Crkva vezala ruke i noge Vučiću!
Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve juče je izdao proklamaciju o Kosovu i Metohiji koja ne sadrži nijedan konkretan i realan predlog kako doći do rešenja tog pitanja na dobro Srbije i njenog naroda, pogotovo onog stradalnog na KiM.
SPC
- Ovaj dokument, čini se, pre svega služi da se predsedniku Aleksandru Vučiću, koji se i po priznanju samog patrijarha Irineja lavovski bori za Kosovo od Njujorka, Berlina i Brisela, do Moskve i Pekinga, saseku krila i onemogući svako dalje pregovaranje. Po svemu sudeći, pisanje ovog dokumenta diktirala je tvrda struja u SPC sa mitropolitom Amfilohijem na čelu, koji je pre nekoliko meseci organizovao potpisivanje Apela za Kim sa ciljem da na KiM ostane status kvo, to jest zamrznuti konflikt - ističe upućeni sagovornik „Alo!“.
- Apelujemo na naše državnike da ne smeju nikada da daju svoju saglasnost za otuđenje Kosova i Metohije jer ono što se silom uzme, to se i vrati, ono pak što se pokloni nekome, to je za svagda izgubljeno, a to Srbi i Srbija ne smeju dozvoliti. Iskreno se nadamo da će se problem, stvoren najpre oružanom pobunom albanskih separatista, a potom okupacijom pokrajine, rešiti isključivo mirnim putem na načelima pravde i prava - kaže se u poruci SPC o Kosovu u koju je „Alo!“ imao uvid.
U nastavku, crkveno telo nedvosmisleno je osudilo opciju podele teritorije:
- U javnosti se i dalje susreće ideja o podeli KiM između Srbije i samoproglašene kosovske države. Pritom se, svesno ili nesvesno, prenebregava činjenica da podela ne bi bila ništa drugo do priznavanje nezavisne države Kosovo i poklanjanje najvećeg dela teritorije pokrajine. U svetskoj istoriji nema primera da neki narod u miru, dve decenije posle oružanog sukoba, daje svoje za svoje. Podelom bi narod velikog dela KiM automatski bio ostavljen na milost i nemilost režimu takozvane države Kosovo i pogromu sličnom onom iz marta 2004. ili bi pod pritiskom i tihim terorom bio prisiljen na egzodus - navodi se u tekstu SPC.
- Prosperitet Srbije se ne može graditi na dezintegraciji onoga što predstavlja kamen temeljac njenog identiteta i njene istorije i državnosti - rečenica je koja je prema rečima analitičara i više nego zanimljiva.
Marketinški stručnjak Nebojša Krstić za „Alo!“ kaže da je Crkva ovim stavom bukvalno pozvala na zamrzavanje konflikta koji će kao posledicu imati nestanak Srba sa Kosova i Metohije.
- Srbija je sekularna država. To znači da Crkva nema prava da se meša u rukovođenje državom niti u političke odluke koje su u nadležnosti demokratski izabrane vlasti. SPC ima puno pravo da se brine za srpski pravoslavni narod na Kosovu, ima pravo da brine o imovini SPC, ali sve ostalo što se navodi u stavu suštinski je poziv na zamrzavanje konflikta koji će kao posledicu imati nestanak Srba sa Kosova i Metohije.
Reći da bi „priznavanjem Kosova srpski narod bio ostavljen na milost i nemilost” jeste zamena teza, jer je srpski narod na KiM posle 1999. praktično ostavljen na milost i nemilost, a svi napori predsednika Aleksandra Vučića, koji se bori za postizanje kompromisnog rešenja kosovskog problema, upravo za cilj imaju zaštitu Srba, i severno i južno od Ibra, kao i naše verske i kulturne baštine na Kosovu - uveren je Krstić.
Verski analitičar Draško Đenović ističe da tokom ovog sabora SPC nismo imali priliku da čujemo stav Crkve o nekim vrlo važnim pitanjima, ali da su se kada je reč o Kosovu možda malo previše „uživeli“.
- Mogu oni da pričaju šta god hoće, prema Ustavu Srbije pitanje Kosova je državno pitanje, oni se tu previše mešaju. Oni se ne oglašavaju o stvarima o kojima bi trebalo i moralo da se oglašavaju, a o stvarima koje nisu u njihovom delokrugu pričaju naširoko. I malo je sve kontradiktorno. Ako već toliko brinu o Kosovu, zašto se patrijarh ne preseli u Peć, a sam je rekao da neće. Njihovo saopštenje o Kosovu ničemu ne služi. Što se ne oglašavaju povodom toga da broj ljudi koji podržava Artemija raste, na to zatvaraju oči. Češljaju eparhijske kase danima, gledaju koliko su novca skupili, a ne pričaju koliko su gladnih nahranili, koliko narodnih kuhinja otvorili, to je, priznaćete, malo čudno - zaključuje on.