati“, kazao je Rovčanin.

On je kazao da ova inicijativa nije nespojiva sa sekularnom državom jer sekularizam, kako je rekao, ne nalaže ateizam i antiteizam.

„Moramo da poštujemo inicijative građana i da ih razmatramo u tom delu“, rekao je Rovčanin.

Inicijator peticije je Teodor Milanko. Peticija je pokrenuta 11. marta, a 19. marta je imala dovoljan broj potpisa.

Bonus video:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI