Kuća u kojoj se desio zločin kakav Balkan ne pamti sablasno stoji, vlasnik ne može vrata da otvori, dečje bicikle naslonjene u dvorištu...

Vreme je na kućnom broju 2 Ulice Muje Hrnjice u Malom Lugu pokraj Bihaća stalo u četvrtak popodne i više se nikad neće pokrenuti. Vlasnik skromne prizemnice, koju je unajmila porodica Sović, mislio je da je obnovi, ali više ne želi ni da odškrine ulazna vrata.

- Dovešće bagere i sravniće je sa zemljom, tako mi je rekao - priča policajac koji osigurava mesto zločina dok njegove kolege utvrđuju na koji je način, kojim redom i iz kojih razloga Admir Sović (37) unutra ubijao svoju decu, dvogodišnjeg i sedmogodišnjeg dečaka, i devojčicu od šest godina.

Nije pio alkohol

Ovaj deo Bihaća je miran, pun porodičnih kuća sa lepim okućnicama. Preko puta Sovićevih je hotel sa tri zvezdice, a s druge strane kafić i sportska kladionica. Ljudi koji prolaze u automobilima uspore, a pešaci pognu glavu. Čaršija u ovakvim situacijama voli da iznosi dokaze i sudi pre suda, ali ovde svi samo sležu ramenima. Kad se spomenu imena ove dečice, više ništa nije važno, pa ni ko je za sve kriv.

- Bio je miran čovek, teško mi je reći jednu lošu reč protiv njega. Pušio je, ali nikada nije popio kap alkohola, uzeo bi kafu i Coca-Colu. Nikada ni s kim nije bio u sukobu. Lejla je volela da popije i volela je da se provede, to stoji, ali on joj to nije branio. Mladu ju je oženio, još nije bila ni punoletna, a sirotinja, htela se provesti - kaže konobarica. Admir je zarađivao popravljajući kosilice i ostale mašine imućnijim komšijama, Lejla je povremeno odlazila u inostranstvo da čuva decu, radila kao konobarica, a onda je položila ispite za zaštitarku. Zato je Admir pitao komšinicu Dervišu Mušić bi li mu pazila na decu.

- Rekao je da će Lejla uskoro početi da radi u banci kao čuvar pa me pitao da li bih tu i tamo pripazila decu. Ja sam očekivala da bih te stvari trebala dogovarati s njom kao majkom, a ne s njim. Osim toga, radila sam za neke žene po kućama pa sam ga odbila. Ubrzo je Lejla prestala da dolazi, ali ne zbog posla, nego zato što ga je napustila. Komšinica mi je ispričala da joj je rekao kako je Lejla dobila posao u banci, ali da s posla odlazi kod majke, a ne kući jer ga je ostavila - priča komšinica.

Mnogo je onih koji upiru prstom u majku, postavljaju joj stotine pitanja preko društvenih mreža, a glavno je - zašto nije povela decu. Ona se ne može braniti jer je doživela psihički slom, pod sedativima je završila na psihijatriji bolnice u Bihaću sat nakon što su joj rekli šta se dogodilo. U njeno ime javnosti je pismo poslala njena sestra i u njemu potvrđuje da je Leila ostavila muža, "ali ne zato da bi živela s nekim drugim, već da bi sebi i deci, a na kraju i tom ljudskom otpadu iako to nije zaslužio, osigurala uslove za život".

Primitivizam

- Ali, pošto mi živimo u civilizaciji gde je neprihvatljivo da porodicu izdržava žena, a ne muž, njemu se to nije svidelo. On je bio pravi primerak onog teškog balkanskog primitivizma, nećeš raditi ništa, ali neću ni ja. Njegovo razmišljanje je bilo: Šta ona ima ići raditi kraj mene živog? Njemu je smetalo to, on je lakše podnosio da deca sede gladna u kući nego da, ne daj Bože, žena radi, a on mora biti u kući, čuva decu i bude s njima. Kao, zaboga, kakav je to muškarac koji sedi kod kuće dok žena radi? To je neprihvatljivo, šta će ljudi misliti o njemu - navodi sestra, dodajući da je Lejlu suprug fizički i psihički maltretirao te da joj, nakon što je otišla, nije dopustio da dolazi kući i viđa decu.

Vezana za krevet

- I pretio joj je. Prijavila je to policiji koja nije ništa preduzela, rekli su da se obrati Centru za socijalni rad koji čeka da se ovako šta dogodi kako bi se preduzele mere onda kad je kasno. Možete kriviti majku koja u svojoj glavi više nema razlog da ostane na ovom svetu, koja će biti obeležena za ceo život, koja sada leži vezana za krevet, koja će za koji dan morati klanjati ne jednu, ne dve, nego tri dženaze!

Dženaze za svoje troje dece, a dvoje je već izgubila pobačajem. Možete li razumeti kakva je to bol, za nju, za nas, njenu porodicu - pita Lejlina sestra.

Policija je obavila svoje, pokupili su trake kojima ograđuju tragedije i otišli. Ostala je zla tišina. Sneg je počeo da pada gušće i prekrio je prljavo dvorište. Tri, četiri dečja bicikla naslonjena su na kuću, pred njom se dečja odeća i dalje suši, a teniserke malenih brojeva čekaju na otiraču.