OVO SU RAZLOZI ZBOG KOJIH RUKOVODSTVO " UNITED GROUP" I "N1" SKRIVAJU IZVEŠTAJ O VOĐENJU Kako je stručnjak BBC Džejms Harding srušio mit o Šolakovim "nezavisnim" medijima!

Kakva je, veza između Dragana Šolaka, Dragana Đilasa, Jugoslava Ćosića i uređivačke politike TV N1?

Dragan Šolak
Dragan Šolak, Foto: Printscreen Youtube

 

Posle višemesečnog istraživanja, novinari Antidota prvi put javnosti otkrili razloge zbog kojih rukovodstvo "United Group" i TV N1 već duže od godinu dana skrivaju sadržaj izveštaja o vođenju, upravljanju, uredničkoj kontroli i kredibilitetu regionalne kablovske tv mreže N1, koji je sačinio stručnjak BBC Džejms Harding.

Kakva je, prema sadržaju tog izveštaja, veza između Dragana Šolaka, Dragana Đilasa, Jugoslava Ćosića i uređivačke politike TV N1?

Zbog čega je poznati novinar CNN Brent Sadler napustio funkciju direktora Uredničkog kolegijuma N1 i šta je o kršenju novinarskih kodeksa na toj televiziji u decembru 2018. napisao u pismu Gregu Bejčmenu, potpredsedniku CNN i kasnije, u aprilu 2019, u svojoj ostavci rukovodstvu fonda “BC Partners” i Draganu Šolaku?

Kako su i ranije stručne analize o programu N1, rađene na zahtev rukovodstava KKR i CNN, pokazale da uredništvo te televizije vodi neobjektivnu, neizbalansiranu, antivladinu i antidržavnu uređivačku politiku informativnog programa?

 

 

Brutalna kampanja koja je u leto i jesen 2018. godine vođena protiv rukovodećih ljudi srpskog Telekoma i predstavnika vlasti u Srbiji, predstavljala je vrhunac u višegodišnjem delovanju interesno povezane mreže medija i paramedijskih struktura pod direktnom kontrolom kompanije SBB, najvećeg kablovskog operatera u regionu i njegovog vlasnika Dragana Šolaka.

Kao što je Antidot već pisao, Dragan Šolak je u svet medija i telekomunikacija krenuo iz rodnog Kragujevca i male firme koja se bavila uvozom, pakovanjem i preprodajom VHS kaseta, da bi posao ubrzo proširio i na distribuciju i prodaju filmova, koji su 90-ih uglavnom bili bez legalnih dozvola i plaćenih licenci. Uvidevši prednosti koje je ovaj posao nudio, Šolak je distribuciju proširio i na Sloveniju, gde je takođe osnovao firmu, da bi krajem devedesetih godina među prvima u Srbiji krenuo u stvaranje kablovskog operatera SBB. Zahvaljujući saradnji sa velikim investicionim fondovima, kojima su upravljali američki milijarder Džordž Soroš i bivši direktor CIA Dejvid Petreus, za svega 15-ak godina od osnivanja, poslovna imperija Dragana Šolaka dostigla je vrednost od neverovatnih 2,6 milijardi dolara.

Ogromna finansijska moć i snažne veze sa moćnim međunarodnim fondovima, učinili su od ovog regionalnog tajkuna i njegove poslovne imperije, jednog od najmoćnijih, ne samo ekonomskih, već i političkih aktera na prostorima Zapadnog Balkana. Kolika je realna moć pomenutog konglomerata, postalo je jasno ne samo iz toga što je Šolakova firma uspela da dominantno zagospodari regionalnim tržištem telekomunikacija, već i po tome što je u nekoliko navrata bila u stanju da ucenjuje čak i vlade država regiona, kako bi ishodovala ustupke i realizaciju svojih interesa.

 

Kako je Telekom Srbija bio državna firma, najlakše je bilo iskoristiti je kao sredstvo sopstvenog razvoja. Niske zarade zaposlenih na ključnim funkcijama glavnog konkurenta, bile su lak izazov za menadžment SBB-a, firme koja je zahvaljujući para-finansijskoj mreži povezanih firmi i naplaćivanja svojih usluga u inostranstvu u kešu, o čemu je Antiodot pisao , imala ogromne količine gotovinskog novca. Tako je napravljen pakt između novoosnovanih malih operatera i SBB-a, na osnovu koga su svi napadali Telekom koristeći njegovu tromost i korumpiran menadžment za podizanje sopstvenih sistema. Tako su novonastali operateri dolazili do desetina hiljada korisnika, SBB do stotina hiljada, a Telekom je ubrzano gubio svoje ranije tržište.

U takvoj situaciji, Telekomu je pretilo potpuno uništenje, slično brojnim primerima iz okruženja, a onda je na scenu stupio novi menadžment koji je uz podršku države doneo odluku da zaustavi i preokrene dotadašnje trendove ubrzanog propadanja. Na liniji nove poslovne strategije, Telekom je u jesen 2018. godine objavio nameru da preuzme nekoliko manjih operatera, među kojima se na prvom mestu našao Kopernikus kao trećepozicionirani akter na srpskom tržištu. Još i pre nego što je Telekom zvanično obelodanio svoje poslovne namere, protiv nove poslovne politike ovog operatera, u delu javnosti povezanom sa konkurentskim SBB, započela je brutalna kampanja sa ciljem da se političkim i medijskim pritiscima Telekom onemogući u svojim namerama.

Iako su svi podaci jasno govorili da SBB ima dominantan gotovo monopolski položaj na tržištu, TV N1 i povezani mediji i pojedinci započeli su kampanju napada, pretnji i zastrašivanja rukovodstva Telekoma, iznošenjem neutemeljenih optužbi da kupovinom manjih operatera Telekom želi da postane monopilista Iako su svi podaci jasno govorili da SBB ima dominantan gotovo monopolski položaj na tržištu, TV N1 i povezani mediji i pojedinci započeli su kampanju napada, pretnji i zastrašivanja rukovodstva Telekoma, iznošenjem neutemeljenih optužbi da kupovinom manjih operatera Telekom želi da postane monopilista.

 

Prepoznajući cilj vlasnika SBB, rukovodstvo Telekoma je započelo dramatičnu operaciju tržišnog repozicioniranja koja je uključivala nastojanje da se državnom kablovskom operateru pripoje preostali manji operateri, kako bi se bar donekle poboljšala tržišna pozicija firme. Međutim, onog trenutka kada je ta namera javno obelodanjena, Telekom se našao na udaru medijske kampanje koju su inciirali i predvodili mediji povezani sa Šolakovim poslovnim sistemom.

Činjenica da je Telekom u tom trenutku na tržištu učestvovao sa svega 15-20%, naspram najvećeg konkurenta SBB koji u svojim rukama idanas drži oko 55% tržišta, nije sprečila pravu lavinu napada zasnovanih na lažnim vestima i nelogičnim konstrukcijama, u čemu je prednjačila Televizija N1 koja se nalazi u vlasništvu Šolakove „United Group“ (UG). Radi postizanja pomenutih ciljeva, ta televizija postala je platforma za napade na konkurenciju Šolakovih firmi, a u kampanji koju je ona lansirala, svoj doprinos dali su i drugi povezani mediji i paramedijske strukture poput listova Danas, nedeljnika Vreme i NIN, te portala KRIK, BIRN, Istinomer... Posredstvom tih medija, u kampanji je učestvovao i veliki broj javnih ličnosti i organizacija poput Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Zorana Živkovića, Dragoljuba Žarkovića, Milana Ćulibrka, Dragoljuba Petrovića, Radeta Veljanovskog, Biljane Stepanović, Nedima Sejdinovića, Demokratske stranke, Saveza za Srbiju, Nove stranke, Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), bivšieg guvernera NBS Dejana Šoškića, Slobodana Georgieva (BIRN), Stevana Dojčinovića (KRIK), Gorana Ćirića, Gorana Radosavljevića i mnogih drugih.

I dok su svi pomenuti novopečeni borci za "slobodno tržište" po pravilu ćutali dok je SBB sebi pripajao manje operatere, čime je uspostavio dominantan položaj na tržištu, kojim je u opasnost doveden opstanak kompanije Telekom Srbija, koja godišnje u državni buždet uplaćuje gotovo 150 miliona evra svoje dobiti, oni su horski ustali protiv nastojanja Telekoma da sebi pripoji nekolicinu manjih operatera. Iako su, pod maskom “stručne javnosti”, u toj kampanji učešće uzeli pojedini mediji, političari, novinarska udruženja i javne ličnosti, od samog početka bilo je jasno da se iza orkestriranih napada od strane tog interesno povezanog dela javnosti, krije samo jedan akter, u liku kompanije SBB, dominantnog igrača na tržištu telekomunikacija u Srbiji, ali i regionu.

Tokom pomenute kampanje i događaja koji su joj usledili, veze između uređivačke politike medija pod kontrolom Dragnana Šolaka i poslovnih interesa njegovih firmi postale su potpuno ogoljene. Pokazalo se da je pod plaštom nezavisnog i objektivnog novinarstva i proklamovane borbe za slobodu medija, došlo do puke instrumentalizacije medija pod kontrolom ovog tajkuna, kako bi se političke vlasti i institucije u Srbiji primorale da njegovim firmama učine ustupke koji su nespojivi sa regularnim tržišnim poslovanjem i postojećim zakonima Republike Srbije.

 

Instrumentalizovani mediji kao oružje za zaštitu privatnih poslovnih interesa
Medijski linč kome su bili izloženi čelni ljudi Telekoma i predstavnici vlasti u Srbiji, pokazao je drugu stranu medalje poslovne imperije Dragana Šolaka. Zahvaljujući snažnim političkim vezama sa čelnicima režima koji je bio na vlasti do 2012. godine, kršenjem svih urbanističkih pravila, divljim razvlačenjem kablova u urbanim sredinama i brojnim drugim mahinacijama vezanim za neprijavljivanje stvarnog broja korisnika i na taj način izbegavanje plaćanja poreza i prikrivanje stvarne dobiti, Šolak je uspeo da stvori poslovnu imperiju koja je pod svoju kontrolu stavila gotovo 60 odsto tržišta telekomuniakcija u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana.


Još u toku pregovora o akviziciji Kopernikusa od strane Telekoma, mediji povezani sa Draganom Šoalkom i operaterom SBB započeli su kampanju sa ciljem da spreče Telekom da uspešno završi započete pregovore. Kampanji se vremenom priključio veliki broj medija, novinarskih udruženja, opozicionih političkih partija i pojedinaca. Učešćem u kampanji protiv Telekoma, a u korist uspostavljanja monopola jedne privatne firme na tržištu telekomunikacija, ova grupa organizacija i pojedinaca u praksi je demonstrirala interesnu povezanost sa poslovnim carstvima Dragana Šolaka i Dragana Đilasa Još u toku pregovora o akviziciji Kopernikusa od strane Telekoma, mediji povezani sa Draganom Šoalkom i operaterom SBB započeli su kampanju sa ciljem da spreče Telekom da uspešno završi započete pregovore. Kampanji se vremenom priključio veliki broj medija, novinarskih udruženja, opozicionih političkih partija i pojedinaca. Učešćem u kampanji protiv Telekoma, a u korist uspostavljanja monopola jedne privatne firme na tržištu telekomunikacija, ova grupa organizacija i pojedinaca u praksi je demonstrirala interesnu povezanost sa poslovnim carstvima Dragana Šolaka i Dragana Đilasa

Nakon promene političke vlasti u Srbiji u junu 2012. godine, radi očuvanja do tada stečenih pozicija i privilegovanog statusa na tržištu, Šolak svoj fokus usmerava na ovladavanje medijskim tržištem na kome, stvaranjem informativnih medija i sadržaja, uporno nastoji da ostvari što snažniji politički uticaj i stekne ucenjivački potencijal kojim bi bio u stanju da se suprotstavi čak i samoj državi. Po istom obrascu, Šolak je nastupao i u državama regiona u kojima mu je, sa izuzetkom Slovenije, po pravilu polazilo za rukom da svojoj imperiji kablovske distribucije pridoda i veliki broj značajnih medija, uključujući i one sa nacionalnim frekvencijama.

Kako bi se dokopao nekog od medija sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji, Šolak je preko svojih medija godinama unazad vodio intenzivnu kampanju u čijoj se osnovi nalazi negativno izveštavanje o stanju u Srbiji i potezima srpskih vlasti. Ta kampanja svoj vrhunac doživela je u hajci koja je vođena protiv nastojanja Telekoma da izvrši akviziciju manjih kablovskih operatera, kako bi svoju tržišnu poziciju učinio održivom i na taj način uspeo da izbegne uništenje koje su mu "United Group" i njen vlasnik bili namenili.

Kako je N1 zapravo vrh medijskog koplja Dragana Šolaka u Srbiji i svojevrsni stožer velikog broja drugih instrumentalizovanih medija i paramedijskih struktura, uređivačka politika ove medijske kuće (N1) bila je predmet brojnih internih analiza koje je, suočeno sa prigovorima na neprofesionalnost i pristrasnost u izveštavanju TV N1, zahtevalo rukovodstvo fonda KKR. Među internim dokumentima koji su sačinjavani tim povodom, posebno se ističe "Hardingov izveštaj" koji je krajem prošle i početkom ove godine izavao ozbiljne potrese unutar te medijske kuće.

 


Da zbog uređivačke politike beogradskog ogranka TV N1 postoji ozbiljno nezadovoljstvo i unutar same “United Group”, posebno kod ljudi koji su ispred donedavnog vlasnika, fonda KKR, bili zaduženi za profesionalni monitoring programskog sadržaja ove televizije, potvrdio je slučaj “Hardingovog izveštaja” koji su menadžment TV N1 i “United Group” na sve moguće načine pokušali da sakriju od očiju javnosti.

Novinarska zvezda CNN, Brent Sadler  podneo je ostavku na mesto direktora Uredničkog kolegijuma zbgo nezadovoljstva uređivačkom politikom koju, pod uticajem Dragana Šolaka vodi programski direktor N1 Jugoslav Ćosić  Novinarska zvezda CNN, Brent Sadler podneo je ostavku na mesto direktora Uredničkog kolegijuma zbgo nezadovoljstva uređivačkom politikom koju, pod uticajem Dragana Šolaka vodi programski direktor N1 Jugoslav Ćosić.

Iako se javno već neko vreme nezvanično spekulisalo o postojanju "Hardingovog izveštaja", potvrdu o tačnosti te informacije javno je dao Bogoljub Pješćić, bivši vlasnik kablovskog operatera Absolut solution (kasnije Absolut Ok), koji je do skoro sarađivao sa Šolakovim firmama, posebno sa SBB. Nakon prijave programskog direktora TV N1 Jugoslava Ćosića da mu je putem telefonskih poruka “nepoznato lice” pretilo, ubrzo se ispostavilo da je u pitanju bio Bogoljub Pješčić, čovek koga Ćosić već duže vreme lično poznaje i lice koje je sarađivalo sa vlasnikom televizije kojom Ćosić upravlja. Tokom rada na prvom delu istraživanja o poreklu i razvoju poslovne imperije Dragana Šolaka, novinari istraživačkog tima Antidota došli su do informacija o tome da je Pješčić igrao veoma važnu ulogu u širenju Šolakove kablovske mreže, posebno u onom delu gde je za njeno nesmetano poslovanje bilo potrebno obezbediti političke veze i odluke i urgencije tadašnjih vlasti.


JUGOSLAV ĆOSIĆ, ŠOLAKOVA BATINA ZA NAPADE NA DRŽAVNO RUKOVODSTVO SRBIJE:

Tim američkih konsultanata koji su se zajedno sa Brentom Sadlerom bavili uređivačkom politikom i unapređenjem rada TV N1, nisu imali o Ćosiću lepo mišljenje, otkriva nam bivši saradnik ove medijske kuće. Smatrali su da on nema kapacitet ni za osrednjeg novinara, kamoli urednika, a nisu cenili ni njegove karakterne osobine. Kao dokaz, navode da je opšte poznato da su Ćosića nazivali "boozer bonehead" , preko koga Dragan Šolak sprovodi medijsku kampanju usmerenu protiv srpskog državnog rukovodstva. Takođe, Sadler je sa svojim saradnicima spekulisao da bi upravo Ćosić mogao da bude izvor informacija koje “cure” iz redakcije i sve se češće pojavljuju u medijima, jer je Ćosić mnogima delovao kao osoba koja voli da trguje informacijama kako bi sačuvao svoju poziciju.


Tokom gostovanja u emisiji Fokus emitovanoj 8. aprila 2019. na televiziji O2, Pješčić je istakao da je lično imao priliku da pročita Hardingov izveštaj, u kome je ovaj medijski stručnjak, koji je radio za britanski BBC, izneo izrazito negativne zaključke o uređivačkoj politici beogradskog studija TV N1, kvalifikujući je kao neizbalansiranu, neobjektivnu i neprofesionalnu zbog izrazite naklonjenosti samo jednoj strani. Ovaj izveštaj ozbiljno je uzdrmao saradnju između CNN i TV N1 kao regionalnog partnera te globalne televizijske mreže, a Pješčić je tom prilikom naveo da se deo Hardingovog izveštaja odnosi čak i na sumnje da se preko N1 pere novac.

Zbog iznetih tvrdnji Pješčić je bio izložen najpre šikaniranju od strane uredništva N1, koje je putem društvenih mreža i sajta te televizije objavilo njegov privatni broj telefona i kućnu adresu, a hajci su se pridružili i Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, koji su uglas osudili televiziju O2 što je uopšte dozvolila Pješćiću da gostuje u pomenutoj emisiji.

Od izvora bliskih menadžmentu kompanije “United Group” novinari istraživačkog tima Antidota imali su priliku da vide izvorni sadržaj nacrta "Hardingovog izveštaja", koji potvrđuje tvrdnje da je između dela Upravnog odbora investicionog fonda KKR, predvođenog predsednikom UO Dejvidom Petreusom i rukovodstva kompanije “United Group” već neko vreme pre angažovanja britanskog medijskog stručnjaka, postojalo ozbiljno neslaganje po pitanju uređivačke politike TV N1.

Jugoslav Ćosić
Jugoslav Ćosić, Foto: Printscreen

 


Nezadovoljan sadržajem drastično izmenjene finalne verzuje Hardingovog izveštaja, stručnjak CNN Brent Sadler je informisao potpredsednika CNN Grega Bajčmena o Šolakovim brojnim zloupotrebama. Sadler je tom prilikom rukovodstvu CNN ukazao da N1 pod uticajem Šolaka krši novinarske kodekse i otvoreno se stavlja u funkciju pojedinih srpskih opozicionih struktura u Srbiji Nezadovoljan sadržajem drastično izmenjene finalne verzuje "Hardingovog izveštaja", stručnjak CNN Brent Sadler je informisao potpredsednika CNN Grega Bajčmena o Šolakovim brojnim zloupotrebama. Sadler je tom prilikom rukovodstvu CNN ukazao da N1 pod uticajem Šolaka krši novinarske kodekse i otvoreno se stavlja u funkciju pojedinih srpskih opozicionih struktura u Srbiji

Prema tim informacijama, Nil Braun, direktor za strategije i istraživanje u Globalnom institutu KKR, smatrao je da Brent Sadler, direktor Uredničkog kolegijuma N1, nema dovoljnu kontrolu nad uređivačkom politikom srpske ispostave te televizije, odnosno da rukovodstvo UG na čelu sa Draganom Šolakom (predsednikom Savetodavnog odbora) ostvaruje značajan uticaj na programskog direktora N1 Jugoslava Ćosića. Zbog toga je Sadler već duže vreme bezuspešno nastojao da rukovodstvu KKR ukaže da Šolak preko Ćosića sprovodi medijsku kampanju usmerenu protiv srpskog državnog rukovodstva. S druge strane, tokom 2018, rukovodstvo UG je angažovalo navodno nezavisnu komisiju za izradu izveštaja o radu TV N1 u čijem zaključku je ustanovljeno da “UG nema uticaj na uređivačku politiku pomenute televizije”.

U cilju provere tih zaključaka, a zbog sve češćih, javno izentih sumnji u profesionalnost i nezavisnost u radu TV N1, rukovodstvo KKR je u maju 2018. angažovalo stručnjake iz britanske medijske kuće BBC čiji je zadatak bila izrada nezavisnog izveštaja o vođenju, upravljanju, uredničkoj kontroli i kredibilitetu mreže N1 na teritoriji država regiona. U sačinjavanju tog izveštaja učestvovali su Džejms Harding, nekadašnji direktor informativnog programa BBC News i Kit Blekmor, glavni urednik programa BBC News.

Prema navodima naših izvora, u toku juna 2018. godine, Dragica Pilipović Čefi, potpredsednica korporativnih poslova UG, nastojala je posredstvom Sadlera da dođe u posed nacrta izveštaja kako bi njegov sadržaj bio “ispeglan” pre slanja rukovodstvu KKR. Prema Sadlerovoj proceni, Šolak i njegovi ljudi iz UG, bili su zabrinuti da bi komisija BBC u svom izveštaju mogla da sugeriše KKR neophodnost da se poslovanje UG jasno razgraniči od novinarske delatnosti N1. Zbog toga je Šolak sa svojim saradnicima podelio strahovanje da bi KKR ubuduće mogao da insistira na razdvajanju komercijalnog od uređivačkog sektora, čime bi vlasnik SBB bio lišen dotadašnjeg uticaja na direktore i uređivačku politiku TV N1.

 

Brent Sadler, direktor Uredničkog kolegijuma N1, duže vreme bezuspešno je pokušavao da rukovodstvu KKR ukaže da Dragan Šolak preko programskog direktora N1 Jugoslava Ćosića sprovodi medijsku kampanju usmerenu protiv srpskog državnog rukovodstva Brent Sadler, direktor Uredničkog kolegijuma N1, duže vreme bezuspešno je pokušavao da rukovodstvu KKR ukaže da Dragan Šolak preko programskog direktora N1 Jugoslava Ćosića sprovodi medijsku kampanju usmerenu protiv srpskog državnog rukovodstva

Tokom monitoringa u regionalnim ispostavma N1, Harding i Blekmor su preko Sadlera i Amira Zukića došli do do saznanja da je Šolak pod pretnjom gubitka posla primoravao članove sarajevske redakcije da svoje aktivnosti usmere na priče o korupciji kako bi pritiskom na tamošnje vlasti ishodovao određene političke i finansijske benefite. Prema proceni stručnjaka iz BBC, u slučaju da su pomenute informacije dospele do javnosti, to je moglo negativno da utiče na proces preuzimanja većinskog udela u kompaniji UG od strane investicionog fonda “BC Partners” do koga je došlo krajem septembra 2018. godine. Zbog svega navedenog, Harding je u nacrtu svog izveštaja rukovodstvu KKR dao preporuku da se Šolak i njegovi saradnici udalje iz uređivačkog sektora, a da se na uredničkim pozicijama angažuju profesionalni novinari iz svetskih medijskih kuća na koje Šolak ne bi mogao da ima uticaj.

Pošto je Harding sa nacrtom izveštaja upoznao Šolaka pre nego što ga je dostavio rukovodstvu KKR, vlasnik SBB je iz daljih poslovnih aktivnosti udaljio Sadlera i Zukića, dok je sam izveštaj drastično izmenjen pre nego što je 2. jula u Londonu predstavljen Ludu Bamensu, direktoru korporativnih poslova KKR za područje Evrope.

Nezadovoljan sadržajem drastično izmenjene finalne verzuje Hardingovog izveštaja, Sadler je u decembru 2018. godine informisao potpredsednika CNN Grega Bajčmena o Šolakovim brojnim zloupotrebama, pozivajući se pri tome i na tekst Medijske mreže Antidot koji je objavljen u decembru 2018, a u kome smo se bavili nastankom i načinom funkcionisanja Šolakove poslovne imperije. Sadler je tom prilikom rukovodstvu CNN ukazao da N1 pod uticajem Šolaka krši novinarske kodekse i otvoreno se stavlja u funkciju pojedinih opozicionih struktura u Srbiji, zbog čega bi čak i CNN mogao biti doveden u vezu sa ovim aktivnostima, s obzirom da N1 ima licencu za korišćenje brenda CNN.

Najzad, u aprilu 2019, Sadler je uputio pismo Draganu Šolaku i predstavnicima investicionog fonda “BC Partners” o odluci da napusti N1 zbog brojnih zloupotreba i neprofesionalnog ponašanja direktora i urednika te televizije. Nakon toga u javnosti su se pojavile spekulacije da CNN razmatra odluku o oduzimanju licence za koirišćenje svog brenda televiziji N1, do čega za sada ipak nije došlo.

Kako nam je veći broj sagovornika iz same TV N1 i "United Group" potvrdio, iako je izazvao najveće potrese do sada, "Hardingov izveštaj" nije bio ni prvi niti jedini izveštaj te vrste, koji su rađeni za interne potrebe rukovođenja od strane menadžmenta KKR-a. Prema jednoj takvoj analizi, koju su nam naši sagovornici dali na uvid, rukovodstvu KKR-a sugerisano je da je informativni program TV N1 izrazito pristrasan, neobjektivan i neizbalansiran što, kako se navodi, ima pogubne posledice po kredibilitet tog medija i njegovo tržišno pozicioniranje.

Neobjektivna i neizbalansirana uređivačka politika glavni krivac za nizak rejting TV N1
U internoj stručnoj Analizi sadržaja TV N1, iz 2016. godine, koju je istraživački tim Antidota dobio na uvid, iznose se jasni dokazi o neobjektivnosti, pristrasnosti i značajnom odstupanju od profesionalnih standarda u uređivačkoj politici televizije u vlasništvu Šolakove “United Group”. Prezentovani podaci u analizi utoliko su nepovoljniji po uređivačku politiku N1 ukoliko se zna da je u studiji prevashodno analiziran sadržaj Dnevnika u 19, centralne informativne emisije te televizije, uz analizu vremenski ograničenog uzorka emisije “Pressing” koju iz beogradskog studija vodi Jugoslav Ćosić, direktor programa TV N1. Ukoliko bi se analizirao sadržaj i svih ostalih autorskih emisija, uočeni trendovi stvaranja neobjektivne i netačne slike o stanju u Srbiji bili bi daleko izraženiji.

U studiji je prvenstveno analiziran sadržaj centralne informativne emisije Televizije N1 u različitim periodima 2016. godine – tokom predizborne kampanje, perioda pre sastavljanja nove Vlade Srbije i prvih mesec dana rada novoformirane vlade. U cilju poređenja sa odgovarajućim sadržajem informativnih emisija Radio televizije Srbije u istom posmatranom periodu, u okviru studije urađena je i komparativna analiza strukture, vrednosne konotacije i balansiranosti programa u centralnim informativnim emisijama ovih dveju televizija.

U zaključku studije se navodi da jedna od najuočljivijih tendencija u informativnom programu televizije N1 jeste značajno prisustvo ličnog i obojenog mišljenja novinara i urednika te televizije, koje je vidljivo u preko 25% svih analiziranih priloga, čime se stiče utisak o jednodimenzionalnom prikazivanju pojedinih tema i aktera.

Emisija Pressing, koju iz beogradskog studija TV N1 vodi Jugoslav Ćosić, predstavlja oličenje neobjektivnosti, nametanja sugestivnih zaključaka, neizbalansiranosti i nepoštovanja standarda novinarske profesije Emisija Pressing, koju iz beogradskog studija TV N1 vodi Jugoslav Ćosić, predstavlja oličenje neobjektivnosti, nametanja sugestivnih zaključaka, neizbalansiranosti i nepoštovanja standarda novinarske profesije

“To je posebno uočljivo kada priloge iz Dnevnika u 19 TV N1 uporedimo sa prilozima iz Dnevnika 2 RTS, koji su analizirani prema istoj metodologiji, a gde dominira odsustvo ličnog i obojenog mišljenja u informativnom programu. Tako, u odnosu na sve priloge iz uzorka od sedam dana na RTS, samo 2 ili 3,92% sadrži jasan stav, dok je na TV N1 u 21 ili 38,28% priloga iz uzorka vidljivo mišljenje novinara/redakcije”, navodi se u analizi.

