Aleksandar Maršavelski, profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu i član Saveta za civilni nadzor bezbednosno-obaveštajnih agencija Republike Hrvatske, priznao je da je mesecima pod pseudonimom savetovao srpske studente u njihovoj političkoj borbi protiv Aleksandra Vučića. U opširnom pismu objavljenom u beogradskom listu Danas, otkrio je kako je pokušavao da utiče na političku strategiju, sastav izborne liste i buduće reforme u Srbiji. Međutim, samo nekoliko dana kasnije, jedan od profesora koje je predstavio kao svoje domaćine javno ga je demantovao. Čitav slučaj postavlja pitanje da li je Hrvatski sabor znao za njegov politički angažman u susednoj zemlji kada je imenovan.
Hrvatski sabor je 15. jula 2026. godine imenovao Aleksandra Maršavelskog za člana Saveta za civilni nadzor bezbednosno-obaveštajnih agencija. Odluka je objavljena u Službenom glasniku, br. 80/2026. Kristijan Kotarski je imenovan za predsednika Saveta, a članovi su i Gordan Akrap, Eduard Briški, Davorin Ivanjek, Mihael Puljić i Mile Štefanac.
Reč je o telu koje prati zakonitost rada hrvatskih obaveštajnih agencija, nadgleda sprovođenje mera tajnog prikupljanja podataka i, u zakonom propisanim okolnostima, može ostvariti uvid u dokumentaciju bezbednosnih službi.
Zato je posebno zanimljivo da je jedan od njenih članova sada javno priznao da je aktivno učestvovao u političkim diskusijama u Srbiji, pod pseudonimom.
Pisao je pod pseudonimom kako ne bi pomogao Vučićevoj naraciji
Pismo počinje čestitkama srpskim studentima na pobedi na parlamentarnim izborima održanim 25. oktobra. Studentska lista je osvojila približno 53 odsto glasova, a Maršavelski tvrdi da je stvarna podrška bila još veća.
Izrazio je uverenje da je prethodna vlada, kroz izborne nepravilnosti, uskratila studentima približno 15 odsto glasova. U pismu ne navodi dokaze za ovu tvrdnju.
Takođe objašnjava zašto je krio svoj identitet. Verovao je da će njegovo hrvatsko poreklo poslužiti Vučićevoj vladi sa optužbama za strano mešanje u srpsku politiku.
Zahvalio se redakciji Danasa, posebno glavnom uredniku Draži Petroviću, što mu je omogućio da anonimno objavljuje svoje članke.
Takođe je podsetio kako su srpski provladini mediji ranije reagovali na njegove javne nastupe, predstavljajući ga kao Hrvata koji daje instrukcije srpskim studentima. Prema njegovoj izjavi, predstavnik SNS-a Marijan Rističević ga je vređao i pozivao na njegovo izbacivanje.
Savetovao je stručnu vladu i uklanjanje kandidata
Najzanimljiviji deo pisma odnosi se na Maršavelskogovu sopstvenu procenu njegovog uticaja na politička dešavanja u Srbiji.
Tvrdi da je u svojim prvim anonimnim pismima pozivao studente da počnu da se politički organizuju, umesto da ostanu isključivo protestni pokret.
Predložio je formiranje ekspertske vlade, traženje pomoći od Evropske unije i stvaranje političke platforme koja bi mogla da pobedi Vučićevu SNS.
Posebno ističe svoje protivljenje uključivanju određenih lica na Studentsku listu. Navodi da je ponosan što je studentima pružio argumente protiv uključivanja profesora Mila Lompara.
On procenjuje da bi, da je Lompar ostao na listi, studenti izgubili najmanje 200.000 glasova.
Takođe je kritikovao Nemanju Karovića, koga krivi za ranije napade na srpske liberalne intelektualce i medije. Pominje i Nemanju Šarovića i upozorava studente da drže bivše zagovornike radikalnog nacionalizma podalje od političkog odlučivanja.
Iz pisma je jasno da Maršavelski nije bio samo posmatrač srpskih događaja, već da je svojim spisima nastojao da utiče na političke odluke studentskog pokreta. Međutim, obim njegovog stvarnog uticaja nije nezavisno potvrđen.
Putovanja u Beograd i kontakti sa političkim aktivistima
Maršavelski takođe opisuje svoje kontakte u Srbiji. Navodi da je tokom studentskih protesta više puta putovao u Beograd, držao predavanja na Pravnom fakultetu i Fakultetu političkih nauka, a tokom studentske blokade posećivao je Geografski fakultet.
Piše da je dugogodišnji prijatelj Save Manojlovića, vođe pokreta Kreni-Promeni, sa kojim je jednom prilikom učestvovao u studentskoj poseti Hagu.
Takođe navodi da se u Zagrebu sastao sa ljudima iz Novog Sada optuženim za podrivanje ustavnog poretka Srbije i pružio pravnu pomoć petorici hrvatskih državljana koje je srpska BIA označila kao bezbednosne pretnje.
Na kraju, zahvaljuje se brojnim univerzitetskim profesorima i drugim ljudima koje naziva domaćinima tokom svojih poseta Beogradu.
Među njima pominje Vanju Bajovića, Bojana Spaića, Miodraga Jovanovića, Gorana Dajovića, Nemanju Džuverovića, Janju Simentić, Miloša Hrnjaza i Mikicu Sibinovića.
Ali upravo je taj deo pisma izazvao reakciju javnosti.
Profesor iz Beograda: Nisam bio njegov domaćin
Profesor Vanja Bajović sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu objavio je odgovor u istim novinama 3. novembra pod naslovom „Nisam bio domaćin njegovih poseta“.
U njemu on eksplicitno osporava način na koji je Maršavelski predstavio njihovu vezu.
Bajović navodi da nikada nije organizovala njegova predavanja, prisustvovala im, niti je bila domaćin njegovih poseta.
Prema njenim rečima, sreli su se samo jednom, u decembru 2025. godine, nakon što ju je Maršavelski kontaktirao sa željom da se sastanu jer se obojica akademski bave krivičnim pravom.
Tokom sastanka, predložio je predavanje o femicidu studentima na beogradskom Pravnom fakultetu, ali zbog kratkog roka ono nije moglo biti organizovano.
Nakon toga, navodi Bajović, razmenili su nekoliko kolegijalnih poruka koje nisu imale nikakve veze sa političkom situacijom u Srbiji ili svetu.
Profesorka posebno ističe da ne želi da javnost iz pominjanja njenog imena izvuče pogrešne zaključke o njenoj povezanosti sa aktivnostima i političkim stavovima Maršavelskog.
Njen demanti ne osporava sve Maršavelske aktivnosti u Srbiji, ali direktno dovodi u pitanje način na koji je predstavio barem jednog od svojih akademskih kontakata.
Pomenuo je Tompsona, HOS i ratove 1990-ih
Maršavelski se u svom pismu bavio i hrvatskim političkim i istorijskim temama.
Piše da je bio izložen ratnoj propagandi i nacionalizmu dok je odrastao i kritikuje ratne profitere i kriminalce iz devedesetih.
Takođe pominje Marka Perkovića Tompsona, koga optužuje da je svoju popularnost gradio na veličanju ustaštva. Navodi da učestvuje u zakonskoj inicijativi za zabranu upotrebe pozdrava „Za dom spremni“ u kontekstu Tompsona i HOS-a.
U završnom delu pisma, on ističe važnost hrvatsko-srpske studentske solidarnosti, navodeći podršku hrvatskih umetnika, javnih ličnosti i studenata.
Posebno se setio Sanje Arbutine Ćirić, hrvatske državljanke rođene u Sisku, koja je poginula u urušavanju nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu.
Da li je Parlament znao za njegovo političko učešće?
Čitava priča dobija dodatnu težinu zbog Maršavelskog i njegovih dužnosti u hrvatskom sistemu bezbednosti.
Prema Zakonu o bezbednosno-obaveštajnom sistemu, Savet za civilni nadzor ima ovlašćenje da prati zakonitost rada bezbednosnih agencija i da pristupa određenoj dokumentaciji. Njegovi članovi su dužni da čuvaju poverljivost informacija koje saznaju u vršenju svojih dužnosti.
Važno je naglasiti da javna politička aktivnost u drugoj zemlji sama po sebi ne dokazuje kršenje zakona niti znači da je Maršavelski zloupotrebio svoj položaj ili pristup poverljivim informacijama.
Međutim, ostaju pitanja da li je Hrvatski sabor bio upoznat sa njegovim anonimnim političkim angažmanom u Srbiji tokom procesa imenovanja, da li su takve aktivnosti bile predmet provera i da li ih je nadležni parlamentarni odbor smatrao kompatibilnim sa dužnostima člana Saveta. Posebno je zanimljivo da je Maršavelski objavljivao svoje anonimne savete srpskim studentima čak i u periodu u kojem je već bio član hrvatskog nadzornog tela.
Na kraju krajeva, reč je o profesoru koji je javno priznao da je pokušao da utiče na političku budućnost susedne zemlje, a istovremeno je obavljao funkciju u telu zaduženom za civilni nadzor hrvatskih bezbednosnih i obaveštajnih agencija.
Posebno je zanimljivo da član 5. Odluke o Savetu za civilni nadzor bezbednosno-obaveštajnih agencija eksplicitno predviđa da njegovi članovi ne smeju učestvovati u stranačkim aktivnostima niti se baviti političkom aktivnošću u okviru Saveta. Aleksandar Maršavelski je sada i sam priznao da je anonimno pružao političke savete srpskim studentima, zalagao se za formiranje ekspertske vlade i pokušavao da utiče na sastav njihove izborne liste. Iako to automatski ne znači da je prekršio propise, postavlja se pitanje gde se završava dozvoljeno izražavanje političkih stavova, a počinje politički angažman nespojiv sa njegovom nadzornom dužnošću. Odgovor bi trebalo da pruži skupštinski Odbor za unutrašnju politiku i nacionalnu bezbednost, koji nadgleda zakonitost rada Saveta.
Teleskop.hr
Komentari (1)