ODNOSI SRBIJE I ZAPADA SVE JAČI "Ulazimo u strateški dijalog sa SAD! Evropska unija najveći partner i izvor investicija"

„Dogovor o otpočinjanju strateškog dijaloga do kraja godine je vrlo veliki iskorak u našim bilateralnim odnosima, na čemu smo dugo i posvećeno radili. Time dobijamo drugačije vrednovanje i pogled američke administracije na Srbiju, svakako više razumevanja za naše stavove i pitanja od najvećeg značaja“, rekao je Đurić u intervjuu za Kurir.

O konkretnom sadržaju u ovom momentu još uvek ne može javno da govori, ali istakao je da će taj dijalog svakako obuhvatiti, osim političkih i ekonomskih, i sve druge značajne teme za odnose dve zemlje.

Napominje da Srbija, Srbija zemlja sa nešto manje od sedam miliona stanovnika, ulazi u strateški dijalog sa SAD, najjačom ekonomijom i vojnom silom na svetu, sa oko 340 miliona stanovnika, te da bi na kraju tog dijaloga trebalo da bude ostvareno strateško partnerstvo između Srbije i SAD.

„Početak takvog dijaloga je izrada, opisno bih rekao, vrlo lepog, zlatnog rama za jednu veliku sliku, na čijem platnu ćemo zajednički oslikati sve ono što je za nas bitno. Dakle, prethodno smo sklopili strateško partnersvo sa SAD u energetskom sektoru, a sada idemo na druge oblasti. A to su sveukupno jačanje privrednih odnosa, saradnja na polju veštačke inteligencije, visokih tehnologija, segmenta vojne odbrane…“, ukazao je ministar.

Mora se, podvlači, paralelno rešiti i pitanje trenutno visokih carina na izvoz proizvoda iz Srbije.

„O svemu tome ćemo blagovremeno obavestiti našu javnost. Strateški dijalog ima, bez preterivanja i lažne skromnosti, vrlo ozbiljnu političku težinu, jer nijedna država u okruženju nema tako nešto sa Vašingtonom, a to uvek nosi i ekonomsku dimenziju – povećanje američkih investicija, veći obim trgovinske, kao i razmene u domenu usluga“, naglasio je Đurić.

Na pitanje da li je dovoljno odmakao drugi predsednički mandat Donalda Trampa da se može proceniti koliko je ta promena u Vašingtonu uticala na srpsko-američke odnose, odgovorio je da su diplomatskim delovanjem tokom njegovog ambasadarskog mandata u SAD, kao i drugim kanalima, ostvareni intenzivni kontakte sa ljudima koji donose ili utiču na donošenje odluka u Vašingtonu, a koji sada mnogo bolje razumeju poziciju Srbije.

„Predsednik Tramp je tokom proteklog perioda imao, pored rešavanja važnih pitanja na unutrašnjem  političkom i ekonomskom planu, i nekoliko kompleksnih geopolitičkih prioriteta – kao što su postizanje mirovnog rešenja u rusko-ukrajinskom sukobu, smirivanje konflikta u Gazi, pitanje odnosa Izraela i Irana, odnosa SAD sa Kinom i druge važne teme. Ono što je za nas bitno jeste da smo diplomatskim delovanjem tokom mog ambasadarskog mandata u SAD, kao i drugim kanalima, ostvarili intenzivne kontakte sa ljudima koji donose ili utiču na donošenje odluka u Vašingtonu, koji sada mnogo bolje razumeju našu poziciju po pitanju Kosova i Metohije, našu vojnu neutralnost i nezavisnu spoljnu politiku. To se odražava i na ekonomskom polju, kroz investicije, saradnju u oblasti IKT, u čemu su SAD naš prvi partner po vrednosti izvoza tih usluga, treba pomenuti programe saradnje u vojnoj oblasti, pa do onog što sam već pomenuo – a to je gledanje na zaista realnu sliku na Kosovu i Metohiji i težak položaj našeg naroda u toj pokrajini“, objasnio je Đurić.

Ministar je još jednom osudio ubistvo američkog aktiviste Čarlija Kirka, naglasivši da se Srbija snažno protivi političkom nasilju i da čvrsto stoji uz američke prijatelje.

Upitan koliko je u turbulentnoj situaciji na globalnom nivou teško braniti vojnu neutralnost Srbije, šef srpske diplomatije je naznačio da je vojna neutralnost izbor Srbije, u skladu sa sopstvenim interesima, dok istovremeno država vodi izbalansiranu poltiku saradnje sa svim velikim silama.

„Svakako da nije jednostavno braniti takvu poziciju, pogotovo ako neko drugi želi da zastupa stav ’ili si sa nama, ili si protiv nas’. Ali, upravo takva politika je neke zemlje odvela u nestabilnost i sukobe. Postoje, s druge strane, i dalje vojno neutralne države, poput Švajcarske i Austrije, Irske, Malte i Moldavije, sa svojim specifičnostima i prilagođavanjem novonastalim geopolitičkim  izazovima, kao i brojne druge države izvan Evrope koje nisu svrstane u vojne alijanse. Srbija čvrsto zastupa principe vojne neutralnosti, što ne znači da nemamo jasne političke stavove i opredeljenja, posebno kada je u pitanju poštovanje međunarodnog prava i Povelje UN, jer time štitimo i naše i initerese drugih država“, jasan je Đurić.

Na konstataciju da Srbiji „uslovno rečeno ni Zapad ni Istok ne veruju do kraja, jer i jedni i drugi bi od Srbije da dobiju nepodeljenu podršku“, Đurić je ukazao da se sa takvim stavom ne slaže i ističe da Srbiji i njenom državnom rukovodstvu veruju i na Zapadu i na Istoku.

„I naš predsednik Aleksandar Vučić, i ja kao ministar spoljnih poslova, imamo istu retoriku i zastupamo iste stavove sa svim sagovornicima – bilo u Vašingtonu, Moskvi, Briselu, Pekingu, u Turskoj, Kazahstanu, Južnoj Americi ili na Pacifiku. Verujem da je svim relevantnim političkim liderima vrlo jasna principijelna pozicija Srbije i da je uvažavaju, iako se neki od njih nekad, možda, ne slažu u potpunosti sa našom politikom“, jasan je ministar Đurić.

Govoreći o vojnim savezima u regionu, prvo Hrvatske, Albanije i Kosova, a zatim i Hrvatske i Slovenije, ukazao je da su ti postupci bili netransparentni, da je izostao dijalog u regionu i uobičajene konsultacije o jednom vrlo osetljivom pitanju, poput sklapanja vojnih alijansi, ugovora o saradnji u cilju zajedničke nabavke oružja, uz kršenje međunarodnih dokumenata i sporazuma…

„Takvi potezi izazivaju zabrinutost, jer se vojni savezi po pravilu prave kao pretnja ili kontrateža nekoj trećoj strani, a to opet donosi tenzije i produbljuje podele, što nikome nije potrebno. Svi znamo koliko je burna istorija Balkana bila pre 30, 80 ili 120 godina, poznato nam je ko je i sa kim bio na pravoj strani istorije, ko je bio agresor i protiv koga su bili upereni interesi regionalnih aktera koje ste pomenuli“,  podseća Đurić.

Poručio je da se Srbija iskreno i dosledno zalaže za mir, za jačanje i nacionalne i regionalne stabilnosti, kao i sveobuhvatnu saradnju u regionu.

„Nastavićemo sa politikom ispružene ruke, ako drugi žele da je prihvate“, kazao je ministar Đurić.

Govoreći o tome kako vidi buduću spoljnu politiku Srbije, a u vezi sa rezultatima ankete „Kompas - stavovi o spoljnoj politici Srbije“, Đurić je u intervjuu za Politiku istakao da svet postaje sve više multipolaran, a da Srbija to vidi kao priliku, a ne pretnju i da strateški cilj zemlje ostaje članstvo u EU, uz istovremeno razvijanje partnerstava sa državama Briksa, SAD, Rusijom i drugim akterima.

„Vojna neutralnost i otvorenost za saradnju omogućavaju nam da uravnotežimo odnose Istoka i Zapada, da diverzifikujemo ekonomske veze i da koristimo svoj geostrateški položaj za izgradnju mostova. Takav pristup obezbeđuje stabilnost i prosperitet građana bez napuštanja naših osnovnih vrednosti“, dodao je Đurić.

Komentarišući rezultate ankete po kojoj gotovo polovina ispitanika - 47,4 odsto vidi Rusku Federaciju kao najvećeg zaštitnika nacionalnih interesa i teritorijalne celovitosti Srbije, dok se  većina - 64,2 procenta protivi uvođenju sankcija Rusiji, Đurić je rekao da ti rezultati potvrđuju duboke istorijske i kulturne veze srpskog i ruskog naroda, kao i srpsku identitetsku pripadnost širem slovenskom korpusu, što je deo i istorijskog identiteta.

Podvlači da Srbija vodi politiku koja se zasniva na dijalogu i poštovanju međunarodnog prava.

„Cenimo podršku Rusije u međunarodnim forumima kada je reč o očuvanju našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta, naročito po pitanju Kosova i Metohije. Istovremeno, jasno smo izrazili da je naš prioritet očuvanje mira i stabilnosti i da sankcije nisu sredstvo koje smatramo delotvornim za postizanje tog cilja. Srbija će nastaviti da sarađuje sa svim partnerima – u potrazi za diplomatskim rešenjima koja doprinose povratku mira i široj stabilnosti u Evropi“, jasan je šef srpske diplomatnije.

