Boris Tadić objavio je da mu je bilo „zadovoljstvo“ da u Bangladešu razgovara sa studentima koji su pre dve godine pokrenuli i sproveli revoluciju kojom je smenjena tamošnja vlast.
Ništa ne bi bilo neobično da se Tadić zadržao samo na razgovoru o političkim promenama u toj zemlji.
Međutim, otišao je mnogo dalje.
Napisao je da su mu studenti preneli iskustva svoje „borbe i pobede“ i da su ta iskustva posebno važna u kontekstu sličnosti sa borbom studenata u Srbiji.
Upravo ta rečenica otvara veoma ozbiljno pitanje.
Da li je krvavi Bangladeš Tadićev model za Srbiju?
Revolucija koju Tadić danas hvali nije bila mirna promena vlasti uz nekoliko protesta i političkih govora.
Bangladeš je prošao kroz masovno nasilje, sukobe demonstranata i policije, pogibije i haos na ulicama.
Broj stradalih merio se u više od hiljadu ljudi, a među žrtvama bilo je i pripadnika policije i drugih bezbednosnih struktura.
I baš tu revoluciju Tadić predstavlja kao iskustvo koje može da bude važno za Srbiju.
Zato se nameće pitanje: da li Boris Tadić priželjkuje da i Srbija prođe kroz sličan scenario – sa ulicama, nasiljem, mrtvima i rušenjem vlasti kroz haos?
Sam je povukao paralelu sa Srbijom
Ovo nije paralela koju mu je neko drugi nametnuo.
Tadić ju je sam napravio.
U svojoj objavi naveo je da je sa bangladeškim studentima razgovarao o situaciji u Srbiji i predstojećim izborima, kao i da oni pružaju podršku studentskoj borbi za „demokratske promene“ u Srbiji.
Dakle, čovek koji je nekada vodio Srbiju danas odlazi kod učesnika revolucije koja je iza sebe ostavila krvoproliće i javno poručuje da njihova iskustva smatra važnim za političku borbu u našoj zemlji.
To više nije bezazlena diplomatska poseta niti akademski razgovor.
To je politička poruka.
Srbija ne sme da postane Bangladeš
Ako je nekome Bangladeš uzor, onda građani Srbije imaju pravo da znaju šta taj uzor zapravo znači.
Ne samo smenu vlasti.
Ne samo protest.
Već nasilje, mrtve, ranjene, napade na policiju i potpuni društveni lom.
Zato Tadićeva poruka ne može da se čita odvojeno od svega što se u Bangladešu dogodilo.
Kada nekoga ko je prošao kroz krvavu revoluciju predstavljate kao inspiraciju za političke promene u Srbiji, onda morate da prihvatite i pitanje koje sledi:
Da li Boris Tadić zaista želi da Srbija prođe kroz isti krvavi put?
A ovo je rezultat smene vlasti koju Tadić hvali
Posledice revolucije u Bangladešu nisu ostale samo na ulicama i u političkom haosu. Zemlja je nakon smene vlasti ušla i u ozbiljne ekonomske probleme.
Privatne investicije pale su na najniži nivo u poslednjih 14 godina, na oko 21,5 odsto BDP-a, dok su politička tranzicija i nestabilnost dodatno poljuljale poverenje investitora.
Istovremeno, Bangladeš se suočio sa visokom inflacijom, između devet i 11 odsto, kao i ozbiljnim padom deviznih rezervi. Procene Svetske banke ukazuju da su milioni građana pali ispod granice siromaštva.
Poseban udar pretrpeo je i tekstilni sektor, najvažnija privredna grana zemlje. Štrajkovi, zatvaranje fabrika i pad poverenja stranih kupaca napravili su ogromne gubitke.
Koliko je situacija ozbiljna govori i podatak da je Bangladeš tražio da mu se odloži izlazak iz statusa najmanje razvijenih zemalja do 2029. godine.
Dakle, „revolucija“ koju Tadić danas predstavlja kao iskustvo važno za Srbiju nije donela samo smenu vlasti. Iza nje su ostali mrtvi, politička nestabilnost, pad investicija, inflacija, siromaštvo i udar na ključne grane privrede.
I baš zato pitanje postaje još ozbiljnije: da li Boris Tadić zaista želi da Srbija prođe kroz isti model – prvo krv na ulicama, a onda ekonomski sunovrat?
Komentari (4)