Predsednička pratnja ga osakatila i ostavila na ulici

Belić, trajni invalid sa višestrukim prelomom karlice, kaže da javnost treba da sazna istinu za kojom traga dve decenije, smatrajući da se tada sve zataškalo zbog tadašnjeg predsednika države.

- Automobil me je udario na raskrsnici kod banje Junaković oko pet sati ujutro 30. novembra 1996. godine. Ostao sam onesvešćen, a niko mi nije prišao upomoć iz kolone. Tek kada je jedan bračni par iz Hrvatske primetio moje maltene beživotno telo, obaveštena je policija - priseća se Belić, a njegov advokat Branislav Šokac dodaje da je uviđaj tada traljavo obavljen.

- Policija je došla bez prisustva javnog tužioca i istražnog sudije, iako se radilo o teškim povredama. U zapisniku piše samo da je došlo do ugrožavanja saobraćaja, iako je čovek ostao bez svesti i teško povređen. Do kraja novembra predmet će zastareti - navodi Šokac.

U krivičnoj prijavi protiv N. N. vozača, Belić i advokat se pozivaju na izjave troje ljudi da je reč o koloni koja je bila pratnja Zorana Lilića, a da je kobni auto išao ispred vozila predsednika.

- Nažalost, ovi ljudi ne žele da svedoče ni posle dve decenije! Sve su mi rekli u neformalnom razgovoru. Videćemo da li će sud u Somboru pravovremeno reagovati na moju krivičnu prijavu. Nedavno sam saznao od jednog penzionisanog policajca da su delovi auta koji me je udario bili u policijskoj stanici, ali su oni na volšeban način nestali posle tri sata - navodi Belić.

- Zataškala je policija, sud, opštinari koju su znali za dolazak Lilića, ljudi iz jedne firme koja ga je u Apatinu često opsluživala kada je dolazio u ribolov - kaže Belić, koji se zbog povreda teško kreće, telo mu je puno šipki, metalnih pločica i mrežica kako bi organizam mogao normalno da funkcioniše.