KO JE GLAVNI NA BALKANU? Amerika spremna da uvede Blinkena u igru, a glavni cilj je packa savezniku
Foto: EPA/JIM LO SCALZO

Komentarišući izjavu portparola Stejt departmenta Neda Prajsa koji je, uprkos tome što Amerikanci nemaju mandat za učešće u pregovorima Beograda i Prištine, rekao da će Blinken, ukoliko bude trebalo, pozvati obe strane na razgovor, Gajić kaže da to ne treba da čudi budući da Amerikanci od kraja Hladnog rata smatraju da im svet pripada.

"Taj svet se ruši i njihova moć je osporena, ali nije u potpunosti srušena, pa oni žive u toj staroj paradigmi i ponašaju se u skladu sa njom. Ali Zapad je takođe svestan da je izgubio monopol nad fizičkom silom koji je imao, odnosno monopol nad superiornim oružjem, jer je Rusija svojim hipersoničnim oružjem postala svetska sila broj jedan. Za njih je ta činjenica kraj sveta jer ako ne dominiraju onda i ne postoje, pa zato i vidimo tu histeriju i aroganciju da se sada oko Kosova javlja Blinken”, navodi Gajić.

Srbija Americi klizi kroz prste

Amerikanci su, dodaje, sada u situaciji da im stvari u Ukrajini ne idu dobro, naprotiv.

Foto: AP Olivier Matthys

 

„Sa druge strane, oni takođe vide da im Srbija izmiče, jer su se ovde pojavile Rusija i Kina kao dva naša velika zaštitnika na međunarodnoj areni, a posebno u Savetu bezbednosti i po pitanju Kosova. Zato sada Amerikanci pokušavaju, malo silom, a malo nekim toplim metodama da nas preveslaju i da Srbija prizna nelegalnu secesiju Kosova“, navodi Gajić.

Zato bi, kako kaže, da nas na brzinu potčine u potpunosti i da brže-bolje legalizuju tu nelegalnu gradnju — lažnu državu Kosovo.

"U tom smislu Blinkenovo uključivanje je zapravo logično, budući da vide da gube Balkan, pa sada pokušavaju da svojim kaubojskim metodama, uz prisile, ucene i, naravno, osmeh, prinude Srbiju da pristane na kapitulaciju“, smatra Gajić.

Sakupljanje političkih poena

I dr Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije smatra da na Zapadu postoji svest o tome da je u odnosima Beograda i Prištine stepen napetosti podignut na viši nivo i da je moguće da se iz toga izrode nove, problematičnije situacije i zaustavljanje celokupnog procesa. Zato se, kaže, i najavljuje uključivanje Blinkena, ali i nemačkog kancelara Šolca koji je započeo pripreme za razgovor sa Vučićem i Kurtijem.

EPA

 

"Svi akteri, naročito oni koji su do sada bili skrajnuti iz celog procesa, pokušavaju da se sada u njega uključe ne bi li politički poentirali, budući da na drugim važnim spoljnopolitičkim temama ne mogu da dođu do izražaja. Misle da ako se sada negde kriza pojačala, a gde odranije postoji njihovo učešće i potpuno jasna politička opredeljenost, treba da se uključe i izvrše koordinisani pritisak na Srbiju, ne bi li se u skladu sa njihovim interesima situacija vratila ne samo iz konfliktne zone, nego i da bi se došlo do stabilizacije sa rešenjem kako ga oni vide”, pojašnjava Gajić.

Najava direktnog uključivanja američkog državnog sekretara u pregovore Beograda i Prištine verovatno, smatra Gajić, treba Nemačkoj i EU da pokaže "ko je glavni“ na ovom prostoru, budući da je Gabrijel Eskobar do sada igrao ulogu delimično umirujućeg faktora, dok su pozicije Berlina i Londona bile mnogo radikalnije i više na strani Prištine.

"Moguće da je najava Blinkenovog uključivanja upravo zbog toga — da bi parirao nemačkom uticaju i pokazao ko je ključni igrač na prostoru Balkana. Ali, jasno je da su svi oni pristrasni i da gledaju svoje geopolitičke interese, pa eventualna pacifikacija problema ide uglavnom na račun Srbije. Važno je primetiti i da Šolc i Blinken nemaju ni izbliza identične stavove i da američka administracija u prethodnim mesecima nije zdušno podržavala pozicije Kurtija vezano za zaoštravanje situacije. Sa druge strane, Nemačka je svojim aktivnostima tokom proleća i leta, a naročito nastupima Olafa Šolca duvala vetar u jedra Kurtiju", ukazuje sagovornik.

Zato se, kako kaže, uprkos tome što je rešenje problema da se izvrši pritisak na Kurtija i Prištinu, ipak ne može očekivati da će to biti i urađeno.

"Oni će možda pokušati da izvrše neki minimalni pritisak na njega, da na primer Priština učini jedan ustupak, dok će od Srbije zatražiti višestruko više. Možda će tako Priština biti primorana da odustane od onih šest tačaka tog ‘sveobuhvatnog sporazuma’, da će se naći neko rešenje po pitanju registarskih tablica koje će izgledati kao kompromis, ali će Srbija zapravo biti primorana da učini mnogo veći ustupak Prištini nego Priština Beogradu“, smatra Gajić.

Doslednost Srbije

Sagovornik je mišljenja da se od Šolca mogu očekivati samo dalji pritisci na Srbiju i da sve zavisi od toga koliko će Beograd biti dosledan u izdržavanju tih pritisaka.

"Sve zavisi od toga koliko će Beograd, u slučaju da se ne dođe do nekog kompromisa koji će spustiti loptu, a koji neće biti na štetu vitalnih srpskih interesa, biti u stanju da povuče poteze koje je najavio, između ostalog napuštanje kosovskih institucija. Ako Srbija tu bude dosledna i spremna da povuče ručnu i kaže da dalje više ovako neće moći, onda će se i te strane koje su se navikle na to da poslovično pritiskaju Srbiju, a da Prištini gledaju kroz prste, zapitati da li je isplativa njihova taktika zadovoljavanja sopstvenih interesa”, kaže Aleksandar Gajić.

Politikolog Stevan Gajić veruje da, uprkos naporima Zapada, do legalizacije secesije Kosova neće doći.

„Jasno je da susreti predsednika Srbije sa ambasadorima Rusije i Kine pre njegovog odlaska u Brisel nisu bili slučajni, a obe strane su dale do znanja da ne dolazi u obzir ništa van Rezolucije 1244, ništa što bi ugrozilo teritorijalni integritet Srbije, iako neki delovi NATO-a guraju Kurtija na dalje zaoštravanje“, kaže Gajić.

Komentari (0)

Loading