Otkrivamo da li su čekovi aktuelni kao platežno sredstvo, ali i hoće li ih banke ubuduće izdavati

Čekovi su u Srbiji i dalje popularno sredstvo plaćanja na odloženo, odnosno na rate, jer nema kamate, ali njihova upotreba se iz godine u godinu smanjuje.

Kako su za naš list kazali u Narodnoj banci Srbije (NBS), prema još uvek nezvaničnim podacima u prošloj godini, čekovima je plaćano oko 6,4 miliona puta i od toga u 99,87 odsto su činila plaćanja roba i usluga, dok je ostatak predstavljao transakcije podizanja gotovog novca podnošenjem čeka na isplatu.

Prema podacima centralne banke, prosečna vrednost po čeku u 2020. bila je oko 4.670 dinara, a preliminarni podaci pokazuju da je ukupna vrednost realizovanih čekova iznosila oko 29,9 milijardi dinara.

U NBS navode da je ukupan broj realizovanih čekova u 2013. bio 13.230.156, ali da je svake naredne godine beležen trend smanjenja, osim u 2018, kada su čekovi nešto malo više korišćeni u odnosu na godinu dana ranije, ali da je u 2019. broj realizovanih čekova opet bio manji i iznosio je 7.581.937.

Ukupna vrednost realizovanih čekova u 2013. bila je 58,272 milijarde dinara, dok je 2019. godine to bilo 34,723 milijarde, od čega je vrednost plaćanja roba i usluga procenjena na oko 34,6 milijardi dinara, a ostalo je bilo podizanje gotovine.

Kako naglašavaju u NBS, oni ne propisuju maksimalni iznos sredstava koji je moguće upisati po jednom čeku i podsećaju da je to trenutno 5.000 dinara i da se taj limit primenjuje od 1. januara 2008. godine.

Centralna banka ocenjuje da je nesumnjivo važan motiv za korišćenje čekova taj što trgovci omogućavaju odloženo plaćanje, ali podsećaju da su poslednjih godina uvedeni i savremeniji instrumenti odloženog plaćanja, posebno upotrebom DinaCard debitne platne kartice.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije (UBS), koji su dostavljeni našem listu, tokom prošle godine prosečno je svakog meseca realizovano oko 500.000 čekova, a prosečan iznos ispisan po čeku bio je 4.694,4 dinara.

Kako su precizirali, to su podaci za period od oktobra 2019. do oktobra 2020. godine.

I u UBS-u navode da je ukupan broj realizovanih čekova u Srbiji u blagom opadanju poslednjih godina i da se procenjuje da je u periodu između 2015. i 2020. godine taj pad 13 odsto.

Naglašavaju i da od 26 banaka koje trenutno imaju dozvolu NBS za poslovanje na tržištu Srbije, njih 20 izdaje čekove, dok ostalih šest to ne čine.

Podsećaju i da je minimalni limit po čeku 200 dinara, a maksimalni 5.000 dinara i naglašavaju da ne postoji precizna evidencija o tome ko i za šta najčešće koristi čekove, ali da se smatra da njima najviše plaćaju stariji građani, kojima je ta navika ostala iz ranijih vremena.

UBS: Nema inicijativa od strane banaka da se gornji limit čeka poveća

Za sada nema inicijativa banaka vezano za povećanje limita na čeku, naglašavaju u NBS. Tome je svakako doprinela i činjenica da su banke u periodu od 2008. do danas klijentima ponudile veliki broj novih bankarskih proizvoda, odnosno platnih kartica kojima se omogućuje plaćanje na rate sa ili bez kamate, koje u dobroj meri zamenjuje upotrebu čekova.

Uslovi za dobijanje čekova

Banke u Srbiji izdaju čekove na lični zahtev klijenata, ali ima i paketa računa koji podrazumevaju čekove. Broj čekova koje će vam banka izdati zavisi od priliva na tekući račun. Najčešće je jedan od uslova za njihovo dobijanje da imate bar šest meseci posao na neodređeno, a prilikom odobravanja čekova često se potpisuje menica ili neka druga vrsta garancije. Podrazumeva se da je klijent banke uredan platiša, bez zaostalih dugovanja. Manji broj banaka ne naplaćuje svojim klijentima izdavanje čekova, dok većina ima tarifu od 10 do 35 dinara po izdatom čeku. Pojedine banke ne naplaćuju izdavanje prvih pet čekova u mesecu, dok je izdavanje svakog narednog 10 dinara, a neke banke čak zaračunavaju i „ležarinu“, pa svaki neupotrebljeni ček može mesečno da košta i do 30 dinara.

BONUS VIDEO