Iza Pacolijevog predloga za Kosovo krije se jeziva zamka!
Ministar spoljnih poslova takozvanog Kosova, Bedžet Pacoli, izneo je danas predlog rešenje problema južne srpske pokrajine, po kojem bi i Srbija i Kosovo dali po deo teritorije za razvijanje "Ekonomske zone".
EPA
Pacoli je u intervjuu za nemački list Dojče vele rekao da lično ne vidi šanse za političko rešenje kosovskog pitanja, ali da veruje u ekonomsko rešenje, što je interes "obeju strana".
- Šta bi to bilo? To govorim još od 2007. godine, da sever Kosova treba da bude velika privredna zona gde će deo teritorije pripadati Srbiji, a deo Kosovu, a da tom privrednom zonom upravlja neko treći. Tu vidim rešenje. Ali možda je za takve ideje još prerano - objasnio je svoju ideju Pacoli.
PROČITAJTE JOŠ:
"Novi" predlog Pacolija odmah je privukao pažnju pojedinaca. Tako je Pacoli ubrzo dao još jedan intervju u kojem je "detaljno objasnio" šta spada u njegov plan.
- Srbija obavezno da uloži jedan deo Sandžaka radi dugoročnog pomirenja i dve hiljade hektara da uloži Kosovo, svakako severni deo, kako bi se stvorila ekonomska slobodna zona za sledećih 50 godina. EU će uložiti 8-10 milijardi evra za infrastrukturu i logistiku - pojašnjava svoju ideju Pacoli, za koju kaže da je isključivo njegova i da ju je dugo pripremao.
Njegov plan podrazumeva da firme, koje bi poslovale u toj poslovnoj zoni, plaćaju 5 odsto poreza na profit u 1,5 odsto na promet plus kiriju.
- Odmah treba otvoriti profesionalne škole za obučavanje radnika u okviru zone i pozvati kompanije. One će doći zbog niskih proizvodnih troškova i radne snage. Garantovano za 4 godine biće zaposleno više od 50.000 ljudi i za prvih 15 godina više od 250.000. Imam studiju, koju je izradio Price Watherhouse Cooper - rekao je Pacoli za "Telegraf", napominjući da uz pomenuto rešenje niko neće više misliti na nešto drugo već na profit.
Plan Albanaca
Iako je Pacoli poslovan čovek kojem brojke i dolari nisu nimalo strani, ono što se krije iza njegove ideje daleko je opasnije.
Naime, Albanci već više od jednog veka imaju samo jedan cilj, stvaranje takozvane Velike Albanije, države koja bi objedinila sve teritorije na kojima žive Šiptari. Pored zapada Makedonije, istoka Crne Gore, severozapada Grčke, tu spadaju i Kosovo, ali i delovi Srbije. Ne samo tri srpske opštine, Preševo, Medveđa i Bujanovac, već Albanci često ističu da će otkinuti "do Niša". Ali i delovi Raške bi im bili prihvatljivi, samo ako mogu da ih se dokopaju.
Stogodišnji plan
Već decenijama Albanci se uvek priklanjaju onim svetskim silama koje podržavaju njihovu ambiciju o stvaranju Velike Albanije. Te sile obično podržavaju jačanje Albanaca na račun slabljenja Srbije, kao najveće regionalne sile.
Tako su se tokom Drugog svetskog rata priklonili nacističkoj Nemačkoj, a tri godine po završetku rata šiptarski balisti podigli su ustanak u Drenici sa imenom "baba Hitler" na usnama.
Masovne proteste Šiptara na Kosovu tokom 1970-ih, pa 1980-ih i 1990-ih godina Srbi još pamte.
Jedno vreme su, kao komunisti, u nebesa dizali Kinu, sve dok ih Peking nije ostavio na cedilu, a nakon toga su utočište konačno našli u Vašingtonu. Brzo su bacili komunistička obeležja i počeli da igraju bejzbol po Prištini, a da umesto čaja piju koka-kolu. A onda su 1990. godine iscenirali lažno trovanje studenata u Prištini.
Isti plan za 21. vek
Brojne provokacije koje su Albanci inicirali poslednjih godina, od drona koji je leteo iznad stadiona, do poslednjih upada ROSU na sever Kosova, takođe su samo deo njihove želje da konačno stave šapu na teritoriju Srbije. Da im je cilj ekonomija i razvoj, nikada ne bi podizali takse i sprečavali uvoz robe, jer bez trgovine nema ni ekonomskog napretka.
Tako je Johanes Han verovatno ostao zbunjen u Prištini, kada je pokušao da Ramušu Haradinaju objasni stav civilizovane Evrope. I danas prištinski mediji navode da je stav takozvane vlade Kosova da se nastavi sa reformom snaga u vojne formacije, iako se tome protive i Srbija, i NATO, i Brisel, pa čak i struje u Vašingtonu naklonjene predsedniku Donaldu Trampu.
Šiptari su tako još jednom pokazali da slušaju samo one koje žele, odnosno one koji će im pomoći dođu do svog dugogodišnjeg cilja, stvaranja Velike Albanije.