Oni svakodnevno rade sa leševima i videli su svašta!

Prizor kao u filmu da leševima raste kosa pre vađenja mozga iz lobanje može da se vidi samo na pravom ljudskom telu, a nikako na kompjuterskoj animaciji i plastificiranom telu, takozvanom kadaveru, čija izrada košta oko 60.000 evra, ali nikada ne može verno da prikaže čvrstinu mišića, krutost okoštalog lakta ili opuštenost sala na stomaku.

Ovo je jedna od zanimljivosti, koju smo čuli na Institutu za anatomiju "Niko Miljanić" u Beogradu kada smo saznali da su ugostili neobičnog putnika namernika.

Povod za naš čas anatomije i šetnju kroz Muzej anatomije čoveka na Medicinskom fakultetu u Beogradu, Laboratoriju za antropologoju i Disekcionu salu za obdukciju leševa bila je vest da rade i dok su na raspustu i da im u posetu dolazi dr Anita Omen iz Nju Delhija, koja predaje na Medicinskom fakultetu “ Northern border” u Saudijskoj Arabiji.

Dok je velelepno zdanje Instituta bilo pusto bez studenata u kabinetu čiji je ceo zid prekriven reprodukcijom Rembrantovog "Časa anatomije", šef katedre za užu naučnu oblast anatomije prof. dr Laslo Puškaš i njegove kolege docent dr Petar Milovanović i asistent dr Joko Poleksić, prijatno su čavrljali sa gošćom. Nije im promaklo kada je rekla da predaje isključivo ženama i odmah su reagovali. 

- Nikada ne bismo odbili poziv da predajemo okruženi ženama! - u šali su uzvratili kada su čuli da tamošnji fakultet godišnje upiše 50 devojaka.

Gošću je najviše interesovalo kako se u hrišćanskim zemljama istražuje ljudsko telo, a domaćini su joj upečatljivo ispričali da studenti najbolje uče kada vežbaju na ljudskim telima, koja naši sugrađani za života, u znak zahvalnosti lekarima, zaveštaju nauci.

- Hirurg će dobro naučiti svoj posao tek kada svojom rukom oseti čvrstinu mišića, krutost okoštalog lakta ili opuštenost sala na stomaku. To iskustvo ne može da mu zameni čak ni najmoderniji kompjuter. Prvi koraci su počeli pre 97 godina, davne 1920. godine, kada se dr Niko Miljanić vratio sa svadbenog puta iz Pariza sa dva ljudska skeleta. Snabdevanje Instituta leševima rešeno je tek posle burnih debata u tadašnjem Ministarstvu narodnog zdravlja, kada je kralj lično aminovao da se bolnicama u Beogradu i okolini naredi da dopremaju leševe Insitutu - ispričao je dr Laslo Puškaš.

Dan proveden na Medicinskom fakultetu u Beogradu, dr Omen će sigurno smatrati avanturom. U Muzeju anatomije čoveka videla je ljudski bubreg iz 1920. godine i fetuse u formalinu, kakve nemaju ni mnogo stariji univerziteti. U Laboratorija za antropologiju su joj otkrili šta nam govore kosti stare nekoliko vekova, dok su joj u Disekcionoj sali sa leševima tretirani formalinom ispričali kako budući lekari uče na mrtvima.

Tela prekrivena navlakama natopljenim formalinom leže na stolovima za obdukciju u prostranoj, svetloj i klimatizovanoj Disekcionoj sali. Na krajevima pokrivača naziru se isturene kosti lobanje i stopala po čijem obliku može da se nazre da li je ispod telo žene ili muškarca.

Spretnim i brzim pokretima pomoću dve velike pincete dr Joko Poleksić otkriva jedan po jedan leš. Izgledaju kao sasušene mumije, ali ih ne posmatra kao eksponate, već o telima govori s poštovanjem, jer je svako od njih nekada bilo živo biće. Odmerenim pokretima, potpuno prirodno priča o iskustvima sa vežbi, zbog čega nam ni jednog trenutka nije neprijatno, iako ga slušamo tik pored leševa.

- Pre nego što izvadimo mozak iz lobanje, kosa se ošiša mašinicom. Jednom se dogodilo da smo taj zahvat odložili za kasnije. Dve nedelje posle toga smo otkrili telo i videli da je kosa porasla. Meni je to bilo fascinantno - ispričao je dr Poleksić i dočarao nam sliku pune sale u kojoj brucoši upijaju svaku njegovu reč.

Dogovoreno je da dva univerziteta uspostave saradnju i razgovaraju o mogućnostima razmene studenata i gostovanju predavača.