Kao primeri jednodimenzionalnog prikazivanja u kojima se plasira jasan vrednosni sud novinara i uredništva, ističu se sledeći primeri: slučaj Savamala kod koga postoji čak 84,21% negativno konotiranih priloga, u izveštajima o aktivnostima lokalne samouprave postoji 45,45% negativnih priloga, prilozima o slobodi medija i aktivnosti Vlade Republike Srbije uočeno je 51, odnosno 56% negativnih priloga, dok je u okviru teme o socijalnim pitanjima i politikama u negativnom kontkestu izveštavano u čak 50% priloga.

 

TV N1 KAO PR SLUŽBA KOMPANIJA "UNITED GROUP" I SBB:

Nalazi do kojih su došli istraživači iz Medijskog arhiva Ebart, jasno ukazuju na ozbiljan upliv interesa vlasnika TV N1 na njenu uređivačku politiku. Ti uplivi posebno su vidljivi u onim situacijama kada se televizija N1 koristi za javnu odbranu interesa kompamnije "United Group" i njene kablovske firme SBB. Tada se TV N1 gotovo isključivo pojavljuje u funkciji PR službe SBB, koja izdaje saopštenja u kojima se brane stavovi i interesi Šolakovih firmi, dok se istovremeno napadaju RTS, REM ili pak predstavnici vlasti u Srbiji.

Pored plasiranja negativnih stavova u prilozima informativne prirode, visok procenat neprofesionalnog izveštavanja uočen je i kada se posmatra balansiranost priloga koji su u više od polovine od ukupno analiziranih priloga neceloviti. To je posebno uočljivo u poređenju sa Dnevnikom 2 RTS, gde se može uočiti velika razlika u pristupu kada su u pitanju različite grupacije aktera, naročito kada je reč o akterima koji pripadaju grupi "pozicija" (vlast). Ukoliko se sagleda celokupan uzorak oba medija od sedam dana, prisustvo balansa je gotovo obrnuto proporcionalno, odnosno 64,71% priloga na Radio televiziji Srbije je balansirano, naspram 38,18% na TV N1.

Autori analize zaključuju da svi navedeni problemi utiču na smanjenu informativnu ubedljivost Televizije N1, zbog čega se sužava opseg gledanosti i uticaja, a publika svodi na usku ciljnu grupu slične vrednosne percepcije o čemu, uostalom, svedoči i relativno niska gledanost TV N1 u odnosu na televizije sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji. Zbog navedenih razloga, povećanju gledanosti Šolakove televizije nije značajnije doprinelo čak ni to što se na listi kanala kablovskog operatera SBB ta televizija mimo svih kriterijuma našla na mestu broj 1.

Svoju izrazitu pristrasnost TV N1 posebno demonstrira u tretmanu i promovisanju Dragana Đilasa, poslovnog partnera vlasnika N1 i SBB-a Dragana Šolaka Svoju izrazitu pristrasnost TV N1 posebno demonstrira u tretmanu i promovisanju Dragana Đilasa, poslovnog partnera vlasnika N1 i SBB-a Dragana Šolaka

“Rezultati analize jasno ukazuju da problemi većeg prisustva vrednosnog konteksta, nedostatka balansa i iznošenja jasnog stava novinara/urednika u prilozima u informativnom programu TV N1 (koji je prisutan češće nego što je uobičajeno za ovakvu vrstu programa), doprinose slici o smanjenoj objektivnosti ove televizije”, stoji u zaključku studije.

U odnosu na ionako nepovoljne pokazatelje koji se odnose na informativne emisije TV N1, još nepovoljniji pokazatelji uočeni su prilikom analize emisije “Pressing” čiji je autor i voditelj Jugoslav Ćosić, programski direktnor ove televizije. U okviru analiziranog uzorka od 10 emisija "Pressing" iz marta i septembra 2016. uočeno je nekoliko jasnih obrazaca:

1. Novinar voditelj se trudi da nametne određenu (svoju) temu koja je obično kritički intonirana u odnosu na delatnost aktuelne vlasti, što je manir koji je posebno bio zastupljen tokom marta – perioda predizborne kampanje.

2. Voditelj često povezuje teme koje nemaju direktne veze sa sagovrnikom pozivajući se na položaj medija (pad helikoptera, pritisci na medije, Beograd na vodi...).

3. U situaciji kada postoje dva suprotstavljena sagovornika, voditelj je pokazao različit pristup u moderisanju emisije i to tako što je u nekim slučajevima intervenisao prilikom vređanja ili nepriličnog pominjanja lica koja nisu bila prisutna, dok u nekim slučajevima to nije činio.

4. Isticanje nepovoljnog medijskog položaja TV N1 u odnosu na aktuelnu vlast.

5. Korišćenje neimenovanih izvora (glasina) od strane voditelja u formi: “mnogi kažu”, i to najčešće kada je u pitanju kritička primedba (ilustracija) na račun aktuelne vlasti.

Iako je reč o emisiji informativnog karaktera, Dnevnik u 19 na TV N1, karakteriše iznošenje vrednosnih stavova novinara, neizbalansiran pristup u izvšetavanju i odsustvo objektivnosti Iako je reč o emisiji informativnog karaktera, Dnevnik u 19 na TV N1, karakteriše iznošenje vrednosnih stavova novinara, neizbalansiran pristup u izvšetavanju i odsustvo objektivnosti
“U celini, kada govorimo o ovih deset emisija Pressinga, uočava se jasna razlika između tipa učesnika – da li su oni iz političkog, medijskog ili ekonomskog miljea. Ličnosti koje dolaze iz poltičkog miljea, obavezno su izložene zahtevu da iznesu svoje mišjenje o aktuelnoj vlasti, odnosno stranci ili premijeru (u to vreme Aleksandar Vučić, primedba autora), dok se od drugih učesnika traži da komentarišu neuspešnost aktuelne vlasti u odnosu na ekonomske reforme i medijske slobode. Ubedljivost i vrednost svake emisije u mnogome zavisi od gostiju i događaja koji mogu biti povod. U medijskom poledu, ova emisjija ume da bude atraktivna i uzbudljiva, ali povremeno pada u preteranu politizaciju, koja se čini da je bez opravdanog razloga”, navodi se u zaključcima analize sadržaja informativnih programa Televizije N1.

Dragan Šolak
Dragan Šolak, Foto: printskrin

 

Uprkos tome što su mu bile poznate interne analize o uređivačkoj politici N1, gostujući na jednom panelu u maju 2018, Dragan Šolak je izjavio:

„Iskreno, kao poslovni ljudi mi se ne bavimo etiketiranjem vlada i političara....Kad smo investirali u N1 pokušali smo da napravimo najbolji servis vesti koji nije ni za ni protiv bilo čega, koji je zapravo najbolji mogući informativni servis koji pruža istinite vesti za ljude koji ih gledaju, razmišljaju i donose sopstvene odluke."

Zaključci koje su izneli autori analize u potpunosti su potvrđeni podacima dobijenim u istraživanju. Tako je od 676 posmatranih i analiziranih priloga, emitovanih u okviru 91 emisije Dnevnika u 19, balans bio prisutan u manje od polovine, odnosno u svega 47,93% slučajeva, dok je stav novinara vidljiv u 24,85% priloga čiji bi sadržaj prema pravilima profesije trebalo da bude čisto informativnog karaktera. Autori su, takođe, ustanovili i da su upravo oni prilozi kod kojih je bio prisutan izražen stav novinara ili pak odsutan izbalansirani pristup u izveštavanju, od strane uredništva u visokom procentu bili procenjivani kao posebno značajni, pa su u čak 46,75% slučajeva bili najavljivani u hedovima vesti N1.

Kada se posmatra sadržaj vesti prema akterima, od ukupnog broja posmatranih priloga Aleksandar Vučić se pojavljuje u čak 33%, od čega je čak 17% negativno intoniranih priloga iako je reč o vestima i sadržajima informativne prirode. Istovremeno čak 71% negativno intoniranih vesti o lideru SNS i tadašnjem premijeru, a kasnije i predsedniku Srbije, posebno je bilo istaknuto u hedovima i vestima dana TV N1.

Negativan stav novinara vidljiv je i kada su u pitanju vrednosno konotirana pojavljivanja aktera iz grupacije prethidni i novi sazvi Vlade i predsednik Republike Srbije i iskazan je u čak 91,3 odsto slučajeva. Za razliku od tretmana predstavnika vlasti i državnih institucija, u delu koji se odnosi na aktere iz grupacije opozicija, negativan pristup je utvrđen u svega 4% slučajeva od kojih se trećina odnosi na lidera SRS Vojislava Šešelja, koji se percipira kao deo opozicije lojalne vlastima, dok se ostatak negativnih priloga uglavnom odnosi na manje poznate funkcionere opozicionih stranaka.

Kada se posmatra balansiranost priloga u odnosu na sve posmatrane aktere (vlast, opozicija, predstavnici državnih institucija) ona je podjednako niska i prisutna u svega 52,9% kada je u pitanju tretman Vlade i predsednika Republike, odnosno u 54,68% slučajeva kada je u pitanju izveštavanje o akterima iz redova opozicije.

Kada se uporede različiti periodi u kojima su posmatrani prilozi, uočljivo je da su pomenuti trendovi najizraženiji bili u toku predizborne kampanje i uoči formiranja nove vlade, dok je do njihovog opadanja došlo u periodu neposredno nakon njenog formiranja, što jasno ukazuje na nameru da se određenom vrstom izveštavanja utiče na izbornu volju građana i kasnije na donosioce političkih odluka.

O stepenu neprofesionalnosti i neobjektivnosti u informativnim emisijama TV N1, jasna slika se dobija tek kada se informativni programi te televizije uporede sa programima Radio televizije Srbije. I dok je u posmatranim periodima RTS o svim akterima govorio u neutralnom kontekstu, sa izuzetkom samo jednog pozitivno konotiranog priloga o Vladi Srbije, na TV N1 Vlada i predsednik su pominjani u negativnom kontekstu u čak 17,95% slučajeva, opozicija u 11%, vlast 17,65%, a državni organi i institucije u čak 30% negativno intorinarinh priloga.

Kada se posmatra sadržaj vesti prema akterima, od ukupnog broja posmatranih priloga Aleksandar Vučić se pojavljuje u čak 33%, od čega je čak 17% negativno intoniranih priloga iako je reč o vestima i sadržajima informativne prirode Kada se posmatra sadržaj vesti prema akterima, od ukupnog broja posmatranih priloga Aleksandar Vučić se pojavljuje u čak 33%, od čega je čak 17% negativno intoniranih priloga iako je reč o vestima i sadržajima informativne prirode

I dok se u vestima RTS akteri pominju isključivo u neutralnom kontekstu, u slučaju N1 prisustvo iznošenja stava nvoinara kreće se od 38% priloga o Vladi i predsedniku, pa sve do 60% slučajeva kada su u pitanju državne institucije. U gotovo svim slučajevima iznošenja stavova novinara o vladajućim akterima, ti stavovi su bili negativno konotirani.

Iako zastupanje i promovisanje određenih političkih i vrednosnih stajališta i pozicija, predstavlja potpuno legitimno pravo uređivačke politike medija, ono što je problematično u informativnoj delatnosti televizije N1 jeste proizvodnja lažnih vesti i sugestivno plasiranje unapred kreiranih okvira za interpretaciju događaja, koji konzumente često navode na pogrešne zaključke i predstave koje nemaju mnogo dodirnih tačaka s realnošću. Zbog toga su prilozi u informativnim emisijama TV N1 često pristrasni, neobjektivni i neizbalansirani,a u nedopustivo visokom procnetu, dok informišu javnost, novinari ove televizije iznose svoje političke i vrednosne stavove čime konzumentima nameću sopstvene zaključke i poglede na svet. Kako funkcioniše pomenuti mehanizam koji je Dragan Šolak instrumentalizovao u cilju zaštite svojih privilegovanih tržišnih pozicija, građani Srbije imali su priliku da vide u slučaju hajke protiv Telekoma Srbija i akvizicije kablovskog operatera Kopernikus u jesen 2018. godine.

 

"Hardingov izveštaj" u praksi: Hajka protiv Telekoma Srbije

Odmah po zvaničnoj potvrdi o postignutom dogovoru o akviziciji, usledila je široka orkestrirana kampanja u kojoj su, pored Televizije N1, učešće uzeli list Danas, sajtovi javno.rs, istinomer.rs, raksrinkavanje.rs, brojni politički i javni delatnici poput Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Nedima Sejdinovića, predsednika NDNV, Radeta Veljanovskog, Zorana Živkovića i Dejana Šoškića, bivšeg guvernere NBS u vreme vladavine Demokratske stranke i mnogih drugih.

Kako funkcioniše pomenuti mehanizam koji je Dragan Šolak instrumentalizovao u cilju zaštite svojih privilegovanih tržišnih pozicija, građani Srbije imali su priliku da vide u slučaju hajke protiv Telekoma Srbija i akvizicije kablovskog operatera Kopernikus u jesen 2018. godine Kako funkcioniše pomenuti mehanizam koji je Dragan Šolak instrumentalizovao u cilju zaštite svojih privilegovanih tržišnih pozicija, građani Srbije imali su priliku da vide u slučaju hajke protiv Telekoma Srbija i akvizicije kablovskog operatera Kopernikus u jesen 2018. godine
Tako je sajt Balkanske istraživačke mreže (BIRN), paramedijske strukture poznate po kreiranju i lansiranju lažnih afera “Etihad” i “Tamnava”, objavio tekst pod naslovom “Telekom Srbija kupio Kopernikus za 1.000 evra po korisniku” u kome je ovaj posao problematizovan sa stanovišta navodnih veza suvlasnika Kopernikusa, Srđana Milovanovića, sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS).

