Naime, oružane snage Letonije pozivaju mlade ljude da se prijave za vojnu službu. Ljudi koji žive ne samo u Letoniji nego i u inostranstvu, pozivaju se da služe domovini i ojačaju NATO na granici sa Rusijom. Posebno se u vojnu službu pozivaju stanovnici Latgalije, istočne regije zemlje koja graniči s Rusijom, javlja letonski portal Delfi.

Trenutno je u Luznavi, mestu u blizini latgalijskog grada Malte, podignuta baza oružanih snaga. U službu su pozvani ne samo novi regruti, već i rezervno osoblje, ali za sada samo oni čija starost omogućava nastavak aktivne službe. U letonskoj vojsci posebno traže tehničke i telekomunikacijske stručnjake, mehaničare za servisiranje vozila, visokokvalifikovane vozače, uključujući one koji imaju pravo na upravljanje traktorskom opremom.

Zauzvrat, maturanti srednjih škola mogu proći tečaj za osposobljavanje za prvi stepen studija, kao i građani s višom stručnom spremom drugog stepena, koji mogu proći obuku u okviru programa "Komandant u komandi”. Svi oni se mogu prijaviti za osposobljavanje na Letonskoj vojnoj akademiji. Pored njih, primaju se i lekari, pravnici i stručnjaci iz područja informisanja i telekomunikacija, koji su pozvani u službu za usavršavanje njihovih specijalnosti.

Od 8. januara je 40 regruta, koji su uspešno završili tečaj za mlade vojnike, započelo obuku u letonskoj pešadijskoj školi. Među kadetima su oni rodom iz Daugavpilsa, ali i stanovnici Rezeknea, Ludze i Preilija. Među mladim borcima ima i pet devojaka.

Ove godine letonske oružane snage planiraju da regrutuju 700 novih boraca. Od toga će ih oko 500 služiti u mehanizovanoj pešadijskoj brigadi kopnenih snaga, a 130 će biti angažovano za obuku u Letonskoj akademiji za nacionalnu odbranu, kako bi dobili profesiju oficira. Pored toga, planira da se zaposli 30 specijalaca, kao i da se vrati u aktivnu službu 50 vojnih rezervista.

Ministarstvo odbrane uverava da služba u Oružanim snagama Republike Letonije "jamči stabilnost, konkurentne plate, počevši od 900 evra sa svim plaćenim porezima, sva socijalna jamstva, napredak u karijeri i dostojnu penziju u budućnosti".

Prema konceptu letonskog parlamenta, koji je odobren 2016. godine, za vreme mira zemlja traži 17.500 ljudi s vojnom obukom, uključujući 6.500 profesionalnog vojnog osoblja, 8.000 pripadnika Nacionalne garde i 3.000 vojnih rezervista.

U međuvremenu se u Letoniji nastavlja rasprava o sudbini njihovih šest vojnika, koji su upravo iz Iraka evakuisani u Kuvajt, javljaju lokalne agencije.

Komandant letonskog kontingenta u Iraku Andris Berzins rekao je da su rakete koje je Iran ove nedelje uspešno lansirao na američku vojnu bazu Ajn al-Asad u Iraku bile stotine puta snažnije od onih koje su ranije korišćene za granatiranje baze u prvom talasu udara.

- Napad je bio vrlo snažan. Za jednog od naših vojnika ovo je šesta misija. Već je bio u Iraku i bio je svedok raznih napada, uključujući minobacačke granate i rakete malih kalibara. Prema njegovom mišljenju, to je bio najveći i najopasniji napad od svih koje je on video dok je bio u Iraku - naglasio je Andris Berzins.
Objasnio je da balističke rakete ove vrste sadrže od 600 do 900 kilograma eksploziva. Da su bile usmerene na stambeni prostor smešten u podnožju, šteta bi bila veća, a baza bi se mogla smatrati uništenom, ali s obzirom na to da su svi projektili pali na vojne objekte, šteta je bila manje ozbiljna.

Berzins je potvrdio da su informacije o napadu koji je planirao Iran dobili pravovremeno, tako da su vojnici imali vremena da se pripreme i odu na sigurno, što su potvrdili i italijanski oficiri u bazi.

- Znali smo tačno vreme napada, tako da se sve relativno dobro završilo - rekao je Berzins, dodavši da su letonski vojnici bili četiri kilometra od mesta napada.

Prema Berzinsu, saveznici su se pripremali i za scenario da je Iran ispalio rakete ne s eksplozivom, već s hemijskim oružjem. Uprkos činjenici da su iranski mediji tokom napada izvestili o uništavanju većine opreme u napadnutim bazama, Berzins je objasnio da su neke delove opreme mogli da uklone sa pogođenog područja, a da iranski mediji pomalo preteruju o nanetnoj šteti.

Berzins je rekao da u Kuvajtu letonska vojska ima sve što treba. Uveren je "da se pripremaju za povratak u Irak pri prvoj prilici, kako bi nastavili obuku iračkih vojnika". Komandant je takođe rekao da su vojnici imali priliku da obaveste rodbinu da je sa njima sve u redu, te da redovno kontaktiraju s njihovim porodicama.

Objavljeno je da je Letonija, poput Danske, Italije, Hrvatske, Slovenije, Estonije i Litvanije, svoje trupe iz Iraka prebacila u Kuvajt. Ova odluka je posledica zabrinutosti za bezbednost, kao i činjenice da je trenutno obustavljeno bilo kakvo usavršavanje lokalnih snaga u Iraku.

- Međutim, to ne znači da Letonija ne učestvuje u međunarodnoj operaciji protiv Islamske države u Iraku - dodao je iz Kuvajta komandant letonskog kontingenta u Iraku.

- Letonija podržava SAD i nastavlja da podržava koaliciju koju predvode. Pitanje povratka vojske u Irak biće dodatno odlučeno zajedno s partnerima - rekao je letonski ministar odbrane Artis Pabriks.

Crna Gora razočarala NATO - čak ni dva crnogorska vojnika ne idu u Irak

I dok Letonija uspešno jača NATO na severoistočnom frontu i u Iraku, službena Podgorica se, nakon toliko truda uloženog da mala, ali posebno važna vojna sila uđe u NATO, predomišlja o slanju svoja dva vojnika u Irak.

Ministarstvo odbrane Crne Gore razmišlja o odlaganju slanja crnogorskih vojnika u NATO misiju u Iraku zbog krize na Bliskom istoku, izazvane ubistvom iranskog generala Kasema Sulejmanija, koje su izvele američke snage.

Iz crnogorskog Ministarstva odbrane kažu da postoji mogućnost da se odloži slanje crnogorskih vojnika u ovu misiju, iako, kako napominju, ono nije bilo predviđeno pre sredine godine.

- Za sada su suspendovane samo aktivnosti obuke zbog situacije u Iraku. Misija nije ukinuta, ali ćemo videti koliko će ova situacija potrajati i kako će se razvijati. Može se desiti da se odloži odlazak naših vojnika u misiju, iako ono ne bi bilo sprovedeno pre sredine godine - saopšteno je iz ministarstva odbrane u Podgorici.

Podsetimo, parlament Crne Gore je nedavno usvojio odluku Saveta za bezbednost i odbranu Crne Gore o slanju samo dva crnogorska vojnika u ovu misiju. Istom odlukom predviđeno je da crnogorski vojnici budu raspoređeni na logističkim pozicijama na aerodromu u Bagdadu.

Sada će američka, odnosno, NATO misija u Iraku očito biti slabija za dva vredna stručnjaka koji će ostati u Crnoj Gori, a toliko je uloženo truda i novca na njihovu specijalizaciju i da njihove aktivnosti budu komplementarne sa zadacima NATO pakta.