Brža traka za prijem Srbije u EU!
Godina pred nama trebalo bi da bude ključna za evropske integracije zapadnog Balkana, stav je koji smo u poslednje vreme više puta čuli od visokih zvaničnika EU.
Twitter/Aleksandar Vučić
Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, 2018. označila je kao „krucijalnu godinu“ za zapadni Balkan, kada će region konsolidovati svoj put ka EU i učiniti proces nepovratnim.
Evropska komisija najavila je da će 6. februara objaviti novu strategiju proširenja, a iako se o tom dokumentu malo zna, nagoveštava se da će u njemu biti potvrđena spremnost EU da do 2025. primi u članstvo Srbiju i Crnu Goru, zemlje koje su na Balkanu najviše napredovale.
I u Beogradu se još pre toga gledalo u budućnost, pa je još pre nekoliko meseci ambasadama članica EU predstavljena studija sa detaljnim predlozima o bržem integrisanju zapadnog Balkana u EU. Međunarodni institut za bezbednost je pod nazivom „Western Balkans IN“ analizirao poziciju regiona u odnosu na EU, zatim uticaj neevropskih zemalja na region, pre svega Rusije, kao i dosadašnje slabosti u procesu pridruživanja i predložio niz mera koje bi omogućile stabilniju podršku evropskim integracijama i, što je najvažnije, ubrzanje tog puta.
Druga liga na samitu Unije
Od EU se traži da na njenom samitu, dva puta godišnje, prisustvuje jedan predstavnik – premijer ili predsednik zemalja zapadnog Balkana (rotira se članstvo, odnosno svakih šest meseci biva predstavnik druge zapadnobalkanske zemlje). Taj predstavnik može da govori na Samitu EU, ali ne može da glasa. Uspostavljanjem uslovnog članstva, EU praktično uvodi u svoj sistem takozvanu drugu ligu EU. EU u perspektivi može da razvije ovaj sistem i na taj način da neka od postojećih članica ispadne iz prve lige i bude u statusu koje imaju zemlje ZB – dakle, s manje obaveza, ali i manje privilegija.
Među predlozima beogradskog instituta, koji su već sada u opticaju i kod evropskih zvaničnika i analitičara, jeste i to da najviši zvaničnici zapadnobalkanskih zemalja budu direktno uključeni u rad najviših foruma EU – Komisije i Saveta, doduše bez prava glasa. Takođe, predloženo je da članice EU dodele zemljama zapadnog Balkana status “uslovnog članstva”, što bi bio korak dalje od dosadašnjih verbalnih obećanja o punopravnom članstvu, sa ciljem da se evropska perspektiva učini što izvesnijom, a u zemljama Balkana zaustavi trend opadanja podrške evrointegracijama.
- Zemlje zapadnog Balkana najpre međusobno, bez EU, postižu dogovor o zajedničkom nastupu prema EU, od koje će se tražiti da dramatično ubrza postupak pridruživanja. Od EU će se zatražiti da u predstojećem procesu opšteg redefinisanja svog ustrojstva predvidi mogućnost uslovnog članstva (Conditional Membership), koje bi bila otvoreno, u realnosti, samo zemljama zapadnog Balkana. Uslovno članstvo značilo bi da zemlje zapadnog Balkana mogu da budu smatrane članicama EU, odnosno da postane opipljivo da su one već deo porodice. To sada nije slučaj i, prema postojećim procedurama, neće ni biti slučaj najmanje do 2025. godine. A do tada mogući su veoma negativni, pa i katastrofalni razvoji i za Balkan i za EU – sa ekonomskog, bezbednosnog, pa i geopolitičkog stanovišta (uticaj Rusije, Kine) - navodi se između ostalog u projektu WBIN i objašnjava da je uslovno članstvo samo politički koncept, koji pruža uverenje zemljama koje ga imaju i njihovim građanima da je posao skoro završen, a samim tim neumitno će rasti podrška građana članstvu u EU.
Zemlje koje dobiju uslovno članstvo uživaju privilegiju da aktivno učestvuju u radu institucija EU, da su za stolom gde se odlučuje, a nisu na stolu gde drugi odlučuju o njima. One ne traže da preko reda uđu u EU i zato ne traže punopravno članstvo odmah. Ali pokazuju ambiciju da se kretanje ka EU dramatično ubrza, jer vreme je za taj proces postalo najvažniji i najrizičniji faktor otkako je Velika Britanija odlučila da izađe iz EU.
Celu studiju možete pogledati na sajtu Međunarodnog instituta za bezbednost www.isi-see.org.
Forumi po uzoru na institucije EU
Sugeriše se da samostalno, bez prisustva EU, bude donesena odluka o pravljenju foruma koji simuliraju institucije EU, ali na zapadnobalkanskom području: Savet zapadnog Balkana (po ugledu na Savet EU), koji radi tako što se lideri zemalja članica sastaju dva puta godišnje - u maju i novembru - donoseći strateške odluke, koje se tiču samo pridruživanja EU, bez bilateralnih pitanja. Sastanci bi se održavali mesec pre Samita EU, kako bi odluke koje se donesu mogle biti prenete liderima EU na njihovim sastancima koji se održavaju u junu i u decembru. Zapadnobalkanske zemlje formirale bi i ministarski savet (takođe po ugledu na EU), na kojem bi se ministri spoljnih poslova sastajali jednom mesečno, a ministri drugih resora po potrebi.