Na žalost, došlo je do rušenja nastrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, 1.novembra 2024.godine koja je odnela 16 žrtava ,građana koji su se tu slučajno zadesili. Nalogodavci su odmah dali zeleno svetlo da se krene sa napadom na vlast, kao isključivog krivca za ovu tragediju i da se izađe na ulice. Odmah sutradan krenule su izuzetno organizovane nasilne demonstracije u Novom Sadu, sa napadom na Gradsku kuću, paljenjem i lomljenjem imovine. Da se to spontano desilo, pogotovo kada se videlo ko je to predvodio i ko je u tome učestvovao, odavno niko ne veruje. Već pripremljeni deo tužilaštva odmah je krenuo da obavlja svoj deo radnog zadatka. Počelo je hapšenje mnogih funkcionera, normalno članova SNS, zbog osnovane sumnje na korupciju, koja je bila prisutna prilikom izvođenja renoviranja Železničke stanice.

Takođe, naložilo je Nadležno tužilaštvo u Novom Sadu da se učini ono što ne bi ni jedan pravnik, pripravnik, a to je da se odmah uklone ostaci srušene građevine, i tako izbegne veštačenje na licu mesta. Naknadno veštačenje gomile šuta na nekoj deponiji, apsolutno je bilo besmisleno.

Odmah su krenule nasilne demonstracije po Srbiji, a određeni broj studenata, u saradnji sa svojim profesorima, blokirao je rad svih fakulteta u Srbiji, a što se prenelo na srednje škole i dobar deo osnovnih škola. Ovo je bilo jako bitno jer deo projekta je bio i urušavanje prosvetnog sistema Srbije.

Uvek je u ovakvim situacijama najlakše naći jurišnike među mladima, obzirom da su oni oduvek i svuda u svetu u duši revolucionarni. Jedan dobar deo mladih, koji su dobro pripremljeni na obukama, prevashodno u Hrvatskoj, dobro je bio plaćen, jedan deo zaveden, a jedan deo se jako dobro zabavljao uz obilnu količinu jela i pića, blokada saobraćaja, spavanja po fakultetima, uz veliku količinu besplatnog jela i pića, a nemajući nikakvu drugu obavezu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, odmah je izašao i prihvatio većinu studentskih zahteva i čak predložio i održavanje takozvanog savetodavnog referenduma na kojem bi se građani izjasnili da li su za to da on podnese ostavku na mesto Predsednika. Ovakav referendum nije predviđen našim Ustavom, ali je Predsednik izjavio da bi prihvatio volju građana odmah i bez razmišljanja. Normalno studenti koji su se vrlo brzo pretvorili u blokadere i podržani od svih opozicionih stranaka, kao i medija NovaS, N1, lista "Danas" i mnogih drugih, ovo su glatko odbili.

Odmah se videlo šta je program, odnosno šta treba da bude rezultat ovog projekta, a to je apsolutno rušenje ovakve države Srbije. Ovakav narativ, i sve njihovo delovanje, opstalo je do dana današnjeg.

Na fakultetima su formirane ilegalne organizacije zborovi i Plenumi, kao nekakvi centri odlučivanja, gde se nije znalo ko su učesnici. Čak je i voditeljka Olja Bećković u svojim emisijama, non stop imala goste blokadere od kojih mnogi nisu želeli da kažu ni svoje ime.

Neposredni potstrekači u proleće 2025.godine, za pokušaj organizovanja državnog udara, da bi izbegli hapšenje, sklonili su se, gde drugde nego u Hrvatsku. Odlazili su blokaderi teatralno u Brisel, kao i neki opozicioni prvaci da kritikuju i napadaju svoju državu. U tome im je svesrdno pomagao briselski činovnički aparat, jer nema veće ironije, sarkazma , pa čak i cinizma, da EU za izvestioca o napretku Srbije ka članstvu imenuje osvedočenog srbomrsca, pripadnika hrvatskih oružanih formacija Crnih mambi, koje su se istakle u proterivanju Srba, Tonina Piculu.