BIRN je naveo da je kupovinom Kopernikusa, Telekom postao konkurencija kompaniji SBB, najvećem kablovskom operateru u Srbiji i regionu koji je nedavno promenio vlasnika kada je “KKR Group” svoj većinski paket akcija prodao investicionom fondu iz Engleske za oko 2,6 milijardi dolara. U tekstu se iznosi procena da SBB u regionu ima oko 1,8 miliona korisnika od čega preko 800.000 u Srbiji.

U reakcijama na vest o akviziciji, Televizija N1 prenela je izjavu profesora Fakulteta političkih nauka Radeta Veljanovskog koji je za agenciju Beta rekao da je odluka Telekoma da kupi Kopernikus “u suprotnosti sa idejom izlaska države iz vlasništva u medijima i Zakonom o javnom informisanju, kao i da je cena akvizicije previsoka”.

On je podsetio da u tom zakonu postoji odredba po kojoj država, lokalne samouprave, ali i preduzeća u vlasništvu države ne mogu da budu osnivači medija. "Ta zakonska odredba je prekršena i posao je protivzakonit. To pokazuje da država ne samo da nema nameru da izađe iz medija koje je ranije imala, kao što je Tanjug, nego evo sada kupuje i nove medije", rekao je Veljanovski aludirajući da je Telekom kupio televiziju Kopernikus što će se ispostaviti kao lažna vest.

Na istom fonu našla se i izjava predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedima Sejdinovića koji je “upozorio” na "nekoliko vrsta zloupotrebe koje se mogu javiti kao posledica ugovora Telekoma Srbije o kupovini kablovskog operatera Kopernikus".

"Telekom tvrdi da nije kupio Televiziju Kopernikus, nego samo kablovski sistem. No, ako je to i tačno, na neka pitanja valja dobiti odgovor", rekao je Sejdinović ističući kao najvažnije pitanje distribucije medijskog sadržaja.

Kao i u brojnim ranijim slučajevima kada su kreirane lažne afere sa ciljem rušenja vlasti u Srbiji, i ovog puta svoje učešće u kampanji protiv Telekoma uzeli su i paramedijski projekat KRIK i njegov urednik Stevan Dojčinović, koji su preko svog sajta raksrinkavanje.rs izneli niz neutemeljenih optužbi na račun operatera u državnom vlasništvu Kao i u brojnim ranijim slučajevima kada su kreirane lažne afere sa ciljem rušenja vlasti u Srbiji, i ovog puta svoje učešće u kampanji protiv Telekoma uzeli su i paramedijski projekat KRIK i njegov urednik Stevan Dojčinović, koji su preko svog sajta raksrinkavanje.rs izneli niz neutemeljenih optužbi na račun operatera u državnom vlasništvu.

"Sami znamo koliko je već problema bilo u toj oblasti, i smatram da je veoma opasno da država kontroliše značajan procenat distributivnih kanala, jer na taj način stvara nelojalnu konkurenciju i potencijalno ugrožava slobodu medija", kazao je Sejdinović. Po njegovim rečima, pitanje distribucije i elektronskih i štampanih medija, treba da bude važna tema novih zakonskih rešenja, koja treba da isključe upliv države i moguću monopolizaciju.

"Takođe, postavlja se pitanje zašto je Kopernikus plaćen toliko koliko je plaćen, da li je zaista toliko i vredeo, odnosno da li je u pitanju svojevrsno pranje novca", naveo je Sejdinović. Iako mu je bila poznata informacija da akvizicijom nije obuhvaćena televizija Kopernikus, on je ipak podsetio da Zakon o javnom informisanju i medijima zabranjuje državi na svim nivoima, kao i preduzećima, ustanovama i drugim pravnim licima, koji su u celini ili delu u državnoj svojini, da posredno ili neposredno budu osnivači medija.

"Prema tome, Telekom ne može da bude vlasnik medija ni po sadašnjim zakonima, a - siguran sam - ni po onima koji će proizaći iz Medijske strategije koja je u izradi", rekao je Sejdinović napominjući da se "već duže vreme u stručnoj javnosti govori o tome da će sadašnji protivzakonit položaj Tanjuga biti zamenjen drugim koji će biti takođe suprotan zakonu, a to je da će on doći pod okrilje Telekoma”.

“Takođe bi trebalo proveriti informacije o vlasništvu ili planovima Telekoma da bude vlasnik i drugih medija", rekao je Sejdinović.

U danima koji su usledili Televizija N1 nastavila je sa kampanjom osporavanja opravdanosti i zakonitosti poslovnog poteza Telekoma, navodeći da “stručnjaci smatraju da je takva kupovina problematična iz više razloga”.

Tako, uprkos navodima da precizni detalji iz ugovora o kupovni javnosti nisu poznati, N1 prenosi izjavu brokera Nenada Gujaničića, koji je ocenio da “ponašanje Telekoma nije fer prema građanima, koji u toj kompaniji imaju akcije” On je, takođe, ocenio da nije neuobičajena praksa da telekomunikacione kompanije, kako bi se širile, kupuju operatere i medije iznova ignorišući činjenicu da Telekom nije kupio medij već kablovskog operatera.

Dragan Šolak
Dragan Šolak, Foto: printskrin

 

"Kada govorimo o ceni, ona nije objavljena i ne znamo kolika je, ali postoje neki parametri po kojima se u svetu kupuju te kompanije, a to je svakako cifra mnogo niža od 200 miiliona evra koji se ovde spominju. Treba poći od toga da su građani, bivši i sadašnji zaposleni akcionari. Kao što znamo nivo transparentnosti u Srbiji nije veliki, pa nije ni bilo za očekivati da ovi podaci budu objavljeni", rekao je Gujaničić.

U kampanju se uključio i Dejan Šoškić, bivši guverner NBS iz vremena vladavine Demokratske stranke, koji je primetio da su “sa ekonomskog stanovišta takve akvizicije očekivane, ali postavlja se pitanje, kako kompanija za koju je najavljivana privatizacija, sada širi svoje poslovanje”.

"Ono što je meni zanimljivo i neočekivano je to što je pre nekoliko godina bilo rečeno da Telekom u državnom vlasništvu nema dovoljno sredstava da investira u sopstveno poslovanje da bi održao sopstvenu konkurentnost, a da se sada ide u širenje poslovanja, u investiranje u neke druge oblasti. Takođe, bilo bi dobro da se uspostavi praksa da sva preduzeća koja su u državnom vlasništvu, gde je u krajnjoj instanci poreski obveznik suvlasnik tih preduzeća, da se sve transakcije dobro argumentuju i da budu potpuno transparentne", naveo je Šoškić.

Istog dana akvizicija je bila i glavna tema u Skupštini Srbije gde su opozicioni poslanici od čitavog posla nastojali da naprave političku priču. Poslaničko pitanje o kupovini Kopernikusa postavio je bivši premijer i lider Nove stranke Zoran Živković.

"Moje pitanje je ministarski saobraćaja, ali i ministru kulture i informisanja - zašto postoji potreba da jedno par ekselans državno preduzeće, javno preduzeće, Telekom Srbija, postane monopolista u delu informisanja, bilo da su u pitanju kablovski kanali, bilo da su u pitanju mediji. Govori se o kupovini nekih novina, nekih televizija... Zašto je za to morao da se uzme kredit i u kom iznosu i da li to ima veze sa zloupotrebom položaja i mešanjem politike u jednu sferu gde to ne bi smelo da se desi, a to je da se neviđeno velikim parama kupi baš kablovski operater koji je u vlasništvu čoveka koji je u vrhu vladajuće partije, SNS", upitao je Živković.

Brutalna kampanja koja je u leto i jesen 2018. godine vođena protiv rukovodećih menadžera srpskog Telekoma i predstavnika vlasti u Srbiji, predstavljala je vrhunac u višegodišnjem delovanju interesno povezane mreže medija i paramedijskih struktura pod direktnom kontrolom kompanije SBB, najvećeg kablovskog operatera u regionu i njegovog vlasnika Dragana Šolaka Brutalna kampanja koja je u leto i jesen 2018. godine vođena protiv rukovodećih menadžera srpskog Telekoma i predstavnika vlasti u Srbiji, predstavljala je vrhunac u višegodišnjem delovanju interesno povezane mreže medija i paramedijskih struktura pod direktnom kontrolom kompanije SBB, najvećeg kablovskog operatera u regionu i njegovog vlasnika Dragana Šolaka

Na Tviteru je reagovao i lider SDS i bivši predsednik Boris Tadić, ocenjujući ovu kupovinu kao "jednu od tri najveće finansijske malverzacije". "A sve te tri najveće pljačke dogodile su se pod istom vlašću, devedesetih i danas. Prva je hiperinflacija 90-tih i otimanje stare devizne štednje od građana i prelivanje tog novca građana u ruke SPS i SRS tajkuna, što je Srbiju unazadilo za nekoliko decenija u odnosu na Evropu. Druga je besplatna dodela frekvencije na 1800MHz Karićevom Mobtelu 1999. od strane radikala, koja je posle 5. oktobra oduzeta i prodata na tenderu austrijskom VIP-u za 360 miliona evra. To je bila besplatna predaja nacionalnog resursa u ruke tajkuna, sadašnjih Vučićevih partnera", napisao je Tadić.

Iako se retko pojavljuje pred medijima, Boris Tadić se u svega sedam dana nekoliko puta obraćao javnosti ovim povodom. On je tom prilikom optužio Telekom da želi da uspostavi monopol na tržištu telekomunikacija, iako mu je itekako bila poznata činjenica da SBB ima 54% učešća na tržištu i da ima nameru da preuzimanjem Kopernikusa dostigne čak 70 odsto učešća. U svojim javnim nastupima, Tadić je tvrdio da kompanija, čijih je 51% vlasništva pre tri godine bilo prodato investicionom fondu Abris za 51 miliona evra, sada vredi svega 20 miliona.

Nešto pre njega, takođe na tviteru, oglasio se i Dragan Đilas, jedan od osnivača Saveza za Srbiju, objavivši da je Telekom kupio Kopernikus iz kredita od 600 miliona evra koji je ova kompanija podigla. „Telekom uzeo 600 miliona evra kredit. Kupio Kopernikus za 190 miliona evra, ali i Kurir za 25 i dao ponudu za kupovinu O2 i Prve“, deo je tvita Dragana Đilasa.

Nešto kasnije on je upitao Vladu Srbije i kompaniju Telekom “kako je moguće da jedan kablovski operater u Srbiji bude plaćen čak 190 miliona evra i da se državne pare uplate na ofšor račune na Kipru”?

U hajku protiv Telekomovog očajničkog pokušaja da preživi na tržištu, uključio se i sajt istinomer.rs koji godinama unazad vodi političku kampanju protiv sadašnjih vlasti u Srbiji. U autorskom tekstu Biljane Stepanović, koji je Istinomer objavio, insinuira se da se u pozadini ovog posla nalazi vladajuća SNS kojoj je vlasnik Kopernikusa politički blizak U hajku protiv Telekomovog očajničkog pokušaja da preživi na tržištu, uključio se i sajt istinomer.rs koji godinama unazad vodi političku kampanju protiv sadašnjih vlasti u Srbiji. U autorskom tekstu Biljane Stepanović, koji je Istinomer objavio, insinuira se da se u pozadini ovog posla nalazi vladajuća SNS kojoj je vlasnik Kopernikusa politički blizak

"Pozivam gospođu Brnabić da objasni kako jedan kablovski operater čiji su godišnji prihodi svega 17,3 miliona evra i dobit 1,5 miliona evra, vredi skoro duplo više od PKB-a koji ima 17.000 hektara najplodnijeg zemljišta sa 700 kilometra kanala za navodnjavanje, ogromnom mehanizacijom, silosima i laboratorijama. Gospođo Brnabić, kako je moguće da jedan kablovski operater vredi više od celokupnog RTB Bor za koji kineska kompanija ZI Jin ima obavezu da u prvoj godini kroz dokapitalizaciju, dakle kroz plaćanje sebi samima, a ne državi Srbiji, uplati svega 85 miliona evra?", naveo je Đilas u pisanoj izjavi.

On je dodao da se, dok Telekom daje ponude za kupovinu TV Prva i O2, sprema prodaja MSK iz Kikinde za desetak miliona evra, iako ta kompanija na računu u ovom trenutku ima duplo više novca.

"Javno obaveštavamo sve učesnike ovakvih mahinacija da će sva imovina ovako oteta građanima Srbije, posle smene ove štetočinske vlasti biti nacionalizovana i da će svi akteri biti predmet istrage nezavisnih tužilačkih i pravosudnih organa", naveo je Đilas.

U istom duhu oglasio se i šef poslaničke grupe Demokratske stranke Goran Ćirić i to pitanjem koja konsultantska kuća je procenila da Kopernikus Technology vredi 200 miliona evra? Ćirić je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije rekao da vlasništvo u Telekomu ima država, te da građani imaju pravo da znaju na koji način je doneta odluka da se za kompaniju “čija bi maksimalna cena mogla biti 40 miliona, plati čak 200 miliona evra”.

"Ovakav način kupovine za 200 miliona evra je finansijski iscrpljivanje i iznurivanje Telekoma kao najvažnijeg državnog sistema koji treba da nosi u budućnosti razvoj informacionog sistema u Srbiji", rekao je Ćirić. On je podsetio da je PKB sa 17.000 hektara obradivog zemljišta plaćen 105 miliona evra, što je upola manje od Kopernikusa, a da je godišnja ušteda od smanjenja svih penzija iznosila 200 miliona evra, odnosno upravo onoliko koliko je plaćen Kopernikus.

Dragan Šolak, SBB

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi