Najvažnije:
- Rusija je u sredu, tokom dnevnih napada, zasula Kijev dronovima, samo nekoliko sati pre nego što se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastao sa svetskim liderima na Generalnoj skupštini UN.
- Napadi su se nastavili i u ranim satima u četvrtak, a hitne službe su upućene u tri gradske četvrti, izjavio je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko.
- U ruskom napadu avionskim bombama u sredu je takođe poginulo pet osoba, a šest je povređeno u selu Oleksandrivka, u istočnoj ukrajinskoj oblasti Donjeck, saopštio je regionalni guverner.
- Zelenski je u sredu pozvao svetske lidere da nastave da guše ruske prihode i ometaju njene ratne napore, poručivši Generalnoj skupštini UN da „ruski prihodi moraju ostati meta”.
- Sjedinjene Države su pozvale ruskog predsednika Vladimira Putina na sastanak G20 u decembru u Majamiju na Floridi, gde bi mogao da održi samit sa Donaldom Trampom, izjavio je u sredu američki državni sekretar Marko Rubio.
- Ukrajina je prebacila dva severnokorejska ratna zarobljenika u Južnu Koreju, izjavio je Zelenski u četvrtak u svom obraćanju UN.
UŽIVO
Makron: Rusija pojačava neprijateljske aktivnosti, moramo da se pripremiti
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da Rusija pojačava neprijateljske aktivnosti prema Evropi i da Francuska mora da bude spremna za promenu bezbednosne situacije, ali je demantovao da je CIA upozorila na mogući napad ruskih dronova na Evropu.
Rekao je da postoji mogućnost da Francuska bude meta ruskog napada i da su pojačane mere zaštite civilnih i vojnih objekata.
U intervjuu za televizije TF1 i Frans 2 najavio je potpisivanje sporazuma sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim o dodatnoj isporuci radara i raketa Ukrajini.
Kada je reč o okončanju rata, Makron je rekao da je predložen dvostrani moratorijum na napade na energetsku infrastrukturu i u Crnom moru.
Govoreći o rastu cena goriva, francuski predsednik je rekao da zemlja ima dovoljne zalihe i da će vlada reagovati ukoliko cene nastave da rastu.
(Tanjug/TF1, France 2)
Evropska agencija za odbranu: EU potrebno znatno ubrzanje jačanja vojnih kapaciteta
Brisel ne povećava odbrambene kapacitete dovoljno brzo i efikasno da bi do 2030. godine bio spreman da se odbrani od moguće ruske agresije, navodi se u prvom godišnjem izveštaju Evropske agencije za odbranu.
Prema izveštaju, sadašnji planovi članica ne popunjavaju nedostatke u protivvazdušnoj i protivraketnoj odbrani, kopnenim i pomorskim snagama, zalihama municije i dronovima.
Agencija ocenjuje da je, zbog pogoršanja bezbednosnog okruženja i rata u Ukrajini, potrebno znatno ubrzati jačanje evropske odbrane.
Iako su povećani izdaci i ulaganja u razvoj vojnih sposobnosti, izveštaj upozorava da snage još nisu dovoljno operativne, održive i međusobno usklađene.
Ministri odbrane zemalja članica trebalo bi da razmotre izveštaj u Briselu, nakon čega će biti prosleđen liderima EU.
(Reuters)
Sedmoro povređenih u ruskim napadima na Dnjepropetrovsku i Hersonsku oblast
Ruske trupe su danas skoro 40 puta napale dva okruga Dnjepropetrovske oblasti, pri čemu su tri osobe povređene, dok su u Hersonskoj oblasti u napadima povređene četiri osobe, saopštili su tamošnji lokalni zvaničnici.
Načelnik Dnjepropetrovske regionalne vojne uprave Oleksandar Ganža je u objavi na Telegramu rekao da su ruske trupe u napadu na tu oblast koristile dronove i artiljeriju, prenosi Ukrinform.
Kako je naveo, u Nikopoljskom okrugu meta napada bila naselja Nikopolj, Marganetska, Pokrovska i Červonogrigorovska, u kojima su oštećeni poljoprivredno preduzeće, prodavnice i automobili.
U Hersonskoj oblasti su četiri osobe povređene u granatiranju, a ruske trupe su napadale naselja artiljerijom i dronovima različitih tipova.
(Tanjug/Ukrinform)
Danska obaveštajna služba: Rusija bi narednih meseci mogla da napadne članicu NATO-a
Rusija bi u narednim mesecima mogla da izvede ograničeni vojni napad na neku članicu NATO-a, upozorila je danska vojna obaveštajna služba, ocenjujući da postoji "mali, ali rastući rizik" od takvog scenarija.
Danska obaveštajna služba je navela u izveštaju da bi Rusija mogla da izvede napade dugog dometa na infrastrukturu NATO-a koja podržava Ukrajinu ili ograničeni upad u susednu zemlju sa manjim brojem vojnika, koji bi eventualno delovali bez oznaka, prenosi Gardijan.
Izveštaj je objavljen nekoliko sati nakon požara na Starlink satelitskoj stanici u centralnoj Poljskoj, koji su lokalne vlasti opisale kao "čin sabotaže".
Zamenik poljskog premijera i ministar za digitalizaciju Kšištof Gakovski rekao je da je požar, koji je tokom noći izbio u Mazovjeckom vojvodstvu, u centralnoj Poljskoj, namerno izazvan kako bi stanica bila onesposobljena, čime je prekinut pristup internetu određenom broju institucija, uključujući ukrajinsku vojsku.
Gakovski je rekao da još nije utvrđeno ko je odgovoran za požar, ali da "mnogi znaci ukazuju na to da je to u skladu sa novom ruskom doktrinom napada".
On je ocenio da incident predstavlja deo hibridnog rata.
Starlink je postao važan deo komunikacione infrastrukture ukrajinske vojske, a incident u Poljskoj dogodio se u trenutku kada se širom Evrope istražuje niz slučajeva sumnjivih ruskih sabotaža infrastrukture koja podržava Ukrajinu, navodi list.
Nemačka je ranije ovog meseca javno optužila Rusiju za pokušaj napada dronom na aerodrom Lajpcig/Hale, dok se moguća povezanost sa Moskvom ispituje i u slučajevima požara u fabrikama dronova i sabotaža železničke infrastrukture.
Rusija je negirala umešanost u takve napade.
Danska obaveštajna služba upozorila je da bi Rusija u narednim mesecima mogla da intenzivira hibridne napade na evropske zemlje, uz "ozbiljnije posledice", uključujući razorne sajbernapade kojima bi bile ugrožene ključne društvene funkcije i sabotaže sa visokim rizikom po ljudske živote.
Prema navodima izvora upoznatog sa razmišljanjem u Moskvi, rusko vojno rukovodstvo veruje da su neke članice NATO-a direktno uključene u rat protiv Rusije, ne samo isporukom oružja i obaveštajnih podataka Ukrajini već i pomaganjem u usmeravanju projektila i dronova.
Zbog toga, prema tom izvoru, u Moskvi smatraju da NATO već vodi hibridni rat protiv Rusije i da ima pravo da odgovori na isti način.
Danska služba ocenjuje da je veoma malo verovatno da će Rusija pokrenuti otvorenu invaziju na neku članicu NATO-a, ali upozorava da takav scenario ne može potpuno da se isključi.
Moskva bi, prema proceni, mogla da pokuša da testira član 5 Severnoatlantskog ugovora, kojim se predviđa kolektivna odbrana članica, posebno ukoliko proceni da SAD nisu u mogućnosti ili ne žele da podrže evropske saveznike u eventualnom sukobu sa Rusijom.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorio je juče na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija da Rusija i dalje predstavlja pretnju zemljama izvan Ukrajine, uključujući Moldaviju, Poljsku i baltičke države, kao i da "ne poštuje" suverenitet zemalja na južnom Kavkazu i u centralnoj Aziji.
(Tanjug/Guardian)
Zelenski: "Dogovori iz Enkoridža" nisu više predmet pregovora
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kaže da takozvani "dogovori iz Enkoridža", koji su uključivali zahteve Rusije da joj bude priznat suverenitet nad okupiranim ukrajinskim teritorijama, više nisu predmet pregovora.
Zelenski je to rekao tokom razgovora sa predstavnicima i liderima ukrajinske zajednice u Sjedinjenim Američkim Državama, tokom posete Njujorku, prenosi Ukrinform.
"Po mom mišljenju, pregovarački proces se udaljio od svega što se odnosilo na neutralnost Ukrajine i takozvane dogovore iz Enkoridža '3+2'", rekao je Zelenski, navodeći da je reč o priznavanju ruskog suvereniteta nad Krimom, Donjeckom i Luganskom oblašću, kao i nad okupiranim delovima Hersonske i Zaporoške oblasti.
Dodao je da je u tome ulogu imao američki tim.
Istovremeno, Zelenski je naglasio da su Oružane snage Ukrajine imale najveću ulogu u uklanjanju takozvanog "duha Enkoridža" sa dnevnog reda.
Prema njegovim rečima, Ukrajina trenutno kontroliše situaciju na bojnom polju, dok rusko napredovanje, tamo gde ga ima, Rusiju skupo košta, pre svega u ljudstvu.
Zelenski je ocenio da situacija na frontu omogućava Ukrajini da ne prihvati zahteve Rusije, za koje je rekao da njegova zemlja "nikada neće da ih prihvati u tom obliku".
On je naveo da predsednik Rusije Vladimir Putin i dalje želi da okupira celu Ukrajinu, a ne samo Donbas.
Prema njegovim rečima, Ukrajina nema iluzija da je cilj Moskve da u nekom obliku zauzme i okupira celu zemlju i da je učini delom Rusije.
Zelenski je zaključio da je upravo zbog takvog stava Rusije mirovni proces složen.
(Tanjug/Ukrinform)
Erdogan: Pojačavamo inicijativu za obnovu crnomorskog koridora za žitarice
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je Turska pojačala napore na ponovnom uspostavljanju crnomorskog koridora za žitarice.
"Sada smo pojačali napore za ponovno uspostavljanje koridora za žito. Takođe ubrzavamo diplomatske korake u tom pravcu”, rekao je Erdogan grupi turskih novinara u Njujorku, navodi se u tekstu koji je u četvrtak objavio njegov kabinet.
Erdogan je naveo da je o tom pitanju ponovo razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i da je dobio pozitivan odgovor.
(Reuters)
Tusk: Evakuisana dva poljska granična prelaza zbog ruskog napada
Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da su dva poljska granična prelaza sa Ukrajinom bila evakuisana usled ruskih napada na ukrajinskoj granici.
"Ovo je prava tragedija našeg vremena, jer se ovo ne dešava prvi put. Ukrajina je ponovo napadnuta blizu granice sa Poljskom i ponovo smo morali da evakuišemo granične prelaze u Hrubišovu i Dorohusku", kazao je Tusk novinarima na konferenciji za medije u Varšavi.
Po njegovim rečima, Poljska treba da deluje odlučno i sarađuju sa Ukrajinom pošto će predstojeća jesen biti "kritična".
"Kao što znate, Poljska pokušava da pomogne Ukrajini u saradnji sa kompanijom 'Spejs Iks', kako bi komunikacije bile zagarantovane, a imali smo čudan incident odnosno napad na našu infrastrukturu", rekao je Tusk.
On je ocenio da je verovatno reč o sabotaži i da treba biti na oprezu narednih meseci.
(Tanjug)
EU uvela sankcije bivšoj direktorki RT u Francuskoj
Zemlje EU su u četvrtak postigle dogovor o uvođenju sankcija Kseniji Fedorovoj, bivšoj visokoj zvaničnici francuskog ogranka ruske medijske kuće Raša tudej (Russia Today).
Evropska unija je saopštila da su sankcije Fedorovoj uvedene zbog njenog učešća u manipulaciji informacijama i mešanju iz inostranstva.
Navedeno je da je Fedorova "učestvovala u sprovođenju i širenju uređivačke politike kanala RT France, uključujući proruske narative u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine”.
(Reuters)
Zelenski: Želim da hodam ulicama i da me niko ne želi ubiti ili mrzeti
Predsednik Volodimir Zelenski je rekao je u intervjuu Volstrit džornalu, da pokušava da radi na tome da nakon rata i završetka svog predsedničkog mandata može da nastavi da živi u Ukrajini i da hoda njenim ulicama, a da se ne susreće sa mržnjom ljudi.
Na pitanje kako se nosi sa stresom nakon godina rata velikih razmera, Zelenski je priznao da nije siguran da li to može da uradi.
Prema rečima predsednika, on pokušava da obavlja svoj posao na takav način da će posle rata moći da nastavi da živi u svojoj zemlji.
"Nije čak ni stvar u tome da vas ljudi poštuju. Radi se o tome da posle rata i posle ove predsedničke funkcije možete da nastavite da živite u svojoj zemlji, da šetate ulicama i da vas niko ne želi ubiti ili mrzeti", rekao je Zelenski.
(WSJ, Ukrajinska pravda)
Slučaj Severni tok: Hrvatski sud odobrio izručenje Ukrajinca Nemačkoj
Okružni sud u hrvatskom gradu Puli odobrio je ekstradiciju Ukrajinca Volodimira Žuravljova Nemačkoj, gde je osumnjičen za potkopavanje gasovoda "Severni tok" i "Severni tok 2", prenosi Evropska pravda, pozivajući se na Suspilne.
"Nakon stupanja na snagu ove odluke, hrvatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova predaće Vladimira Žuravljova nadležnim organima u Nemačkoj", navodi se u sudskoj odluci.
Veće sudija na čelu s Edvinom Sujević donelo je odluku o ekstradiciji 18. septembra, ali ga je o tome pismeno obavestilo pet dana kasnije.
Žuravljovljev ukrajinski advokat, Nikola Katerinčuk, nazvao je odluku pristrasnom i političkom i dodao da će se na nju žaliti.
(Evropska pravda, Suspiljni)
Pronađeni ostaci "iskandera" u Kijevu, bojeva glava nije detonirala
Ostaci ruske rakete "iskander-m" otkriveni su u jednom od okruga Kijeva nakon noćnog granatiranja, saopštila je Državna služba za vanredne situacije .
Napominje se da su demineri Državne službe za vanredne situacije Ukrajine uklonili bezbedno ostatke ruske rakete, čija bojeva glava nije detonirala, prenosi Unijan.
"Otkriveni su u jednom od okruga prestonice nakon noćnog neprijateljskog granatiranja. Koristeći teško pirotehničko vozilo i manipulator, spasioci su uklonili ostatke rakete i transportovali ih na dalje uništavanje", navodi se u izveštaju.
Ovaj opasni ruski komad gvožđa nalazio se veoma blizu visokih zgrada prestonice, gde žive stotine ljudi.
(Unijan)
Crkva Svetog Pokrova oštećena u napadu na Kijev
U masovnom ruskom napadu na Kijev oštećena je crkva Svetog Pokrova, izgrađena 1906. godine, objavio je na Telegramu šef državne administracije Podiljskog okruga, Volodimir Nakonečnij.
Prema njegovim rečima, oštećeni prozori, kupole i drevna fasada od žute kijevske cigle su "deo hrama koji je sačuvao sećanje na ovaj kraj više od jednog veka".
(Ukrinform)
Ukrajina predala zarobljenike
Ukrajina je Južnoj Koreji predala dva severnokorejska vojnika koji su se borili na ruskoj strani, a koje su zarobile Oružane snage Ukrajine.
Zelenski je to saopštio na Generalnoj skupštini UN, prenosi „Njujork tajms”. Seul je odbio da komentariše ili potvrdi ovu informaciju radi bezbednosti tih Severnokorejaca i njihovih porodica.
Peskov o sastanku Trampa i Putina: "Prerano je..."
Prerano je govoriti o sastanku ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa na samitu G20 u SAD, izjavio je danas portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
"Još nije doneta nikakva odluka", rekao je Peskov novinarima, odgovarajući na pitanje o mogućem sastanku predsednika Rusije i Sjedinjenih Država na samitu G20, prenosi agencija RIA Novosti.
Sravnjivanje Harkova sa zemljom
Tokom protekla 24 časa, osam naselja u Harkovskoj oblasti bilo je pod ruskim napadima, šestoro ljudi je poginulo, a desetoro je povređeno, objavio je na Fejsbuku načelnik Harkovske regionalne vojne uprave Oleg Sinegubov, prenosi Ukrinform.
Kijev priprema provokaciju kod Černobilja
Ukrajinske vlasti možda pripremaju veliku vojnu provokaciju kod Černobiljske nuklearne elektrane, pri čemu je jedan od ciljeva pokušaj uvlačenja Poljske u sukob, izjavio je za Sputnjik koordinator proruskog nikolajevskog pokreta otpora Sergej Lebedev.
„Prema informacijama koje su preneli pripadnici pokreta otpora, na području koje se proteže od Černobilja do Pripjata raspoređen je veliki kontingent Oružanih snaga Ukrajine. Procene njegove brojnosti variraju, ali najniža navedena cifra iznosi oko 10.000 vojnika“, rekao je Lebedev.
Kijev nastavlja da gori
Sinoć je snažan raketni napad i napad dronovima pogodio stotine objekata Oružanih snaga Ukrajine u desetinama ukrajinskih gradova. Kijev je pretrpeo najveći broj udara. Sama kiša projektila sručila se na vojne instalacije u gradu i njegovoj okolini.
Prema izveštajima na ukrajinskim društvenim mrežama, najmanje 20 balističkih i krstarećih raketa pogodilo je ciljeve Oružanih snaga Ukrajine u roku od pola sata. U većini delova Kijeva nestalo je struje i vode.
Prema preliminarnim informacijama, uzvratni udari su možda bili usmereni na vučne podstanice koje snabdevaju grad električnom energijom. Na snimku objavljenom na internetu vide se zastrašujući blesci koji se šire od mesta udara raketa ka kijevskim podstanicama.
Napadi na Kijev se nastavljaju. Za raketama su usledili dronovi na mlazni pogon. Ulicama ponovo vladaju panika i haos. Svanuće u Kijevu je zastrašujuće.
Vojska Rusije sistematski uništava objekte Oružanih snaga Ukrajine u Zaporožju.
„Zaporožje je važno logističko čvorište koje snabdeva grupacije Oružanih snaga Ukrajine angažovane u oblasti Orehova i duž reke Dnjepar. Shodno tome, udari su usmereni na uništavanje neprijateljske logistike. Tamo se takođe nalaze radionice za popravku vojne tehnike i skladišta naoružanja”, objasnio je ruski vojni ekspert Boris Rožin.
Izvor je napomenuo da neprijatelj maskira vojnu infrastrukturu kao civilnu. Naša obaveštajna služba identifikuje takve objekte dvostruke namene, a nakon potvrde njihove vojne upotrebe, izvode se udari.
„Tamo postoji mnoštvo infrastrukturnih objekata, od kojih su mnogi maskirani kao civilni, pa je ta infrastruktura redovno meta napada. Pored toga, izvode se udari i na skladišne kapacitete. To uključuje ’Novu poštu‘ (Nova Poshta), trgovinske i logističke centre, energetske objekte i industrijska preduzeća koja koriste Oružane snage Ukrajine”, objasnio je vojni ekspert.
Moskva je spremna za pregovore o Ukraijini kako bi se postigao mir
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je danas da je Moskva spremna za pregovore o Ukrajini kako bi se postigao održivi mir, ali da neće pauzirati svoju specijalnu vojnu operaciju da bi započela pregovore sa Ukrajinom u bilo kom formatu.
Lavrov je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Ukrajini rekao da je Ukrajina mogla da ostane u granicama iz 1991. godine, da se Evropljani nisu upustili u prevaru, prenosi TASS. "Rusija, a to je više puta potvrdio i (ruski) predsednik Vladimir Putin, spremna je za pregovore kako bi se postigao upravo ovakav održivi, pravedni mir.
Kao što je (američki predsednik) Donald Tramp rekao u avgustu 2025. godine, nakon sastanka u Enkoridžu, svi se slažu da ono što treba da postignemo nije neka vrsta sporazuma o prekidu vatre, već dugoročni mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine koji će pouzdano okončati rat", kazao je Lavrov.
BONUS VIDEO
Komentari (1)