Bivši američki ambasador u Beogradu progovorio: Balkan je na liniji vatre!

Kako je rekao bivši diplomata, može se očekivati da će se tim Bajdena mnogo više baviti transatlantskim poslovima.

Da li će Bajden vršiti pritisak na Srbiju?

- Zemlje Balkana trebalo bi biti uključene u razgovore koji su rezultirali – mišljenje je Mantera.

To će verovatno biti slučaj za sve države koje su u statusu kandidata za člansto u Evropskoj uniji i sveukupne šeme ekonomskog razvoja. Posle perioda kreativne diplomatije (ali često nebitne) od strane Trampove administracije, tim Džoa Bajdena će najverovatnije biti oprezan, stabilan i predvidljiv. Pre svega, balkanska pitanja biće povezana sa drugim važnim transatlantskim pitanjima.

- Uzimajući ovo kao pozadinu, bilo bi pametno da balkanski lideri svoja pitanja vide u širem kontekstu, a ne iz tipične samostalne perspektive Balkana – ističe Manter.

Poznato je da je prisutan “zamor od proširenja” u zemljama i institucijama Evropske unije, što prati i smanjeni apetit za reformama i značajnim nedostatkom ukupnog napretka u regionu.

- Sporovi ostaju otvorena rana u regionu prepunom političkih i etničkih podela, podstičući strah da bi etničke, institucionalne i političke krize mogle prerasti u nove etničke i geopolitičke konfrontacije. Ovim pitanjima dodaje se užasan danak za ekonomije i katastrofalan uticaj koji je pandemija koronavirusa imala na tkivo civilnog društva u regionu koji je već u kritičnom položaju u poređenju sa zemljama EU – ističe Manter.

Nazivajući Rusiju i Kinu “podlim akterima” koji se probijaju na Balkan, Manter tvrdi da će naredna 2021. godina biti lakmus test za zapadni Balkan i transatlantsku zajednicu. On je istakao i da će se pritupanje EU odužiti na još nekoliko godina.

- Iako će puno pristupanje EU trajati mnogo godina, političkom Zapadu je potrebna vizionarska privremena strategija za poboljšanje demokratskog razvoja, proširenje ekonomskih prilika i podsticanje pomirenja na zapadnom Balkanu. Ali ovo je dvosmerna ulica i lideri zapadnog Balkana moraju biti pametni u traženju i iskorišćavanju novih prilika – rekao je američki diplomata.

Na planu ekonomskog razvoja, Amerika planira da posveti više pažnje bilateralnim naporima poput Razvojne finansijske korporacije, ili na podršci širim evropskim planovima poput Berlinskog procesa koji predvode Nemački ili novih devet milijardi evra evropskih investicija Plan i Zelena agenda za zapadni Balkan.

- Međutim, malo je verovatno da će se ovi projekti kretati napred zbog njih samih. Umesto toga, oni će se videti u širem kontekstu prekomponovanja američkih i evropskih prioriteta, poput transatlantskih trgovinskih aranžmana, Bregzita, prilagođavanja ključnim sektorima globalne ekonomije nakon očekivanog oporavka od koronavirusa i možda najvažnije, ogroman značaj usklađivanja američke i EU politike prema Kini. Ključni razvoj događaja je ono što će se dogoditi 2021. godine i kasnije sa globalnim lancima snabdevanja, posebno za strateški kritične proizvode kao što je oprema za javno zdravlje – navodi.

Manter tvrdi da bi za male zemlje Balkana bilo najpametnije da se ne takmiče za resurse ili da vagaju između sila, već da se opredele jasno za jednu stranu, pri čemu kao jedinu opciju nudi zapadnu.

- Možda Balkan neće postaviti na čelo pregovaračkih stolova, ali na neki način može značiti da Balkan postaje prepoznatljiv kao derivat većih pitanja koja zaokupljaju interesovanje Vašingtona, Pariza ili Berlina – tvrdi Manter.

Što se tiče pitanja bezbednosti, može se očekivati da će Bajdenov tim vratiti pažnju Vašingtona ka Ervopi. Manter takođe najavljuje i nove zdravstvene krize u vidu epidemija.

- Ne samo u razgovorima sa EU, već i unutar sedišta NATO-a, verovatno ćete čuti više razgovora o bezbednosnim pitanjima, od sajberbezbednosti i asimetričnog ratovanja do razvoja novih generacija visokotehnološkog naoružanja. Takođe se sigurno može očekivati mnogo razgovora o bezbednosnim dimenzijama pandemije (s obzirom na pretpostavku da koronavirus verovatno nije poslednja kriza javnog zdravlja sa kojom se suočavamo), a možda i najzanimljivije o uticaju klimatskih promena na bezbednost. Migracija je ključno pitanje za sve evropske vlade, ali na modele migracija nesumnjivo će uticati pristup vodi i druge klimatske posledice koje će uticati na velike regije u Africi i na Bliskom Istoku.

- S tim u vezi, balkanske države su na liniji vatre kao najverovatniji tranzitni koridor za masovne migracije zbog posledica klimatskih promena. Lideri na Balkanu bi trebalo blisko da sarađuju sa evroatlantskim stručnjacima za bezbednost kako bi pokazali da mogu da igraju ključni deo odgovora na svačija sigurnosna pitanja.

Sve u svemu, nijedna od mogućih kriza koje nas očekuju u narednoj godini, prema mišljenju Manter, nije nova, već se radi o problemima sa kojim as e već godinama susrećemo. Ono što je novo momenat u kojem se sve dešava, kada i Kina i Rusija kucaju na vrata Zapada upravo preko Balkana.

Mater tvrdi da treba da zaboravimo sva neispunjena obećanja Evrope i SAD, i da pristanemo na promene koje Zapad nalaže, od odnosa Beograda i Prištine, do promena u Bosni i brisanja Dejtonskog sporazuma.

Međutim, bivši ambasador ni nakoji način nije mogao da objasni zašto bi se balkanske zemlje, pa i Srbije, odrekle svega zarad interesa Vašingtona i Brisela u ratu sa Moskvom i Pekingom.