Najvažnije
- Od tri sata po kijevskom vremenu uspostavljen je prekid vatre na određenom području kako bi se sprovela humanitarna operacija u gradu Oleški, u Hersonskoj oblasti.
- Ruska i ukrajinska strana su se ranije dogovorile da privremeno obustave sva borbena dejstva u tom području kako bi omogućile dostavljanje humanitarne pomoći i pripremile evakuaciju civila dogovorenim bezbednim koridorom.
- Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas poručila je da Ukrajinu čeka još jedna brutalna ratna zima, kao i da je malo nade za skori mir.
- Nastavljaju se sukobi na frontu. U ruskom napadu na Harkov dve osobe su poginule, a četiri povređene, a u napadu dronom na Pavlograd jedna osoba je poginula, a sedmoro povređeno.
- Ukrajina i Moldavija potpisale su sporazum o vojnoj saradnji, a ukrajinska Vrhovna rada je usvojila zakone kojima se produžava ratno stanje i opšta mobilizacija do 29. januara 2027. godine.
- Zvanična Moskva je uputila diplomatsku notu Ministarstvu spoljnih poslova Holandije povodom izjave ministarke odbrane Dilan Ješilgoz-Zegerijus da Rusija nije samo agresor, već i neprijatelj.
Uživo
Njujork tajms: SAD razmatraju ukidanje sankcija Ruskom fondu za direktne investicije
Administracija američkog presdednika Donalda Trampa razmatra ukidanje sankcija Ruskom fondu za direktne investicije (RFDI), preneo je Njujork tajms.
Američki list navodi da se o tome razmatra u okviru nastojanja da se "poboljšaju odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije i pomogne u okončanju rata" u Ukrajini.
Neimenovani izvor rekao je da je specijalni izaslanik ruskog predsednika za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom i direktor RFDI Kiril Dmitrijev "koristan posrednik" za američke pregovarače u razgovorima koji se tiču okončanja rata u Ukrajini.
Kako bi fond bio uklonjen sa spiska sankcija, potrebno je da dokaže da razlozi zbog kojih su ograničenja prvobitno uvedena više ne postoje.
Tramp je 9. oktobra saopštio da je postignut dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o isporukama ruskog dizel goriva na tržište SAD i globalno tržište, a istog dana je Ministarstvo finansija SAD izdalo opštu kojom se odobravaju transakcije koje uključuju ruski dizel, koja traje do aprila naredne godine.
Kasnije su se pojavile informacije da je RFDI uključen u sprovođenje ovog dogovora, na zahtev Ministarstva finansija SAD.
Melanija Tramp: Primirje između Rusije i Ukrajine prošireno i van Oleškog
Prva dama SAD Melanija Tramp izjavila je da je lokalno primirje između Rusije i Ukrajine prošireno i izvan grada Oleški, u Hersonskoj oblasti, kako bi se omogućio bezbedan prolaz konvoja sa humanitarnom pomoći.
"Primirje između Rusije i Ukrajine stupilo je na snagu danas u 04.00 po moskovskom vremenu, dva dana ranije nego što je prvobitno bilo planirano", napisala je Melanija Tramp u objavi na društvenoj mreži Iks.
Kako je navela, vremenski okvir za početak primirja pomeren je unapred radi zaštite civila i omogućavanja isporuke neophodne humanitarne pomoći.
U objavi se navodi da je početak primirja potvrdio general Valerij Gerasimov, načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije.
Oleški se nalazi u Hersonskoj oblasti, na području Ukrajine pod ruskom kontrolom.
Sibiha: Ishod humanitarne operacije u Oleškiju mogao bi da otvori put daljim koracima u mirovnom procesu
Ishod humanitarne operacije u Oleškiju mogao bi da doprinese napretku mirovnog procesa i izgradnji poverenja. Ukrajina pozdravlja tu inicijativu, čiji je cilj spasavanje života, izjavio je ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiha na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministarkom spoljnih poslova Finske Elinom Valtonen i ministrom spoljnih poslova Norveške Espenom Bartom Eideom u Helsinkiju, javlja Ukrinforma.
"Ako u Oleškiju vidimo rezultate, to bi, kao mera za izgradnju poverenja, moglo da otvori put daljim koracima u mirovnom procesu”, rekao je Sibiha.
Ukrajina je mesecima skretala pažnju međunarodne zajednice na stanje u Oleškiju, gde ljudi gladuju, obraćajući se državama, međunarodnim organizacijama, svetskim liderima i istaknutim verskim ličnostima, naveo je ukrajinski šef diplomatije.
Sibiha je zahvalio i prvoj dami SAD Melaniji Tramp na njenom angažovanju u tim naporima i na liderskoj ulozi koju je preuzela.
"Nadamo se da će sve preuzete obaveze biti ispunjene. Ukrajinska strana je za to potpuno spremna”, rekao je ministar.
Kako je ranije objavljeno, prekid vatre u oblasti Oleškija trebalo bi da traje od 27. oktobra do nedelje, 1. novembra, u 22.59.
Lavrov: Rusija ne vidi promenu stava evropskih zemalja prema sukobu u Ukrajini
Rusija za sada ne vidi promenu stava evropskih zemalja prema sukobu u Ukrajini, koje nastavljaju da osuđuju Moskvu i zahtevaju obustavu, zanemarujući uzroke krize, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
"Za sada ne vidimo promenu pristupa Evrope, koja usvaja dokument za dokumentom, drži govore i daje izjave osuđujući Rusiju i zahtevajući da se zaustavi agresija, potpuno ignorišući ono od čega je sve počelo", rekao je Lavrov na sastanku sa glavnim urednicima afričkih medija.
Lavrov je naveo da su evropske zemlje donedavno odbijale kontakte sa Rusijom, dok sada govore o potrebi njihovog obnavljanja, prenosi Ria novosti.
Prema njegovim rečima, ni u razgovoru sa nemačkim ministrom spoljnih poslova Johanom Vadefulom u Njujorku, ni u telefonskim razgovorima ruskog predsednika Vladimira Putina sa norveškim premijerom Jonasom Garom Stereom i finskim predsednikom Aleksandrom Stubom "nije izneto ništa novo".
Lavrov je ocenio da evropske zemlje nastoje da se uključe u pregovarački proces o Ukrajini, ali da još nije jasno sa kakvim bi stavovima u njega ušle.
Šef ruske diplomatije kritikovao je i evropske lidere koji zagovaraju nastavak podrške Ukrajini, navodeći da se "od građana traži da podnesu ekonomske i socijalne troškove zarad ukrajinske pobede nad Rusijom".
Lavrov je takođe izjavio da administracija američkog predsednika Donalda Trampa zagovara proširenje i produbljivanje dijaloga sa Rusijom na sve veći broj oblasti.
Lavrov je upozorio da zapadne zemlje, označavajući Rusiju kao protivnika ili neprijatelja, "rizikuju da se izoluju od perspektivnih međunarodnih inicijativa".
Putin Evropi: Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je na Forumu država izvoznica gasa u Moskvi da će značaj prirodnog gasa u svetskoj energetici, industriji i međunarodnoj trgovini nastaviti da raste.
Prema njegovim rečima, na gas otpada četvrtina svetskog energetskog bilansa, a Rusija, koja raspolaže najvećim rezervama tog energenta, ostaje pouzdan snabdevač inostranstva.
Putin je ocenio da Evropa odricanjem od ruskih energenata nanosi štetu sopstvenoj industriji, poručivši: "Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada".
On je ukazao i na potrebu optimizacije međunarodnih ruta za snabdevanje gasom i pozvao zemlje izvoznice da razmotre moguće transportne pravce.
Govoreći o eksplozijama na gasovodima "Severni tok" u Baltičkom moru u septembru 2022. godine, Putin je ocenio da je reč o direktnom terorističkom aktu.
(Izvestija, atvbl.rs)
Rumunski predsednik optužio Rusiju za sabotažu u fabrici naoružanja
Rumunski predsednik Nikušor Dan najoštrije je osudio svaku umešanost Ruske Federacije u akte sabotaže na teritoriji Rumunije, nakon što je Rumunska obaveštajna služba (SRI) objavila nove informacije o mreži koja je pokušala da izvrši sabotažu i podmetne požar u fabrici naoružanja "Karfil".
"Takvi postupci su neprihvatljivi i predstavljaju ozbiljno kršenje suvereniteta i bezbednosti naše zemlje. Nijedan strani subjekt nema pravo da deluje na ovaj način na teritoriji Rumunije ili drugih evropskih država", naveo je Dan u saopštenju.
Prema njegovim rečima, poslednjih nedelja, Rusija je podigla nivo eskalacije i provokacija usmerenih i protiv civilnih brodova u Crnom moru.
"Intenziviranje ovakvih aktivnosti zahteva veću budnost i stalnu procenu rizika", upozorio je on.
Kako je Dan naveo, rumunska država će odlučno delovati kako bi sprečila ovakve incidente, identifikovala umešana lica i zaštitila građane zemlje, kao i kritičnu infrastrukturu.
"Istovremeno, nastavićemo blisku saradnju sa našim NATO saveznicima i partnerima u Evropskoj uniji", istakao je predsednik Rumunije.
(Tanjug)
Peskov: Putin razgovarao sa predsednikom Finske i premijerom Norveške
Ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa finskim predsednikom Aleksandrom Stubom i norveškim premijerom Jonasom Garom Stereom, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
"Putin je procenio situaciju u zoni sukoba u Ukrajini, podsećajući na njegove osnovne uzroke. Naglasio je da je postizanje dugoročnog mira moguće samo uz puno uvažavanje interesa Rusije", navodi se u saopštenju Kremlja, prenosi RIA Novosti.
Pored toga, Putin je ukazao na konfrontacionu politiku EU i NATO-a, koja vodi produženju neprijateljstava.
Kancelarija finskog predsednika je saopštila ranije danas da su Stub i Stere inicirali razgovor koji je usmeren na diplomatske napore za okončanje rata u Ukrajini.
(Tanjug)
Snimak iz Kijeva nakon napada
Zelenski: Napali su nas sa 16 balističkih raketa i više od 280 dronova
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da je broj povređenih u ruskom napadu na univerzitetski kampus i okolinu porastao na 12 i da je među njima petoro studenata i zaposlenih na univerzitetu.
On je na Iksu naveo da je Rusija tokom noći lansirala 16 balističkih raketa i više od 280 dronova, a da je u napadima bilo žrtava i pogodaka u Kijevu, uključujući Južni most.
Prema njegovim rečima, napadi su zabeleženi i u Vinici, Zaporožju, Dnjepru, Harkovu, Odesi, Černigovu, Sumi, Donjecku, Hersonu i Černovcima, a mete su gotovo svuda bili energetski sektor, logistika i gradska infrastruktura.
Južna Koreja povlači osam diplomatskih službenika iz Ukrajine
Čo je rekao da, uprkos delimičnom povlačenju, nastavlja komunikaciju sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova kako bi se problem rešio, prenosi Jonhap.
(Tanjug, Jonhap)
Moskva: Ruske oružane snage napale saobraćajnu infrastrukturu u Kijevu
Ruske snage su tokom noći izvele napade na vojno-industrijske i transportne objekte u Ukrajini, a u Kijevu je oštećen Južni drumski i železnički most preko Dnjepra, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
"Kao rezultat udara, u gradu Kijevu je oštećen Južni drumski i železnički most, koji se koristi za tranzit vojnog tereta drumskim i železničkim saobraćajem", navelo je Ministarstvo.
Prema navodima Moskve, pogođene su i vojne fabrike u kojima se sklapaju i skladište krstareće rakete i bespilotne letelice, kao i logistički kompleks u Harkovskoj oblasti i brodovi koji prevoze teret za ukrajinske oružane snage.
(Izvestija)
Oglasio se Kličko
Južni most preko reke Dnjepar u Kijevu oštećen je u noćnim eksplozijama, napisao je gradonačelnik Vitalij Kličko na Telegramu.
Prema njegovim rečima, oštećena je i infrastruktura metroa, jer jedna od linija metroa prelazi preko mosta.
Gradska uprava je na Telegramu saopštila da je saobraćaj na Južnom mostu ograničen, a saobraćaj metroa obustavljen.
Oštećenja na mostovima u Kijevu su više puta prijavljena od početka oktobra.
Južni most prevozi značajne količine tereta između ukrajinskih regiona. Prema pisanju ukrajinskog medija „Strana“, most je važan i za vojne isporuke.
Napad na Kijev
Jedna osoba je poginula, a 10 je povređeno u noćnom ruskom raketnom napadu na Kijev, tokom kojeg su pogođeni administrativna zgrada i drugi nestambeni objekti, a oštećena je i infrastruktura metroa na Južnom mostu.
Tokom vazdušne uzbune u Kijevu su se čule eksplozije, a ukrajinske vazduhoplovne snage upozorile su na pretnju od balističkih raketa, preneo je Ukrinform.
Vojska je zabeležila nekoliko raketa koje su se kretale ka prestonici. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko saopštio je da je u Podiljskom okrugu pogođena administrativna zgrada, kao i da su na još dve lokacije pogođeni nestambeni objekti.
Zbog napada je ograničen saobraćaj na Južnom mostu, a oštećena je i infrastruktura metroa. Vozovi na zelenoj liniji saobraćali su između stanica "Sirec" i "Vidubiči", kao i između stanica "Osokorki" i "Červonij Hutir", nakon čega je saobraćaj na drugoj deonici privremeno obustavljen, saopštila je Kijevska gradska vojna administracija.
Komentari (0)