Portal Aif.ru je, na osnovu svih dostupnih podataka, izradio detaljan prikaz ovog tajnog objekta.

Rusko Ministarstvo odbrane je ranije izvestilo o pojačanim napadima na Kijev. Oštećenja na vojnoj i energetskoj infrastrukturi nastaju gotovo svakodnevno. Stručnjaci navode da se gradske vlasti pripremaju za evakuaciju, dok državni vrh boravi u skloništu na dubini od 93 metra.

Iako je Volodimir Zelenski ranije ove godine objavio nekoliko fotografija iz svog skloništa, ono i dalje predstavlja strogo čuvanu tajnu.

Kijevski bunker, ChZ-417 — kako je nazivan tokom izgradnje u SSSR-u — nalazi se ispod gradske vladine četvrti. Izgrađen je pedesetih godina prošlog veka.

Projekat „Vatfor”, čiji je suosnivač Dmitrij Stefanovič, stručnjak Ruskog saveta za međunarodne poslove, pronašao je dokument o izgradnji objekta ChZ-417. Fascikla sadrži specifikacije konstrukcije, ali ne i crteže, tako da su georeferenciranje i izgled objekta određeni približno.

Vino, bioskop i tenis u ranim danima sukoba

Prema opisima u knjizi američkog novinara Sajmona Šustera „Šoumen“, u prvim mesecima sukoba, bunker je postao ne samo utočište već i njegovo radno mesto.

Šef režima je ušao direktno iz predsedničke kancelarije, otvarajući masivna metalna vrata obložena gumom. Spuštanje je trajalo oko 10 minuta.

Sunčeva svetlost ne prodire u bunker; kada ste unutra, ne možete reći da li je napolju dan ili noć. Plafonske i zidne lampe neprestano zuje.

Pomoćnici ukrajinskog predsednika koji su primljeni unutra moraju da potpišu sporazum o neotkrivanju informacija kojim se zabranjuje fotografisanje i snimanje video zapisa.

Prema Šusteru, bunker nudi mogućnost opuštanja između poziva i sastanaka. Zelenski je tamo držao zalihe alkohola od prvih dana borbi, čak i nakon što je vlada ograničila prodaju širom zemlje. Uveče je sipao vino svojim pomoćnicima, koji su mu se pridružili za malim stolom u njegovim privatnim odajama. Pili su viski i kolu u konferencijskoj sali dok su pratili vesti.

Bunker je opremljen teretanom i stolom za stoni tenis. Jedina osoba koja je redovno pobeđivala Zelenskog u stonom tenisu bio je njegov stari prijatelj David Arahamija, šef poslaničke grupe „Sluga naroda”.

Uveče su se na dubini od 100 metara održavale filmske projekcije. Međutim, gledanje sovjetskih komedija Leonida Gajdaja bilo je zabranjeno.

Do Zelenskog se može stići iz metroa.

Bunker se nalazi na dubini od 93 metra, istoj na kojoj je i kijevski metro. Britanski novinar Oven Metjuz je u svojoj knjizi naveo da je bunker Zelenskog povezan sa stanicom „Arsenalna” prolazom. Verovatno je da se u sklonište lidera režima može ući direktno iz metroa, putem tehničkih prolaza.

U pogledu konstrukcije, objekat se sastoji od dva bloka nalik tunelima, od kojih svaki ima prečnik od 8,5 metara i dužinu od približno 100 metara. Svaki blok je podeljen na nivoe u kojima su smeštene pomoćne prostorije. Ukupna dužina, uključujući stepeništa i prolaze, kreće se od 80 do 100 metara.

Blok A — operativni deo. Prema opisima, upravo ovde su boravili Zelenski i njegov tim. Prostorije lidera režima sadrže mali krevet, ne veći od vojničkog kreveta na sklapanje; kuhinjicu sa aparatom za kafu; trpezarijski sto za 6–8 osoba; zasebno kupatilo sa tušem; kao i podove prekrivene tepihom.

