Prema predlogu o kojem pregovaraju svih 32 članice Alijanse, Savez više ne bi morao da istovremeno održava kapacitete za veliki rat u Evropi i nekoliko manjih operacija upravljanja krizama širom sveta.

Umesto toga, NATO bi ubuduće planirao vojne snage za jedan od ta dva scenarija – veliki sukob na evropskom kontinentu ili operacije van teritorije članica.

O predlogu piše „Politiko“, pozivajući se na četvoricu diplomata NATO-a upoznatih sa sadržajem nacrta dokumenta.

Reč je o promeni koja bi mogla da označi kraj dosadašnjeg pristupa prema kojem je Alijansa nastojala da bude spremna za više različitih bezbednosnih izazova istovremeno. U novom modelu, odbrana Evrope i odvraćanje Rusije imali bi prednost u odnosu na druge zadatke.

Bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za investicije u odbranu Kamij Gran ocenio je da predlog pokazuje jasno razumevanje da bi veliki sukob u Evropi, bez obzira na okolnosti, imao prednost nad svim drugim prioritetima.

Amerika traži povratak osnovnoj misiji

Promena se uklapa u pritisak Vašingtona da se NATO vrati svojoj prvobitnoj ulozi – odbrani teritorije članica. Američki zvaničnici ovaj pristup nazivaju „NATO 3.0“, a od evropskih saveznika očekuju da preuzmu veći deo odgovornosti za sopstvenu bezbednost.

Pregovori se vode o dokumentu pod nazivom Političke smernice, koji je deo četvorogodišnjeg procesa. Njime će biti određeno koje vojne sposobnosti i naoružanje članice moraju da obezbede, a konačni zahtevi trebalo bi da budu usvojeni do 2029. godine. Dogovor o samom dokumentu očekuje se do februara.

Prema dosadašnjem nacrtu, dugogodišnji zahtev da NATO istovremeno bude spreman za veliki rat u Evropi i više kriznih operacija van svojih granica mogao bi da bude promenjen. Ključna razlika svodi se na izbor između dve reči – „i“ ili „ili“.

Ipak, pregovori su tek počeli, a diplomate upozoravaju da bi rasprava mogla biti teška. Niko, prema navodima zvaničnika, ne predlaže potpuno odustajanje od sposobnosti za reagovanje u kriznim situacijama. Suština je u tome da bi politički vrh u svakom trenutku morao da odluči gde će raspoložive snage biti angažovane.

Evropa ponovo u centru NATO strategije

Nakon završetka Hladnog rata, NATO je sve veći značaj pridavao operacijama van teritorije svojih članica. Alijansa je učestvovala u misijama na Kosmetu, u Iraku i Avganistanu, dok je kolektivna odbrana evropskog prostora ponovo izbila u prvi plan nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Bivša portparolka NATO-a Oana Lungesku ocenila je da se Savez na taj način vraća svojim korenima. Prema njenim rečima, logično je da odbrambeni savez najveći deo napora usmeri na odvraćanje Rusije, posebno u trenutku kada Sjedinjene Američke Države razmatraju smanjenje svog vojnog prisustva u Evropi.

Upravo je to jedno od pitanja koje dodatno komplikuje pregovore. Pentagon bi narednog meseca trebalo da predstavi analizu američkog vojnog prisustva u Evropi, koja bi mogla da uključi i povlačenje dela američkih snaga.

Među članicama, međutim, ne postoji potpuno jedinstven stav. Južnoevropske države tradicionalno daju veći značaj partnerstvima i upravljanju krizama, dok SAD, nordijske zemlje i države na istočnom krilu NATO-a insistiraju na snažnijem fokusu na rusku pretnju.

NATO je od 2010. godine imao tri osnovna zadatka: kolektivnu odbranu, upravljanje krizama i kooperativnu bezbednost kroz partnerstva sa državama van Saveza. Predložena promena ne bi automatski značila ukidanje postojećih misija, uključujući one na Kosmetu i u Iraku, ali bi mogla da promeni način na koji se određuju prioriteti i raspoređuju vojni kapaciteti.

U pozadini cele rasprave nalazi se procena pojedinih evropskih zvaničnika da bi Rusija do 2029. godine mogla da predstavlja još ozbiljniju vojnu pretnju teritoriji NATO-a. Istovremeno, članice se suočavaju sa ograničenim budžetima i pitanjem kako da obezbede dovoljno novca za jačanje odbrane.