Normalno, za sve ovo vreme, svim blokaderima su stizale ogromne količine novca i to u gotovini, te su se hvalili i pokazivali kako moraju da nabavljaju brojače novca, jer nisu stizali sve pare da izbroje.

Sve vreme pripremljeni deo tužilaštva i sudstva radio je ono što im je naloženo. Uhapšene blokadere zbog raznih vrsta nasilja na ulicama, paljenja objekata, napada na policiju i druge neistomišljenike , odmah sutradan puštali su na slobodu i niko nije procesuiran. Ali zato su privođeni i optuživani građani koji su samo verbalno povredili blokadere, koji su nezakonito sprečavali nihovo kretanje po ulicama.

Održali su blokaderi više desetina hiljada neprijavljenih skupova, odnosno blokada saobraćaja, kretanja građana, blokada institucija, normalno i fakulteta.

Isplivao je i osnovni slogan koji su izneli i koji je do dana današnjeg ostao kao glavni moto pokušaja obojene revolucije, a to je SRBIJA MORA DA STANE!

U drugoj fazi svog delovanja, kada su uvideli da im obojena revolucija i smena vlasti na ulici nije prošla, tražili su prevremene parlamentarne izbore.

U međuvremenu održani su izbori u 10 opština u raznim delovima Srbije. Pokušali su blokaderi, pa i uz razne vrste nasilja da i u ovim opštinama pridobiju glasače, ali im to nije pošlo za rukom, jer je u svim opštinama pobedila SNS. Ovo je bio dokaz da se građani nisu dali prevariti...

U jednom trenutku vlast je uspela da šokira blokadere koji su sve vreme govorili da vlast to ne sme da uradi, da raspiše prevremene parlamentarne izbore za 25. oktobar u zakonskom roku predviđenom Ustavom.

Početkom izborne kampanje potpuno je ogoljen zadatak blokadera, pa i opozicije u Srbiji. Sve vreme svog blokaderskog delovanja, blokaderi nisu iznosili nikakav plan i program , niti su mogli da odgovore ni na kakvo konkretno pitanje. Kako su i mogli, kada je njihov zadatak bio rušenje Predsednika Aleksandra Vučića i države Srbije. A osnovni program se sastojao u paroli "UA VUČIĆ!" i "Smenimo korumpiranu vlast!"

Normalno sve vreme su izuzetno dobro sarađivali i šurovali sa vlašću u Prištini, Zagrebu, Sarajevu, pa i Crnoj Gori i ostalima koji su radili na bilo koji način na tome da se Srbija zaustavi!

Na neka krucijalna pitanja o vođenju politike, kao što je pitanje prema Kosovu, Republici Srpskoj, odnosu prema Rusiji i mnoga druga, nisu davali odgovor, odnosno, čak su izjavljivali da će o tome kada dođu na vlast! Ovo im nije smetalo da napadaju Republiku Srpsku, kao genocidnu tvorevinu, optužuju sopstvenu državu za genocid u Srebrenici, da treba priznati nezavisnu državu Kosovo, uz separatističke težnje u Vojvodini.

Tragikomično je bilo sastavljanje blokaderske liste za izbore, koja se svaki dan menjala i dopunjavala sa raznim imenima, znanim i neznanim, ali u svakom slučaju vrlo čudnim i nekompetetnim. Ko je listu sastavljao, opet se ne zna, neki ilegalni plenumi.

Napokon, blokaderska lista je predata izbornoj komisiji sa 250 imena pod nazivom "Studenti pobeđuju!" ali na njoj nema studenata, a godine starosti kandidata su takve da su 1700 godina stariji od liste "Ujedinjena Srbija" čiji je nosilac Aleksandar Vučić

Izborna kampanja je počela.........pa da vidimo kako blokaderi u njoj učestvuju sprovodeći projekat svojih nalogodavaca.............