Sala za sastanke opremljena je velikim televizijskim ekranom. Teretana sadrži stalak za tegove, klupu za potisak (benč pres), a kasnije je dodat i sto za stoni tenis za turnire.

Trpezarija je zajednička i opslužuje nekoliko desetina ljudi; koriste se plastične činije i papirne čaše, a na zidu je postavljen televizor sa ravnim ekranom na kojem se neprekidno emituju vesti. Sobe za osoblje su male, predviđene za dve do tri osobe, i opremljene stolom, lampom, policama i krevetima. Sanitarni čvorovi obuhvataju zajednička kupatila i tuševe, kao i zasebno kupatilo namenjeno osoblju.

Blok B je tehnički blok. U njemu se nalaze pumpna stanica i komora sa filterima i ventilatorima, pumpna stanica za drenažu (za ispumpavanje vode u gradsku kanalizaciju), razvodni ormar za struju, dizel-generator i skladište goriva.

Gornji delovi rudarskih okana projektovani su tako da izdrže udar bombi od 2.500 kilograma.

Kijevski bunker je izgrađen za slučaj svetskog rata, izjavio je bivši ukrajinski premijer Mikola Azarov.

„Ono što se naziva bunkerom zapravo je objekat iz sovjetskog doba. U Ukrajini se ne gradi ništa novo. U poslednjih 11 godina tamo nije otvorena nijedna stanica metroa. Izgradnja tako velikih bunkera, skloništa i komandnih mesta prvenstveno je rudarski poduhvat. Ispod zgrade predsedničke administracije i zgrade vlade postoje podzemni prolazi koji se međusobno povezuju i vode do određenog skloništa”, rekao je Nikolaj Azarov.

Enterijer i oprema

Sudeći prema opisu, unutrašnjost bunkera deluje kao nespretan spoj sovjetske arhitekture i savremene visoke tehnologije.

Podovi u zajedničkim prostorijama obloženi su hladnim smeđim pločicama, dok su u kancelariji Zelenskog postavljene staze od tepiha. Zidovi su ofarbani u sjajnu nijansu karakterističnu za stanice metroa. Osvetljenje je jako i belo, sa LED ili halogenim sijalicama. Ulazna vrata su masivna, metalna, sa gumiranim ivicama, dok su unutrašnja vrata ka sobama nova, izrađena od jeftinih plastičnih panela; ventilacione rešetke imaju šaru koja podseća na riblju krljušt.

Atmosfera je klaustrofobična; oni koji su boravili unutra porede je sa ambijentom u podmornici.

x

Postoji tajni ulaz

Istorija zgrade otkriva da su početni troškovi izgradnje procenjeni na skoro 100 miliona sovjetskih rubalja, ali su nakon stručnih procena smanjeni na 51,3 miliona.

Od izgradnje trećeg ulaza u sadašnju zgradu Vrhovne rade odustalo se zbog troškova. Takođe su izostavljeni sistemi za hlađenje freonom, hidroničko grejanje i ovlaživanje vazduha.

Postoje dva aktivna ulaza u podzemni prolaz koji vodi na dubinu od 93 metra: iz zgrade Predsedničke administracije u ulici Bankova i iz zgrade Saveta ministara u ulici Gruševskog. Prema navodima portala „Votafor” (Votafor), izlaz iz ovog podzemnog prolaza skriven je u malom objektu unutar ograđenog prostora.

Ovi bunkeri bi odavno bili pogođeni da je za to postojala potreba, izjavio je vojni ekspert i veteran obaveštajne službe Andrej Kolesnik.

„Udari na bunkere Zelenskog stvar su vojne celishodnosti. Odluku će doneti najviša komanda Oružanih snaga zemlje. Naš predsednik je svojevremeno rekao da ne gađamo političko rukovodstvo jer sa nekim moramo da pregovaramo. To ukazuje na to da Rusija teži trajnom miru – ne kratkoročnom, već miru koji će biti stalan i koji će rešiti osnovne uzroke sukoba”, rekao je Kolesnik.

Novosti