"Gde god sam pogledao bila su tela mrtvih"!

- Četvtak je bio pretposlednji dan našeg letovnaja u Nici. Ceo dan smo se šetali i kupali, a tek oko 21 čas smo došli u hotel da se spakujemo i izađemo na čuvenu Englesku promenadu, do klupice na njenom početku gde smo rado sedeli svake večeri. Brzo sam se spakovao, ali je Dragana odugovlačila i sve vreme ponavljala da joj se ne ide. Nisam mogao da je čekam, krenuo sam sam. Vratila me sa izlaza hotela da joj zatvorim kofer i potom smo krenuli zajedno. Kad smo sišli u hol začuli su se pucnji i vriska sa promenade, videli smo opštu bežaniju, stampedo...U prvi mah nismo znali šta se dešava, ali nam je bilo jasno da je neka velika nesreća. Sada, dva dana posle tragedije, jasno mi je da nam je taj kofer spasao živu glavu! - ispričao je za "Večernje novosti" Đorđe Janjić.

On je dodao kako je odmah istrčao na promenadu, dok se njegova devojka vratila u sobu hotela.

 - Na "našoj klupici" video sam dvoje mrtvih, a pored njih još nekoliko teško povređenih. Shvatio sma da je reč o teškom terorističkom napadu. Gde god sam pogledao bila su tela mrtvih i povređenih. Lokve krvi bile su svuda po promenadi koja je oduvek bila jedan od najlepših zaštitnih znakova Nice, simbol osmeha, odmora i uživanja...Ljudi su trčali u sporedne ulice, majke su bežale i u naručju nosile decu...Bio sam užasnut, zgranut, ali nisam osetio ni trunku straha. Naprotiv, bio sam besan i ljut. Samo sam imao želju da pomognem, ali je masakr još trajao jer sam video i obrise kamiona i petsto metara dalje čuo neprekidne pucnje koji su baš dugo trajali u delu gde je bio vatromet - ispričao je Đorđe.

On je posle nekolio minuta smogao snage i potrčao najbližem povređenom i pomogao mu koiko je mogao. Potom su, kaže, i drugi prisutni počeli da prilaze i povređenima ukazuju pomoć.

 - Nikada to neću moći da zaboravim...Nikada nisam video toliko belih čaršava koji su bili znak smrti - ispričao je između ostalog Đorđe za "Novosti".