ISPOVEST~Milošević dogovor postigao u pidžami!
Profesor Vladimir Lukić, predsednik Vlade Republike Srpske u ratu i poznati geodeta u bivšoj Jugoslaviji, kao ekspert za karte i učesnik Dejtonskih pregovora ekskluzivno za „Alo!” prisetio se tih dana i događaja, o kojima se malo zna u javnosti.
Privatna arhiva
- Dejton je dobrim delom napravljen pre Dejtona. Ko je pratio tadašnji politički put Holbruka na relaciji Beograd-Sarajevo-Zagreb, mogao je zaključiti da su kockice ranije složene. Pre Dejtona na sastanku u Ženevi u prisustvu predstavnika Kontakt grupe Haris Silajdžić, predsednik Vlade u Sarajevu, za Bošnjake je od Radovana Karadžića tražio 33,33 odsto teritorije BiH, a Jadranko Prlić, premijer Herceg-Bosne, za Hrvate 17 odsto. Kad se saberu ti procenti, dobije se 50,3 odsto, a u Dejtonu je usvojen odnos 51:49 odsto. Taj odnos procenata iz Vašingtona došao je u Dejton kao princip o kome se nije moglo diskutovati. I ogroman deo karata je bio pre nacrtan, pa tako i karta po kojoj je predato 12 krajiških opština, koja je data Miloševiću i koju sam video u Dejtonu - priseća se Lukić.
Zaboravili izlaz na more
- Rečeno mi je ono što je Milošević već dogovorio, a to je da damo 48 kvadratnih kilometara teritorije kod Trebinja uz dubrovačku granicu da bismo zauzvrat dobili Prevlaku do polovine Molunata kao izlaz na more. Pošto je došlo do svađe između Krajišnika i Miloševića, to nikome nije palo na pamet. Mi smo u Dejtonu prošli veoma dobro. Nisan tada toga bio ni svestan. Naša delegacija ništa nije prodala, samo što su neki drugi pre i posle Dejtona mnogo dali, odnosno prodali - tvrdi Lukić.
On ističe da su pregovori bili veoma teški jer je svaka strana nastojala da dobije što je moguće više.
- Izetbegović i Bošnjaci su zatezali posebno oko Sarajeva, o čemu srpska strana i Momčilo Krajišnik nisu hteli ni da čuju, a Krešimir Zubak i Jadranko Prlić su nastojali da dobiju Posavinu. Brčko je bilo posebno sporno sve dok nismo dobili Koridor. Sva naša sreća je što je našu delegaciju predvodio Slobodan Milošević, obrazovan i sposoban političar koji je u Dejtonu dominirao i koga su uvažavali i Amerikanci i svi ostali. Da nije bilo Miloševića i Srbije, možda bi nam granica bila na reci Vrbas.
- Krajišnik je zbog Sarajeva došao u svađu sa Miloševićem. Predzadnji dan smo otišli na spavanje sa osećajem da više nema Dejtona nego što ga ima. Bila je prošla ponoć i odjednom su došli Klark, Holbruk i Kristofer, koji je nadzirao tok pregovora. Milošević je već spavao i tražili su da ga vide. Milošević je u pidžami primio celu američku delegaciju, iako je bio spreman da prekine pregovore. Kristofer je išao od Tuđmana do Miloševića i Izetbegovića i pozivao ih, a koliko sam čuo, bilo je i pretnji. Dogovoreno je da ujutro Milošević razgovara sa Tuđmanom da potpišu sporazum. Milošević i Tuđman su ujutro dogovorili da će potpisati sporazum, a onda su otišli kod Kristofera i obavestili ga o tome i od njega tražili da on ubedi Aliju Izetbegovića. Kristofer je onda lomio Izetbegovića. Kažu da je taj razgovor bio mnogo težak da je Izetbegović morao pristati da potpiše sporazum. Tako je Kristofer sve prelomio i sporazum je potpisan - zaključuje Lukić.
Susret sa Srbinom, američkim vojnikom
Lukić nam je prepričao još jedan zanimljiv događaj iz Dejtona:
- Negde pred zoru jedan mlad vojnik gleda okolo i nešto me obilazi. Kad smo završili, on mi prilazi i pita da li nešto želim. Rekao sam da želim da vidim sav taj objekat i opremu. On me je proveo kroz celi objekat sa veoma savremenom vojnom tehnikom za avio-snimanje i prisluškivanje... I dok sam to gledao, on mi je rekao da mu je deda iz Knina, a ja njemu rekoh da je i moj deda iz okoline Knina. I onda smo se nasmejali. Njegovi su se odselili iz Knina u Ameriku, a on je tamo rođen. Bio je pravi domaćin, sve mi je pokazao. To je vojni objekat u kome ima sve kao u hotelu.