Hrvati žive kraće od ostatka Evrope, češće umiru od bolesti koje su izlečive, piju mnogo alkohola, puše iznad evropskog proseka, sve su deblji, ne kreću se dovoljno, a kad se saberu sve loše navike - zdravstveni karton nacije je očajan.

Pušenje među tinejdžerima u Hrvatskoj treće je po učestalosti u Evropskoj uniji, polovina adolescenata namerno se prekomerno opija, a životni vek u Hrvatskoj kraći je za tri godine od proseka Evropske unije.

Premda se očekivani životni vek u Hrvatskoj povećao za 3,4 godine između 2000. i 2017. ( sa 74,6 na 78 godina ), opet je ispod proseka EU-a gde se prosečno živi 80,9 godina. Italijani i Španci su najdugovečniji, u proseku žive duže od 83 godine. Kao i u ostatku Evrope žene u Hrvatskoj žive duže nego muškarci, a tu je Hrvatska čak malo iznad proseka jer žene žive 6,1 godinu duže nego muškarci, dok je u Evropi ta razlika 5,2 godine.

Sve su ovo podaci izveštaja o stanju zdravlja u EU koje je predstavljeno u Zagrebu, a koje pokazuje da Hrvatska zaostaje u gotovo u svim zdravstvenim segmentima za evropskim prosekom. Reč je o pregledu koji svake dve godine izrađuju međunarodna Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj kao i Evropska opservatorija za zdravstvene sisteme i politike, a donosi ključne podatke o stanju zdravlja i analizu zdravstvenog sistema za 28 zemalja Evropske unije, Island i Norvešku.

Groblja pune srčani i moždani udari

Hrvati najčešće umiru od srčanog i moždanog udara, odnosno od neke kardiovaskularne bolesti, a na visokom trećem mestu je karcinom pluća. Prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo u prošloj godini od ishemijske bolesti srca umrlo je čak 10.195 osoba, od cerebrovaskularnih bolesti 6.137, a od raka pluća 2.957 osoba.

Na četvrtom mestu najučestalijih bolesti koje su lani pokosile građane Hrvatske je dijabetes, a na petom hipertenzija. Šesti je rak debelog creva, a na sedmom mestu su bronhitis, emifezem i astma. Slede hronične bolesti jetre i ciroza kao i insuficijencija srca.

Na zabrinjavajuće trendove ukazuju podaci o pojedinim bolestima. Tako su stope smrtnosti od bolesti krvnog sistema gotovo dvostruko veće od proseka Evropske unije, a stope smrtnosti od raka pluća i debelog creva među najvišim u Evropi! Alarmantna situacija u lečenju dijabetesa, raka dojke i opstruktivne bolesti pluća (KOPB), gde je stopa smrtnosti značajno porasla u odnosu na 2000. godinu.

Povećanje smrtnosti od izlečivih bolesti, kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, rak dojke i rak debelog creva, razlog je za zabrinutost. Dok se primera radi, na nivou Evropske unije od uzroka koji se mogu sprečiti umre 161 osoba na 100 hiljada stanovnika, u Hrvatskoj umru 232 osobe, što jasno upućuje na nedostatke u merama zaštite javnog zdravlja i pružanju zdravstvene pomoći.

Od raka pluća umire se kao i pre 19 godina

Posebno je tragičan podatak da se uprkos napretku nauke i novim lekovima stopa smrtnosti od raka pluća u Hrvatskoj nije smanjila od 2000. godine! U lečenju zloćudnih bolesti odstupa se od statistike ostalih zemalja Evropske unije jer nedostaje preventive, puši se iznad proseka, tumori se kasnije dijagnostikuju, često i pogrešno, nedostaje multidisciplinarnosti, radioterapijske opreme, kvalitetne hirurgije i novih lekova.

"Život na vagi" i dalje budućnost

Izveštaj EU pokazuje da će "Život na vagi" i ubuduće imati kandidata koliko hoćeš. Čak petina odraslih osoba u Hrvatskoj je gojazno, a najviše zabrinjava što stopa gojaznosti među decom ubrzano raste. Stopa prekomerne težine među 15-godišnjacima slična je proseku EU, no u razdoblju 2013. i 2014. dosegla je 16,5 posto što je znatno povećanje u odnosu pre 15 godina.

Hrvatima će glave doći preveliko konzumiranje šećera i soli ali i nedovoljni unosi voća i povrća. Više od polovine odraslih osoba ( 54 posto ) ne jede svakodnevno voće, a povrće jede još i manje. Četvrtina svih smrtnih slučajeva u 2017. može se pripisati rizicima povezanim sa prehranom, a konzumacija duvana (direktna i pasivna izloženost dimu ) drugi je po redu faktor rizika i uzrok petine smrtnih slučajeva. Oko sedam posto smrti može se pripisati konzumaciji alkohola, a tri posto nedovoljnoj fizičkoj aktivnosti.

Život nakon 65 prolazi u bolesti

Hrvati u dobi od 65 godina mogu očekivati još 17,4 godina života, međutim, više od 12 godina života u tom razdoblju se provodi uz zdravstvene poteškoće. Tri od pet ( 60 posto ) građana starijih od 65 godina naveli su da boluju od barem jedne hronične bolesti, što je više od proseka u EU. Većina njih može nastaviti da živi samostalno u starijoj dobi, ali svaka peta osoba u Hrvatskoj navela je da se susreće s određenim ograničenjima pri osnovnim svakodnevnim aktivnostima kao što su, kupanje, spavanje ili ustajanje iz kreveta, zbog čega bi joj mogla biti potrebna dugotrajna pomoć.

Veliki deo Hrvata koji tvrdi da su dobrog zdravlja, niži je nego u većini zemalja EU

U Hrvatskoj 61 posto osoba navodi da su dobrog zdravlja, a u Evropi 70 posto. Osim toga, razlike u ocenama ličnog zdravlja osoba iz različitih grupa stanovništva relativno su velike. Tri četvrtine osoba s najvišim dohotkom smatra da su dobrog zdravlja, dok to isto tvrdi manje od polovine ( 44 posto ) osoba s nižim dohotkom.