ZAGREB OSTAJE BEZ ADUTA Ukida se veto prilikom glasanja u Uniji?
Foto: AP Michael Probst

Države članice Evropske unije sapliću zemlje kandidate gotovo na svakom koraku, a ova nefer praksa mogla bi da se promeni ukidanjem prava veta i uvođenjem većinskog glasanja svih članica "briselskog tima".

Upravo ovu mogućnost, pre dva dana, ponovo je vratio u igru nemački kancelar Olaf Šolc, pozvavši partnere da napuste pravo veta u nizu ključnih oblasti.

- Promena glasačke prakse mogla bi pomoći razvoju EU, s obzirom na to da trenutno svaka članica bloka može staviti veto na pristupanje zemlje kandidata. Tamo gde se danas zahteva jednoglasnost, rizik da pojedinačna zemlja upotrebi veto i spreči sve druge da napreduju povećava se sa svakom dodatnom državom članicom - rekao je nemački kancelar i predložio da se uvede većinsko glasanje o brojnim hitnim pitanjima, uključujući sankcije, ljudska prava, oporezivanje i spoljnu politiku.

ZAGREB OSTAJE BEZ ADUTA Ukida se veto prilikom glasanja u Uniji?

Alo! Ilustracija /J.V.

 

 

Negativne strane principa odlučivanja konsenzusom najviše se odražavaju na zemlje koje žele u EU, jer njihovi susedi koriste svaku priliku da unesu nerešena bilateralna pitanja u proces pristupanja i zaustave ga. U ovom kontekstu, izmena sistema mogla bi Hrvatskoj da izbije iz ruku siguran adut za ucene Srbije. Naime, poslednjih dana iz Zagreba stižu poruke tamošnjih zvaničnika da se neće libiti da Beograd saplete kada god budu mogli. Kao "razloge" navode pitanja nestalih, odnos prema manjinama, a posebno su ljuti posle podizanja optužnice naše zemlje protiv hrvatskih pilota zbog granatiranja kolone proteranih Srba na Petrovačkoj cesti 1995. godine i ubijanja nedužnih civila, te najavljuju da će iskoristiti pravo veta, ako je ne povučemo.

Potpredsednik hrvatske vlade i ministar branitelja Tomo Medved ponovo je juče optužio Srbiju za nesaradnju po pitanju nestalih, što je, kako je rekao, uslov Zagreba i Brisela za pristupanje naše zemlje EU.

- Hrvatska je kao preduslov za ulazak Srbije u EU jasno stavila svoje uslove koji i danas važe. To su saradnja u procesu traženja nestalih osoba, obeštećenje logoraša srpskih koncentracionih logora i povlačenje iz procedure Zakona o tzv. regionalnoj ili univerzalnoj jurisdikciji - rekao je Medved, koji je i prethodnih dana kritikovao Srbiju zbog traženja pravde za žrtve zločinačke akcije "Oluja".

Prema rečima Suzane Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, da bi došlo do promene sistema glasanja potrebno je da se sa tim saglase sve članice:

- Moguće je da će se sada oko ove teme više pričati, ali je teško da će se promena pravila glasanja desiti u skorije vreme. Predsednik Francuske Makron ju je ranije više puta pominjao u okviru promene metodologije proširenja. Teško je očekivati da se manje države odreknu prava veta, jer tako gube samostalnost. Zadržavanje prava veta državama članicama daje neograničena prava u blokiranju kandidata, kao što je Grčka decenijama radila Severnoj Makedoniji, a onda je to preuzela i Bugarska, blokirajući Albaniju.

Grubješićeva dodaje da bi pitanje postojanja veta moglo dodatno da zakomplikuje stvari i kada zemlje Zapadnog Balkana, uz Moldaviju, Gruziju i Ukrajinu uđu u EU. Tada bi se "zabrane" koristile svaki čas, jer su neslaganja između "novajlija" velike.

Od početka ukrajinsko-ruskog sukoba pokazalo se da princip konsenzusa može da napravi pometnju i unutar EU. To se videlo i prilikom pokušaja da se usvoji šesti paket sankcija protiv Moskve zbog sukoba u Ukrajini, a koji je blokirala Mađarska. Takođe, Budimpešta je spustila rampu i za "kažnjavanje" srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika kojeg je Brisel hteo da stavi na tapet zbog "secesionističkih stavova i podržavanja Rusije".

Kvalifikovana većina podrazumeva saglasnost 55 odsto zemalja, odnosno 15 od 27 članica EU, uz uslov da to predstavlja 65 odsto stanovništva Unije. Baš zato se za promenu pravila odlučivanja zalažu najveće države EU, dok se geografski i po broju stanovnika manjim zemljama više isplati veto. Francuska je za to, da u slučaju revizije sistema glasanja, odluke o spoljnoj politici i prijemu novih članica ostanu u domenu konsenzusa, odnosno da sa tim moraju svi da se slože.

Plenković: Optužnica protiv hrvatskih pilota za nas ne postoji - Alo.rs

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading