VUČIĆ OD PRVOG DANA U BORBI ZA ZSO Predsednik još 2013. rekao da ćemo se za to zalagati kao za Dejton

Alo.rs

Vesti

27.02.2023

10:21

179

U Briselu će danas biti održana nova runda dijaloga Beograda i Prištine, na kojoj će, kako se očekuje, tema biti francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa.

VUČIĆ OD PRVOG DANA U BORBI ZA ZSO Predsednik još 2013. rekao da ćemo se za to zalagati kao za Dejton — Foto: Printscreen/Printscreen

prethodna vest

PANIKA Opozicija šokirana zbog najnovijih istraživanja javnog mnjenja

20:21

Vesti 0

sledeća vest

ZELENSKI U TRCI SA VREMENOM Bela kuća se oglasila najnovijim saopštenjem

19:41

Vesti 0

Uzimajući u obzir da srpsku delegaciju na čelu sa Aleksandrom Vučićem u Briselu čekaju teški razgovori sa albanskom stranom, red je da se podsetimo šta je ZSO i ko je kriv što ona još uvek nije formirana.

Briselski sporazum i dogovor o ZSO

Početkom 2013. godine nastao je predlog o Zajednici srpskih opština, potpisivanjem Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine.

Planirano je da ZSO bude samoupravno udruženje opština sa većinskim srpskim stanovništvom na teritoriji južne pokrajine Kosova i Metoije.

U skladu sa nadležnostima koje su date Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i zakonom Kosova, opštine bi kroz udruženje imale pravo da sarađuju u vršenju svojih ovlašćenja. Ono bi imalo pun uvid nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja.

Zajednica bi obuhvatala ove opštine: Severna Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, Štrpce, Klokot-Vrbovac, Gračanica, Novo Brdo, Ranilug i Parteš.

ZSO bi imala deset opština i bila bi veća teritorijalno na jugu nego na severu (oko 20% teritorije, dok Srba ima maksimalno 6%)

Osam godina čekanja

Očekivalo se da ZSO bude zvanično uspostavljena još 2015. godine, ali je odložena na neodređeno vreme zbog sukoba oko obima njenih ovlašćenja.

U skladu sa Briselskim sporazumom, planirano je uspostavljanje Zajednice srpskih opština sa sedištem u Severnoj Kosovskoj Mitrovici.

Za razliku od bivše Zajednice, ona nema nikakvu zakonodavnu vlast, imajući samo „punu nadzornu moć u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja” u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom.

Ovaj sporazum pohvalio je i generalni sekretar OUN-a Ban Ki-Mun koji je rekao da garantuje široka ovlašćenja opštinama sa srpskom većinom na Kosovu.

Zastoj i albanska opstrukcija sporazuma

Albanci sa Kosova su 2015. godine, podneli predlog da tzv. Kosovo postane članica Uneska, međutim, zahtev je odbijen zbog nedostatka potrebnih 2/3 glasova za na Generalnoj konferenciji Uneska.

Dan kasnije, 10. novembra 2015. godine, Vlada Kosova je zamrzla prethodno potpisani Sporazum o uspostavljanju Zajednice srpskih opština. U decembru 2015. godine, Ustavni sud Kosova proglasio je delove sporazuma iz 2013. godine neustavnim.

Od tada je realizacija Sporazuma stavljena na čekanje i Kosovo je upalo u političku krizu uz stalne sukobe između stranaka Albanaca u vladi i opozicije, pri čemu su prve podržavale Sporazum, a druge ga kritikovale, govoreći da će Srbi biti „privilegovani” ako bi Sporazum bio sproveden.

Vučić od prvog dana za ZSO

Još od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nesebično se zalagao za formiranje Zajednice srpskih opština po svaku cenu.

Predsednik je u svakoj prilici naglašavao i pokretao temu o formiranju ZSO, je je ona imala za cilj da poboljša život Srba koji žive u surovim uslovima u enklavama sa srpskom većinom.

Goranci za ZSO

Goranci su izjavili da žele da se Gora (bivša opština sa goranskom većinom, koja je spojena sa albanskim naseljenim Opoljem i formira opštinu Dragaš koja ima albansku većinu) pridruži Zajednici srpskih opština.

Dana 3. novembra 2013. godine, 70% Goranaca glasalo je za uspostavljanje opštine Gora kao dela Zajednice srpskih opština, prema goranskom političkom lideru Safetu Kušiju.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

možda vas zanima

Alo.rs