NAJBOGATIJI PERAČ PROZORA NA SVETU Đilas otkrio kako je stekao milione: Ja ću da steknem neke pare, a vi nećete!

Najbogatiji perač prozora na svetu Dragan Đilas gostovao je u emisiji na mediju koji otvoreno služi za promociju njegove političke opcije.

Dragan Đilas
Dragan Đilas, Foto: Tanjug

Tako je i podkast u kojem je učestvovao poslužio kao neka vrsta promocije sposobnosti, inteligencije i poslovnog umeća Dragana Đilasa, a ko je pažljivije slušao šta priča, mogao je da uoči poprilične nelogičnosti i bleda opravdanja kako je stekao svoje basnoslovno bogatstvo za vreme vladavine Demokratske stranke.

Đilasova priča je verodostojna kao novčanica od 30 dinara, a detalji koje je izneo o sebi, ostavljaju između redova prostor u kome se mogu primetiti veoma interesantni momenti.

Perač prozora sa Vimbldona

Đilas je ispričao i kako je na prevaru otišao da gleda Vimbldon u Londonu, radeći kao novinar u mladosti.

- Poslali smo kasno akreditacije, a onda smo kao... kao... kao ljudi koji nešto pokušavaju, napisali da smo poslali akreditacije pre četiri meseca - otkrio je Đilas i jasno poručio da mu nisu strane malverzacije da bi se našao tamo gde želi.

On je naglasio da je tokom boravka u Londonu radio na "nekoj" građevini, ali i kao perač prozora.

- Kada sam se vratio u redakciju pitali su me hoću li i ovde da perem prozore, a ja sam im rekao: "Ja da steknem neke pare u životu, a vi nećete! Zato što... Zato što imate drugačiji pristup." Ja se ne stidim da radim bilo kakav posao, ako je adekvatno plaćen - rekao je Đilas, očigledno već tada uveren da je iznad drugih.

On je stvarno stekao neke pare, a ove njegove bivše kolege sledeći Dilasovu priču, očigledno nisu. Izgleda da njihov "pristup" nije bio dovoljno dobar.

Međutim, Đilas nijednog trenutka ne otkriva kakav je to pristup, a svakako da bi svako od nas hteo da zna kako se to stiče veliki novac i šta je to promaklo većini građana Srbije koji su, u sve većem broju, živeli na ivici egzistencije za vreme vladavine Demokratske stranke.

Sigurno je da svaki građanin Srbije poznaje nekog perača prozora, građevinca, inženjera, profesora, radnika... Dakle, nekog pripadnika takozvane radničke klase, ali malo za koga je poznato da je uspeo da stekne milione. Naprotiv, posle 2000. godine, u Srbiji je vrlo uspešno i sistematski uništena radnička klasa i srednji stalež. Oni koji su radili ceo život ostali su bez posla u preduzećima koja su sami gradili. Verovatno su negde promašili i nisu uvideli viziju ili nisu bili dovoljno "sposobni".

U tome da osiromaše ili ostanu siromašni pomogli su im i Đilasovi petooktobarski talibani uvodeći divlji kapitalizam koji je pokopao i ono malo privrede što je Srbija imala.

Sama država svedena je na nivo kolonije u čijim ministarstvima su stranci vodili glavnu reč, a strane ambasade postale su izvor inspiracije za dalje političke poteze.

Društvena preduzeća proglašena su za državna, a potom budzašto prodata raznim "biznismenima" koji su ih dalje upropastili jer su bili "sposobni" kao i oni političari koji su im ovakve poslove nameštali. Radnici su ostali na ulici, a da bi revnosno nastavili da uplaćuju u budžet, pobrinuli su se izvršitelji. Pogađate ko ih je uveo. Tako je novac nastavio da se sliva u budžet, a pare iz budžeta u privatne firme onih koji su kontrolisali taj isti budžet. Kad se biznis razvije, pronevereni novac se vrati i savršen zločin je počinjen. Na ovakav način i baba Kurana može da bude biznismen. Uostalom i sam Đilas je predstavio sebe kao poslovnog čoveka.

No, kako su ti poslovi zaista tekli?

Veliki "biznismeni"

Prema rečima pokojne Verice Barać, predstavnici tadašnje vlasti u Srbiji, uglavnom iz oligarhijskog miljea Demokratske stranke i G17 plus, uzimali su državni novac i tako razvijali svoja privatna preduzeća.

Na pitanje da li se tu radi o zloupotrebi službenog položaja i proneveri državnog novca, svi odreda su negirali i čak imali dovoljno bezobrazluka da nam svima poruče kako njihov položaj u vlasti nema nikakve veze sa tim što njihov privatni kapital raste od poslovanja državnim novcem. Oni su to objašnjavali svojom sposobnošću i talentom za poslovanje, dok je ostatak njihovog naroda ostajao bez posla i na ulici.

Kako je stekao bogatstvo?

Đilas je na pitanje kako se menjao njegov odnos prema novcu i radu rekao kako je umeo da dobro proceni situaciju.

- Nikada nikog nisam otpustio u svojoj firmi, ne verujem u male plate, ne verujem da ljude treba terati da rade po 15 sati - rekao je Đilas.

Možda bi se ovde moglo postaviti pitanje koliko je ljudi otpušteno za vreme Đilasove vlasti, koliko je ljudi radilo po 15 sati da bi preživelo divlji kapitalizam na kojem su se on i njegovi partijski drugovi bogatili i pošto ne veruje u male plate, možda je trebalo da vidi kako je preživeti mesec sa 15.000 dinara koliko je bio minimalac u vreme njegove vlasti.

Dalje je naveo i kako je formirao humanitarne fondacije, ali to je jeftino pranje savesti kao što rade i svi bogati po svetu, zaboravljajući osnovno - ljudima ne treba pomoć i milostinja, već mogućnost da nađu posao, da ih izvršitelji ne isteruju iz kuća, da se besplatno školuju i leče. Sve ostalo je sviranje pilićima i prodavanje cigle kakvo smo već videli od tržišnih talibana iz petooktobarskih redova.

On nije tačno naveo kako su njegove firme stvarale bogatstvo. Njegova priča počinje od rukovodećeg mesta, njegova firma počinje od toga da ima filijale po zemljama čitave bivse Jugoslavije. Pa odakle zemljače?!

Slobodno tržište za narod, državne pare za oligarhiju iz Demokratske stranke

Da se razumemo, nije problem steći i imati, ali je veliko pitanje kako si se obogatio dok je tvoj narod ostao bez gaća, a ti si mu krojio sudbinu jer si bio na vlasti.

No, svi vrlo dobro znamo, da Đilas i njegovi partijski drugovi ne bi na slobodnom tržištu izdržali ni sekunde. Priča o velikim poslovnim kombinacijama i slobodnom tržištu važi za običan narod, za njih to nije važilo. Sa takvom felom pošten čovek ne sedi ni u kafani...

Znanje kakvo niko nije imao

Đilas navodi da je ušao u posao sa medijima i prodaju reklamnog prostora kao neko ko je posedovao znanje, ideje i hrabrost kakve u Srbiji nikada niko nije imao.

Prvi kapital koji je Đilas uložio bio je pozajmljen, prema njegovim rečima. Uložio je 50.000 maraka, a putem prodaje reklamnog prostora na televizijama, uvećao uloženo za mnogostruko. Prava je sreća što je imao dovoljno velikodušne prijatelje koji su mu pomogli da sakupi tu "siću" za početak poslovanja, da mu se nađe.

Sve se ovo dešava sredinom dvehiljaditih, a za isti period navodi da su njegove firme od Ljubljane do Sarajeva i Podgorice zarađivale milione, a u pomenuto Sarajevo slao je privatne letove za poslovne partnere.

Međitim, Đilas tvrdi da se tada uopšte nije bavio politikom, a bio je samo savetnik tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, kasnije ministar za Nacionalni investicioni plan, a potom i neslavni gradonačelnik Beograda za čiji se mandat vezuju brojne malverzacije.

Poslovi koji se sklapaju na "majke mi"

Možda i najinteresantniji deo emisije jeste onaj kada Đilas otkriva da njegovi poslovni partneri ne traže čak ni ugovor sa njim, što je u poslovnom svetu veoma neobično.

- Vi kad pitate nekog od ljudi u biznisu: "Je l' imate ugovor sa Đilasom?", oni će vam reći: "Pa šta će nam ugovor?", to je zato što svi znaju da ja poštujem svoju reč i dogovor - ispričao je Đilas bez daljeg objašnjenja sa kim je to i kad pravio usmene poslovne kombinacije i gde to, osim u Srbiji kakva je bila tokom njegove vlasti, može da funkcioniše.

Izgleda da će javnost ostati zauvek uskraćena za neka saznanja o Đilasovim unosnim poslovima jer, jednostavno, čovek je imao usmene dogovore koje su poštovali svi njegovi poslovni partneri.

A kako mi znamo kakvi su to poslovi kada o njima nema nikakvih pisanih tragova? Pa prosto, imamo Đilasovu "časnu" reč.

Da se razumemo, poslovni svet ovako ne funkcioniše i nikakvi dogovori na osnovu reči i obećanja ne postoje nigde u svetu, osim ako se ne radi o nečemu za šta ne treba da postoje pisani dokazi ili tragovi.

Vređanje inteligencije

Đilas je, tokom razgovora, istakao da ne voli kad mu neko vređa inteligenciju, ne primećujući da niko osim njega nije više izvređao inteligenciju građana Srbije, prodajući im ovakvu priču.

On se potom dotakao teme za koju su on i njegovi politički partneri odgovorni.

- Ljudi odlaze odavde, a mi imamo još uvek dobar školski sistem. Nama ovde nije lako i navikli smo da se borimo da uspemo - rekao je Đilas, za čije vreme je počeo egzodus Srba iz Srbije, a školski sistem rastavljen na delove, raznim reformama, maturama, bolonjama i ostalim kombinacijama sprovedenim po nalogu stranaca.

Kada Đilas kaže da je školski sistem još dobar, znači da petooktobarci nisu završili posao.

To što ovde ljudima nije lako i što su im uslovi za rad, školovanje i uspeh u životu suženi valjda je nečija odgovornost, ali izgleda da ovi moderni biznismeni poreklom iz "žutog preduzeća" zaboravljaju da su oni vedrili i oblačili Srbijom.

Za vreme dok je ova zemlja propadala, njihov novčanik bio je sve puniji. Veće uvrede za inteligenciju nema od petokotobarskih tržišnih talibana, vizionara, eksperata i biznismena.

Povezane vesti

  • Korisnik: Mikabg
    23/02/2021 - 16:55
    Gospodine Đilas, recite mi koje ste prozore prali, imam teške onkološke bolesnike u porodici i nemam novca za njihovo lečenje, pa bih i ja da perem i zaradim bar deo novca koji ste vi "zaradili"!!!??? Tri onkološka pscijenta:supruga, snaja i svastika.
  • Korisnik: сељак
    23/02/2021 - 11:51
    Ма да, један је и гајбе носао, па се обогатио. Његовог оца си рушио, а исти си.
  • Korisnik: Biljana
    23/02/2021 - 10:57
    Umeo je da razvije sopstveni biznis, a sto tako pametan ne ucini nesto i za Srbiju, da i ona napreduje.
  • Korisnik: Sonja
    23/02/2021 - 10:47
    Dzaba se folira, znamo dobro svi kako je stekao svoj prljavi novac.
  • Korisnik: Marko
    23/02/2021 - 10:31
    Mnogo imaju para,i to im nije dovoljno.Pored toliko novca jos bi.Stasno a drugi nemaju ni za hleb
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi