Roditelji, znate li gde su vam deca i šta rade?!

Najnovija vest koja je, nažalost, odjeknula i ovaj dan obojila u sve nijanse tame, zamračila je sunce majci nesrećnog dečaka iz Pančeva, za kojim su tragali policajci i ronioci od utorka.

Iako je cela Srbija očekivala da će se mali Dragan pojaviti i ruku pod ruku sa svojom majkom krenuti put njihove kuće, ishod potrage bio je najcrnji moguć.

Telo tinejdžera je izvučeno iz reke, a policija i Hitna pomoć imali su svoju ulogu u smirivanju agonije žene koja je svedočila gubitku svog deteta.

ANKETA:

Da li pričate sa svojom decom?

Kako je ranije, za vreme potrage majka navela, dečak nije imao poverenja u ljude. Imao je nekoliko prijatelja, od kojih se najviše družio sa najboljom drugaricom, sa kojom se ujedno i čuo pred nestanak, i bivšom devojkom.

Mesto na kome je poslednji put bio je ujedno i ono na koje je ranije često dolazio, sedeo i razmišljao.

Razredna preminulog dečaka rekla je da je reč o detetu izuzetne inteligencije, koji je delovao zamišljeno, ali po njenom mišljenju ništa nije moglo da nasluti ovakav kraj.

Njegova majka je objasnila da je reč o detetu koje je bilo odličan đak i veran prijatelj svima.

Nesrećno dete je ostavilo pismo u kojem objašnjava da je tražio najbezbolniji način da ode sa ovog sveta.

Osim ovog, izlišno je govoriti u kojoj meri tužnog događaja, prethodne nedelje još jedan slučaj samoubistva potresao je javnost.

Dečak Đorđe S. star samo deset godina pronađen je mrtav u svojoj sobi, obešen o radijator, u beogradskom naselju Rakovica.

Uzrok smrti, mogao bi da leži u bizarnoj, ako se tako može i nazvati, igri koja decu tera da zaustave dotok vazduha u toj količini dok ne padnu u nesvest, a koja se može naći na društvenoj mreži "Tik- Tok".

Nesrećno dete je vešanje izvršilo onda kada su njegovi roditelji otišli u prodavnicu i ostavili ga samog u stanu.

Komšije nesrećne porodice iz Beograda bile su vidno potresene, a tada su rekli da ni oni nisu mogli da naslute tragediju.

- To je fina porodica, imaju dva sina, a pre četiri godine su se doselili ovde u stari bakin stan. Delovali su potpuno normalno, deca nisu odavala utisak da imaju bilo kakav problem, pa su se zbog toga svi iznenadili kad su čuli za tragediju - pričale su komšije.

Osim ovih samoubistava u poslednjih sedam dana dogodila su se i ona među građanima starijim od dece, ali ipak mladim ljudima.

Šta osobu može da navede na samoubistvo? Da li roditelji dovoljno poznaju svoju decu, ali i da li je ovo period kada ljudi imaju potrebu za preuranjenom smrću češće nego u drugim godišnjim sezonama, odgovorila je za naš portal dala Marija Dražić psiholog.

Naša sagovornica ističe da je bitno posmatrati ponašanje deteta, kako bismo mogli da reagujemo na vreme.

- Svaka promena u ponašanju deteta, a pogotovo tinejdžera može ukazivati na depresiju. Često se misli da su to upadljive i vidljive promene, mada ne mora biti tako. Deca neretko budu kažnjena zbog ponašanja kao što su impulsivnost, povučenost, nepoverenje prema roditeljima, psovanje, promene raspoloženja... Ipak, bitka koju su deca u pubertetu ponekad primorana da biju sama, pre svega ima veze sa poverenjem u sebe i ljude koji ih okružuju. Depresija ne nastaje niti nestaje preko noći, reč je o stanju koje traje i nema isključivu vezu sa suicidom, nego isto tako i sa buntovnim ponašanjem, bolestima zavisnosti, delikvencijom i drugim vrstama ponašanja - objašnjava psiholog.

Dražić ističe i to da depresija ne vodi direktno u suicid, kao i to da je , nažalost, planirano samoubistvo često teško prepoznati u ponašanju osobe koja to smera da učini.

- Kao što sam pomenula, važno je istaći da depresivno stanje ne vodi direktno u suicid, ali isto tako nije svako počinjeno samoubistvo prouzrokovano depresijom. Među mladima, nažalost, razlozi za suicid često budu iznenadni i nije ih moguće prepoznati unapred - kaže sagovornica.

Šta treba raditi ako primetimo da je neko suicidan?

- Ukoliko nam neko poveri takve misli i planove, dobro bi bilo razgovarati sa njim na tu temu, ne omalovažiti njegova razmišljanja i saslušati ga. Jedna od najgorih stvari je omalovažiti njegove namere i ne shvatiti ih ozbiljno, kao i umanjivati problem koji je prouzrokovao takva osećanja. Podrška postoji, razgovor pomaže. Centar Srce koji se bavi pružanjem emotivne podrške i prevencijom suicida je jedno od mogućih rešenja - ističe Marija Dražić.

Psiholog u daljem razgovoru navodi i to da su tinejdžerske godine rizične za brojne oblike ponašanja, ne samo za suicid.

- Tinejdžeri nekad ne znaju da potraže podršku, nekad nije prepoznato da im je potrebna, nekad su zatvoreni i oslanjaju se samo na sebe, nekad je svaka situacija kada se osećaju odbačeno rizična za neki neprilagođen oblik ponašanja. Generalno, to je buran i osetljiv period, a nažalost, često odrasle osobe umanje njihov problem i smatraju ga manje važnim, iako je on njima najvažniji i na toj stepenici podrška izostane - navodi grešku koju pojedini roditelji pričine.

Kako okolina, poznanici, roditelji mogu da pomognu?

Psiholog savetuje roditelje da koriste slobodno vreme kako bi sa svojom decom razgovarali.

- Pre svega tako što ćemo razgovarati sa decom od momenta njihovog rođenja, što ćemo graditi odnos poverenja i što osuđivanje neće biti prvo na šta naiđu kada je neko neprilagođeno ponašanje ili razmišljanje u pitanju. Za adolescente je posebno važno ne umanjivati njihove probleme, kakvi god oni bili. Razumevanjem i prihvatanjem se treba nauružati i tako možemo pomoći. Isto tako, svakoga dana je potrebno jačati njihovo samopouzdanje i veru u sebe i podsticati ih da budu uspešni u onome što ih čini srećnim i zadovoljnim sobom, bio to uspeh u školi, sportu ili nekom hobiju - podvlači sagovornica.

Na naše pitanje da prokometariše to, da li je ovo period, kada su ljudi skloni samoubistvu više nego u drugom godišnjem dobu, pošto je prethodne nedelje bilo čak pet samoubistava među mladima navodi sledeće:

- Ne znam u ovom momentu precizne statističke podatke, ali svakako se broj suicida ne povezuje u najvećoj meri sa dobom godine. Neozbiljno bi bilo tumačiti to na taj način. Sa druge strane, dobro je da se govori o samoubistvima među mladima, jer je to drugi uzrok smrti mladih osoba, nakon saobraćajnih nesreća. Zato je ovo i poziv za medije, da se ovom temom bave bez stigmatizacije i na način koji nije senzacionalistički. Takođe, poziv je i za sve stručnjake iz oblasti mentalnog zdravlja kako bi se povećao broj programa koji se bave prevencijom rizičnog ponašanja, pa i suicida - poručuje Marija Dražić.