Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je pred učesnicima 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku o evropskom putu Srbije, budućnosti proširenja Evropske unije i odnosima Beograda sa velikim svetskim silama. Njegovo obraćanje bilo je najavljeno za 23. septembar.

Vučić je poručio da se Srbija nalazi na evropskom putu i da je svesna da će morati još mnogo toga da uradi kako bi postala punopravna članica Evropske unije.

Istovremeno je zahvalio Evropskoj uniji na pomoći Srbiji, posebno predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti. Samo dan ranije Vučić je u Njujorku razgovarao sa fon der Lajen i ponovio očekivanje da Srbija ubrza put ka punopravnom članstvu.

Međutim, predsednik Srbije nije prećutao ono što vidi kao jedan od najvećih problema čitavog procesa – zamor od proširenja.

Kako je rekao, taj zamor postoji i među pojedinim članicama Evropske unije, ali i među državama koje godinama čekaju da postanu deo Unije.

Srbija je, prema njegovim rečima, možda i najbolji primer koliko taj proces može da bude dug i složen.

Status kandidata dobila je 2012. godine, dok su pristupni pregovori počeli 2014. godine. Vučić je zbog toga naglasio da Srbija već više od jedne decenije učestvuje u procesu od kojeg sada očekuje jasniju perspektivu i konkretnije rezultate.

„Nije izvesno kada će doći do novog proširenja“

Vučić je ukazao i na neizvesnost oko toga kada bi Evropska unija uopšte mogla ponovo da primi nove članice.

U takvoj situaciji, kako je naveo, Srbija je pokušala da ponudi praktičan način za izlazak iz zastoja.

Predlog Beograda je da se državama Zapadnog Balkana omogući postepeno uključivanje u jedinstveno evropsko tržište, kao i pristup šengenskom prostoru, i pre nego što formalno postanu punopravne članice Evropske unije.

Vučić je naglasio da takav model ne bi predstavljao zamenu za članstvo, niti bi značio da Srbija smanjuje svoje evropske ambicije.

Naprotiv, ideja je da građani i privreda mnogo ranije počnu da osećaju konkretne koristi evropskih integracija, umesto da čitav proces godinama ostaje gotovo isključivo političko i institucionalno pitanje.

Takav pristup bi, prema njegovim rečima, mogao da pomogne i da se prevaziđe zastoj u kojem se politika proširenja nalazi već dugo.

EU jeste cilj, ali Srbija ne zatvara druga vrata

Vučić je potom jasno poručio da evropski put Srbije neće značiti odricanje od tradicionalnih prijateljstava.

Kako je rekao, upravo zahvaljujući takvoj politici Beograd je jedna od retkih evropskih prestonica iz koje postoje direktne avionske veze sa Sjedinjenim Američkim Državama, Narodnom Republikom Kinom i Ruskom Federacijom.

Poruka predsednika Srbije bila je da stabilna i integrisana Evropa, čiji Srbija želi da bude deo, ne mora da bude u suprotnosti sa održavanjem odnosa sa državama sa kojima Beograd ima dugogodišnja politička i ekonomska prijateljstva.

Posebnu zahvalnost Vučić je uputio predsedniku Kine Si Đinpingu.

Zahvalio mu je na podršci koju je Kina pružala Srbiji tokom pandemije kovida, ali i na velikim kineskim ulaganjima i investicijama u Srbiji.

Vučić je istovremeno izrazio nadu da će razgovori Si Đinpinga i američkog predsednika Donalda Trampa biti produktivni i da će doprineti stabilizaciji prilika u svetu.

Time je predsednik Srbije sa govornice UN ponovio dva pravca spoljne politike Beograda – punopravno članstvo u Evropskoj uniji kao strateški cilj, ali bez odricanja od odnosa sa tradicionalnim partnerima van EU.

Poruka Briselu bila je da Srbija želi da nastavi evropske integracije, ali da posle više od 12 godina pregovora očekuje i konkretniji odgovor na pitanje šta je sledeći korak i kada bi građani Srbije mogli da vide stvarne rezultate tog procesa.