Zafirović je non-stop bio u policiji, ubio je čoveka pred 500 ljudi, jurili ga za ubistvo Arkanovog kuma...

Đorđe Zafirović (37) iz Niša, jedan od najpoznatijih žestokih momaka mlađe generacije, koji već 18 godina živi u Beogradu, za „Alo!“ je govorio o upozorenjima policije, bivšem tastu Dragoslavu Kosmajcu, navodnoj poteri klana Luke Bojovića i privođenjima posle svakog ubistva u prestonici!

Da li je tačno da vas juri klan Luke Bojovića zbog sumnje da ste navodno organizovali ubistvo Radeta Rakonjca, kuma Željka Ražnatovića Arkana?

- Šuplja je priča da me jure nazovi klanovi! Ne mogu da me jure, kad ja ne bežim! Nebuloza je da me neko juri, jer sam 24 sata u Beogradu. Imam sina od sedam godina iz braka sa ćerkom Dragoslava Kosmajca i ćerkicu od dve i po godine iz drugog braka. Sa decom sam često u igraonicama, a sa društvom u kafićima i restoranima. Nemam obezbeđenje, niti vozim blindirane automobile. Kupio sam dva, ali ih ne vozim. Ne nosim pancir, niti idem naoružan pištoljima.

Da li ste se zbog poslova sa drogom sukobili sa ekipom Luke Bojovića i da li ste u ratu sa „škaljarcima“ i „kavčanima“?

- U životu nisam ležao ni minuta zbog miligrama doge, a kamoli da sam se zbog narkotika sukobio sa Lukom Bojovićem i drugim klanovima. Ne opterećujem se pričom o ratu narko-klanova.

Da li je Filip Korać posumnjao u vas kao mogućeg nalogodavca ubistva Arkanovog kuma?

- Ne opterećujem se time šta priča Filip Korać ili bilo ko drugi. Zaista, ne razmišljam o tome.

Došli smo u posed službene beleške policije u kojoj piše „da treba da povedete računa o svojoj bezbednosti“, zašto vas upozoravaju?

- Zovu me na informativne razgovore kad god se u Beogradu dogodi neko ubistvo. Pošalju mi poziv ili me zaustave u saobraćaju i odvedu u stanicu policije. Pre nekoliko dana sam bio u Beču i po povratku su me četiri sata držali na granici! Izgleda da sam dežurni krivac za mafijaška ubistva. Bilo mi je čudno kad su me posle jednog informativnog razgovora pitali da li imam saznanja da mi je bezbednost, eventualno, ugrožena! Kada sam rekao da mi niko ne preti, niti me juri, rekli su mi „da povedem računa o svojoj bezbednosti“.

Beogradskoj javnosti ste poznati kao bivši muž Kosmajčeve najstarije ćerke?

- Još uvek me povezuju sa Kosmajcem, iako sam mu bivši zet. Sa njim sam i dan-danas u dobrim odnosima. Odavno imam svoj biznis i ne zavisim ni od koga, ali me i dalje povezuju sa bivšim tastom. On nema dana robije, nikome ni šamar nije udario, dok su mene za protekle četiri godine povezali sa čak osam ubistava. Na kraju svakog informativnog razgovora se ispostavilo da nije bilo osnova za sumnje protiv mene.

Da li ste zahvaljujući bivšem tastu imali zaštitu kriminalnih grupa?

- Jako mi smeta što se uz moje ime uvek vezuje i ime mog bivšeg tasta Dragoslava Kosmajca. Nas dvojica smo u odličnim odnosima i međusobno se jako poštujemo, ali su mi dosadili napisi u medijima o našim familijarnim relacijma.

Kažete, mafija vas ne juri, od koga ste bežali i kada?

- Bio sam četiri godine u bekstvu, ali sam to rešio i nisam više na poternici. Nije tačno da sam bio u ilegali zbog navodne potere nekih klanova. Sa 16 sam ubio lokalnog siledžiju pred 500 ljudi, posle svađe koja je izbila u diskoteci u Nišu. Posle presude sam upućen u kazneno-popravni dom u Kruševcu. Pobegao sam 1999. godine, posle dve i po godine boravka u domu. Posle toga sam gotovo četiri godine bio u Švajcarskoj, u bekstvu. Njihova policija me je uhvatila i deportovala u Kruševac, svega tri dana pre početka Sablje. Trebalo je da ležim još dve godine, ali su me posle godinu dana odveli u NIš na suđenje, zbog drugog krivičnog dela. Onadne sam spektakularno pobegao. Pomoglo mi je 15 drugova, koji su pravili blokadu da me sudski stražari ne uhvate. Izleteo sam sa lisicama na leđima, a napolju me čekao drug na motociklu. Bio je haos, ceo grad je bio blokiran...

Da li ste posle bekstva imali privatno obezbeđenje?

- Dva policajca iz interventne su mi bili drugovi. Nije tačno da su moji roditelji unajmili dva policajca da me čuvaju.

Da li nosite oružje i koliko puta su vas hapsili zbog oružja?

- Pao sam četiri-pet puta zbog pištolja. Nikada u životu neću moći da dobijem dozvolu za legalno posedovanje oružja. Kažnjavan sam jedino zbog oružja i za ubistvo, kao maloletnik.

Da li ste sa grupom Zorana Ajkovića Ajkule krijumčarili kokain, kako su mediji svojevremeno objavljivali?

- Imam legalan biznis, vodim rentakar agenciju. Bavim se uvozom automobila iz inostranstva. Sa kriminalom, posebno onim organizovanim, nemam veze.