Upitan kako Srbija balansira ekonomske koristi i rizike u odnosima sa Kinom, s obzirom da 73,3 odsto ispitanika u anketi smatra da Srbija akumulira previše duga prema toj zemlji za infrastrukturne projekte, dok 92 procenta traži strože ekološke standarde od kineskih kompanija, dok 46 odsto vidi da ti projekti doprinose ekonomskom razvoju, Đurić je odgovorio da Srbija ima pozitivno iskustvo u saradnji sa Kinom, koja je značajno unapredila infrastrukturu i otvorila nova radna mesta, ali da je isto tako svesna potrebe da privredni razvoj bude održiv.

Napomenuo je da se ugovori sa kineskim partnerima sklapaju tako da finansijski uslovi ostanu upravljivi, dok se istovremeno insistira, u saradnji sa kompanijama iz svih zemalja, na poštovanju najviših ekoloških standarda, u skladu sa domaćim i evropskim propisima.

„’Čelično prijateljstvo’ za nas znači trajno uzajamno prijateljstvo i poštovanje – Kina nam pruža podršku u ključnim međunarodnim pitanjima, dok Srbija ostaje otvorena za saradnju sa svim globalnim akterima. Balansiran pristup omogućava nam da ostvarujemo ekonomski rast, a da pri tom čuvamo interese građana i prirodnu sredinu“, kazao je on.

Anketa je pokazala pesimizam prema EU, budući da 59,2 odsto ispitanika ne očekuje da Srbija ikada pristupi Uniji, dok saradnju sa EU u poslednjih 10 godina ocenjuju uglavnom neutralno ili negativno, ali Uniju vide kao najvećeg investitora i trgovinskog partnera, Đurić napominje da su Srbi istorijski evropski narod, centralno pozicioniran u jugoistočnoj Evropi, koja, ukoliko za stolom nema ravnopravno tretiranu Srbiju, ne bi bila kompletna.

„Evropska unija je naš najveći ekonomski partner i izvor investicija i tehnologija, što građani prepoznaju. Istovremeno, sporiji tempo proširenja i politički uslovi, posebno vezano za KiM, ponekad stvaraju osećaj razočaranja. Srbija ostaje privržena evropskom putu, ali treba reći i da je važno da se taj proces odvija uz poštovanje naših interesa i uz uvažavanje specifičnosti regiona. Nastavićemo da sprovodimo reforme i da razvijamo ekonomsku saradnju sa EU, istovremeno negujući dobre odnose i sa drugim svetskim partnerima, jer verujemo da multivektorska politika najbolje štiti interese građana“, dodao je Đurić.

U regionalnom kontekstu, anketa vidi Rumuniju i Mađarsku kao najveće prijatelje Srbije u regionu, a ministar komentarišući takve stavove, podvlači da je Srbija posvećena politici dobrosusedstva, te da se na nivou običnih ljudi većinom suseda „čak i volimo“, pa ovi rezultati pokazuju da građani prepoznaju vrednost stabilnih odnosa sa Mađarskom i Rumunijom.

„Što se tiče odbrambenih sporazuma u regionu, važno je da svaka takva inicijativa bude transparentna i da doprinosi zajedničkoj bezbednosti, a ne stvaranju novih linija podele. Srbija će nastaviti da gradi mostove kroz ekonomske i energetske projekte, kao i kroz inicijative poput ’Otvorenog Balkana’, čvrsto stojeći na poziciji vojne neutralnosti i promocije mira“, ponavlja Đurić.

S obzirom da anketa pokazuje da Viktor Orban ima najviši pozitivan rejting, zatim Vladimir Putin i Si Đinping, dok Edi Rama i Ursula fon der Lajen imaju niske ocene, Đurić ukazuje da percepcije građana često odražavaju iskustva i javne poruke koje dolaze iz tih zemalja.

„Srbija ceni sve partnere koji podržavaju naš suverenitet i regionalnu stabilnost, ali naša diplomatija se ne zasniva na trenutnim popularnostima, već na dugoročnim interesima i dijalogu. Mi gradimo bliske odnose sa Mađarskom, Kinom i Rusijom, ali isto tako aktivno radimo sa EU i susedima, uključujući Albaniju, kako bismo zajedno unapređivali mir i ekonomski razvoj. Dugoročno gledano, uspeh naše spoljne politike meri se sposobnošću da održimo konstruktivne odnose sa svim ključnim akterima, bez obzira na trenutne ankete. Lični odnos predsednika Vučića sa liderima vodećih svetskih sila je uporedna prednost Srbije“, zaključio je ministar Đurić.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI