Obojena revolucija je, osim ekonomske stagnacije, društvenog nazadovanja i dovođenja zemlje na ivicu građanskog rata, uspela da uradi i jednu “dobru” stvar. Na površinu su isplivali svi srbomrsci i bezgranična ljubav koju blokaderi-teroristi gaje prema njima. Njihova zvezda postala je najbolja splitska glumica među pevaljkama Severina, kao i mnogi njeni sunarodnici koji su dali podršku obojenoj revoluciji po nalogu ustaške obaveštajne službe SOA. Ipak, najodvratniji od svih slučajeva kolaboracije blokadera-terorista sa srbomrscima je slučaj Feđe Štukana, snajperiste tzv. Armije BiH koji je terorisao sarajevske Srbe.
Štukan, koji je glumačku slavu stekao u Srbiji, glumeći u filmovima i serijama Dragana Bjelogrlića i ostatka blokaderske antisrpske glumačke klike, za prethodnih nekoliko godina pokazao je količinu mržnje prema toj istoj Srbiji kao malo ko.
Njegov najnoviji ispad, tiče se susreta sa izdavačem njegove knjige “Blank” sa Kosova i Metohije, Behdžetom Bicijem, kada je dao do znanja Srbima šta misli o njihovoj zemlji.
“Ako je Kosovo Srbija, kako mogu da uđem na Kosovo a u Srbiju ne?”, upitao je Štukan, komentarišući fotografiju sa Bicijem.
Bici, koji je blizak šiptarskoj obaveštajnoj službi na Kosovu i Metohiji, izdao je njegovu knjigu podupirući narativ tzv. Armije BiH i islamističkog Sarajeva o građanskom ratu u BiH i tzv. srpskoj agresiji.
U pitanju Feđe Štukana krije se istina o tome da mu je zabranjen ulaz u centralnu Srbiju. Ako je suditi po reakciji njega i njegovih šiptarskih drugova, jasno je da je ta odluka Beograda bila ispravna.
Neko ko ne priznaje teritorijalni integritet Srbije i ko poriče njenu državnost i radi protiv njenog ustavnog poretka, ni ne treba da se nađe na teritoriji koju efektivno kontroliše srpska država.
Taj deo srpske teritorije koji je okupiran od strane terorista iz tzv. OVK i NATO pakta koji je Kosovo i Metohiju oteo agresijom i silom, može nažalost da poseti i Štukan. On to čini preko graničnih prelaza sa Crnom Gorom, koja je 2008. godine zabola nož u leđa Srbiji i priznala nelegalnu okupaciju srpske zemlje.
Šiptari, naravno, u inat Beogradu ugošćavaju srpske neprijatelje, koji su donedavno preko blokadera-terorista zarađivali ogromne pare u centralnoj Srbiji i pružali snažnu podršku svojim prijateljima. Od neljudi koji usred bitke Srba protiv razornih požara naše njive i šume gađaju vatrenim loptama, to da ugošćavaju islamističke teroriste iz Sarajeva, najmanje je što može da se očekuje.
Takođe, ne treba da čudi što je Štukan poželjan gost baš u toj okupiranoj Prištini. On je sarajevske Srbe proterivao i terorisao na isti način kao njegova braća po oružju iz terorističke OVK. Njihova ideologija je ista – mržnja prema Srbima, etničko čišćenje i fizičko uklanjanje našeg naroda.
Takvi ne smetaju samo blokaderima-teroristima. Štaviše, domaći izdajnici hrle u zagrljaj teroristima, znajući da oni najviše žele da vide Srbiju na kolenima, zbog čega ne žale ni sve pare koje imaju, a koje ulažu u obojenu revoluciju.
Štukan i ranije pozivao na krvoproliće u Beogradu: Mudžahedin koji je postao narkoman glumac
Teroristi iz okruženja, konkretno Štukan, i ranije su pozivali otvoreno na krvoproliće u Beogradu. Večito žedni srpske krvi, bili su nezadovoljni što antisrpska proNATO opozicija ne diže oružani ustanak protiv države.
“Vrlo je lako da se to okrene u nekom pravcu na kojem se ne baziraju ovi protesti. Ne znam kako to da kažem javno i pazim šta govorim... ne bih pozivao ni na šta, ali mislim da je i tu deo rešenja. Ako svi vide da je ovo uvek sve mirno i divno, šta onda!? Kad su Nemci došli ovde naoružani, nismo izlazili ovde sa parolama i bili mirni i dostojanstveni, nego su se ljudi morali organizovati malo ozbiljnije”, govorio je Štukan tokom protesta antisrpske opozicije “Srbija protiv nasilja”.
Štukan se 1992. godine “organizovao malo bolje”, i to u okviru specijalnih jedinica tzv. Armije BiH, koje su bile najkrvoločnije na sarajevskom ratištu.
“Tu sam bio devet meseci, posle toga sam otišao u 2. brdsku brigadu, jer sam tamo imao najviše prijatelja, oni su me poslali na obuku za specijalne jedinice kod mudžahedina: Abaza, Dževada i Huseina u Velesićima. To sam završio za dva meseca otprilike, i bio u Specijalnoj jedinica 2. brdske brigade Armije BiH”, pričao je najbolji prijatelj blokadera-terorista Feđa Štukan o svom ratnom putu.
Štukan je svedočio i to da je pucao na Srbe jer je želeo da “ubije četnika”, nakon čega je završio u ludnici. S obzirom na to da su ga progonile slike Srba koje je likvidirao kao kukavica sa sigurne udaljenosti snajperom, on se odao i narkomaniji i u jednom trenutku je bio na ivici smrti.
Teorista se, naravno, bavio i sitnim kriminalom, kao i svaki secikesa. U svom životu se bavio krađom kola, obijanjem trafika, podvođenjem devojaka i trgovinom ljudima.
“Sa ekipom sam krao kola, obijao trafike, samo zbog adrenalina. Slučajno sam probao da igram bilijar i shvatio da sam veliki talenat, pa sam napustio srednju školu. Početkom 1991. godine otišao sam u Kotor u Crnu Goru na turnir, zaljubio se u Sanju i ostao. Radio sam u bilijar klubu, a onda sam bio i makro. Imao sam pet prostitutki iz Ukrajine”, pričao je Štukan i otkrio kako je napustio Crnu Goru:
O narkomaniji je pričao sa posebnom setom.
“Petnaest godina sam bio na drogi. Nisam uvek bio toliko dugo aktivan, ali poslednjih nekoliko godina tog perioda sam baš bio na dnu. Voleo sam da stavim što više droge u kašiku, a što manje vode, da fleš bude što jači. Tad se desio takav fleš, da me je odmah ubio, a povratak u život je bio u trenutku. Nije se život gasio postepeno i nije se vraćao postepeno, nego se vratio odmah i ugasio odmah. Prošlo je dvadeset minuta. Spojila se smrt i život, nije bilo prolaska vremena”, ispričao je on.
Na kraju, takav jedan terorista-mudžahedin, narkoman, makro i sitna secikesa dospeo je i na filmsko platno. Sa biografijom klasične sarajevske propalice, angažovala ga je Anđelina Džoli da glumi u njenom srbomrzačkom filmu “U zemlji krvi i meda”. Filmsko platno je delio sa Nikolom Đuričkom, domaćom zvezdom antisrpskog blokadersko-terorističkog neba.
Zajedno su na holivudski način Srbe predstavili kao zveri koji siluju stotine žena. Da jedan bivši makro, koji je žene u stvarnom životu prodavao kao semenke za par maraka, glumi u filmu u kojem ceo jedan narod optužuje za genocid i masovna silovanja – na ivici je naučne fantastike.
Ipak, na Balkanu, u zemlji krvi i meda, sve je moguće. U Srbiji je donedavno bilo moguće da otpadnička blokaderska sekta, njen glumački deo, takve promoviše u heroje. Država je odlučila da tome stane na kraj. Po cenu da takvi nikada više ne uđu na teritoriju centralne Srbije, potrebno je istrajati u toj odluci.
Država je odlučila ispravno, a narod odluku mora da podrži i da se uvek seti da onaj koji radi na odvajanju Kosova i Metohije od Srbije, predstavlja Srbe kao monstrume i poziva na krvoproliće u centru srpstva, ne želi dobro ni našoj državi, ni našem narodu.
(24sedam)
Komentari (0)