Obeleženo 25 godina od stradanja Srba

Preživeli i proterani Srbi iz konjičkog sela Bradina danas su u seoskom Hramu Vaznesenja Gospodnjeg i porti obeležili 25 godina od kako su zločinci iz redova muslimanskih i hrvatskih snaga pobili njihove braću, sestre, majke, očeve, rodbinu, kumove i komšije, te spalili ovo i okolna sela, a njih zauvek proterali sa vekovnih ognjišta.

Član Udruženja logoraša regije Birač Jelena Gligorević, koja je rodom iz Bradine, rekla je novinarima nakon liturgije i parastosa za stradale stanovnike Bradine da joj je iz godine u godinu sve teže doći na ovo mesto, ali da joj želja za dolaskom ne prestaje.

"Osećaj je strašan i razočaravajući. Sto metara od ovog mjesta nalazi se zgrada osnovne škole u kojoj sam ja sa osam i po godina bila zatvorena. Prirodno bi bilo da se ja, kao dijete te škole, sećam mesta na kome sam učila slova i brojeve, a mene, svaki put kada prođem i vidim te prozore, obuzme strah i trema i nisam u stanju da progovorim", ispričala je Gligorevićeva.

Ona je dodala da je u školi bila zatvorena četiri do pet dana, da joj je majka ostala sve dok kasnije nije razmenjena, otac joj je bio logoru u Čelebićima, a brat u logoru Musali.

Gligorevićeva je rekla da među ubijenim Bradinjanima nema njenih bližih članova porodice, ali da ona sve žrtve koje su upisane na spomen-ploču smatra svojim bliskim članovima porodice, jer je Bradina malo selo u kome su svi bili kao jedna velika porodica.

Paroh konjički Milan Bužanin rekao je da u njegovoj parohiji, koja obuhvata područja Konjica, Jablanice i Prozora, trenutno živi 300 Srba, uglavnom starijih, dok u Bradini živi samo dvoje penzionera, a preko leta dođe još pet do šest lica.

On je naglasio da je njegova kćerka jedino srpsko dete koje ide u školu u Konjicu, što najbolje govori o tome kakva je situacija u ovoj eparhiji.

Bužanin je istakao da ni 25 godina od kada je selo spaljeno, crkva srušena, a žitelji pobijeni, proterani i odvedeni u logore, pred sudovima u BiH nema procesuiranja onih koji su počinili ovo zlodelo.

"Neki procesi su pokretani, pa su ti optuženi umrli, tako da nijedan proces nije doveden do kraja. U poslednje vreme ima neke nade da bi neki procesi trebalo da se dovedu do kraja i da porodice žrtava osete da neko vodi računa o njihovim nastradalima, koji su pobijeni samo zato što su se drugačije zvali i drugačije verovali, tog nesrećnog 25. maja 1992. godine", rekao je paroh konjički.

Paroh Bužanin je napomenuo da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik pokrovitelj i ovogodišnjeg obeležavanja stradanja Srba iz Bradine.

Osim porodica žrtava, vence su na spomen-ploču stradalima položili izaslanici predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, predsedavajućeg Predsjedništva BiH Mladena Ivanića, potpredsednika Federacije BiH Milana Dunovića, Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske, te predstavnici boračkih organizacija i logoraša.

Tog 25. maja 1992. godine na najbrutalniji način ubijeno je 48 srpskih civila, ostali su odvedeni u logore i proterani, a Hram Vaznesenja Gospodnjeg zapaljen i srušen.

Za tri dana, od 25. do 27. maja 1992. godine, bošnjački i hrvatski zločinci bacili su 26 tela u jamu ispred pravoslavnog hrama u Bradini. U logorima su živote izgubila još 22 srpska civila, a za pet lica se i dalje traga.

Među 48 ubijenih Srba u Bradini najviše je članova porodice Kuljanin, a stradali su i Vujičići, Mrkajići, Žuže, Kureši, Gligorevići, Koprivice, Draganići i Živaci.

Preostalo srpsko stanovništvo proterano je sa ognjišta, njihova pokretna imovina je opljačkana, a kuće i crkva zapaljeni.

Pre rata, u Bradini je bilo 280 srpskih kuća sa oko 1.200 stanovnika.