Žene su crtale krst na grudima, odgovor na pitanje zašto otkriva najdublje rane naših predaka (FOTO)

Prve tetovaže u srpskom narodu bili su krstovi koje su Srpkinje nosile na grudima. Zašto? Zato što su ih Turci otimali prvu bračnu noć i Srbi su se snalazili tako što su pokušavali da im "ogade" taj običaj – uvod je u istoriju tetoviranja Srba.

Ova priča tatu majstora Đorđa Đunisijevića sugeriše da su nacionalni motivi duboko ukorenjeni u srpskoj kulturi. Kao vlasnik jednog tatu studija zna da su i dalje popularni, te da su česti zahtevi ljubitelja takozvanog bodi arta (umetnosti tela), čiji su najčešći oblici tetovaže i pirsinzi, grbovi i portreti istorisjkih ličnosti – vojskovođa, pripadnika političkih pokreta, ali i svetaca, zatim crkava, manastira i uopšte verskih motiva.

- To su prvi poznati primeri tetoviranja kod nas. Moje mišljenje je da to danas nije potrebno. Ne treba da se tetovira brojanica, jednostavno se kupi – priča Đunisijević ističući da je njegovo pravilo da "ne radi svetitelje".

Kako kaže, u razgovoru sa ljudima od vere došao je do zaključka da im nije mesto na koži, već isključivo na ikonama i freskama. Dodaje da Srbi tetoviraju Dečane, Gračanicu, svetinje u kojima su kršteni... Mada ima svoja ograničenja, ne vidi problem u želji za iscrtavanjem nacionalnih motiva, postavljajući pitanje zašto je sramota nositi lik Hajduk Veljka, dok su kineska slova, tribali i japanski zmajevi, iako svojstveni istočnjačkoj kulturi, ovde društveno prihvatljiviji.

Iscrtava spojena tri prsta – simbol Svetog Trojstva, krstove koji su, u krajnjem slučaju, u osnovi srpskog grba, ali i kosovske božure, po želji dama.

- Na moje veliko iznenađenje često se pojavljuju žene sa zahtevom da tetoviraju nacionalne motive. Uglavnom su to kosovski božuri ili drugi cvetovi koji simbolizuju određeni deo srpske istorije – pobraja uz napomenu da mu dolaze slikari, lekari, vojnici, policajci, te da je vezivanje tetovaža za imidž "žestokog momka" odavno prevaziđen stereotip.

"Pokaži mi dela tvoja, pa ću ti reći kakva je vera tvoja" (Jakovljeva poslanica)

Sa druge strane, crkva se nije zvanično ogradila od tetovaža, mada je načelno protiv.

- Nigde nećete naći da je Sveti sinod izdao saopštenje. Ipak, u Starom zavetu, trećoj knjizi Mojsijevoj, 19. poglavlju, stih 28 stoji (3. Mojsijeva 19, 28.): "Za mrtvacem ne režite tela svojega, niti stavljajte tetoviran znak na sebe, jer sam ja Gospod". Iako danas vernici ne žive pod Starim zavetom, činjenica da postoji zapovest protiv tetoviranja treba da nas natera da se zamislimo nad time šta radimo – objašnjava verski analitičar Draško Đenović.

Mada kaže da u očima Boga ne postoje veliki i mali greh, tetoviranje ipak ne bi nazvao "smrtnim" grehom, ali bi iscrtavanje verskih motiva na telu svakako nazvao foliranjem.

- Mi se pokazujemo delima. Ako ću ja da imam krst na grudima, a onda da idem da pijem, da se kockam, da mlatim ženu, da ne živim hrišćanskim načinom života, mogu ceo da se istetoviram. Bog gleda srce, a ne šta je na nama – dodaje imenujući takve pojedince "nabeđenim pravoslavcima".

Smatra da se najčešće ne radi o ocrkovljenim ljudima, te da takvi ne predstavljaju model prosečnog hrišćanina.

Takve najčešće nalazimo u kafanama, kafićima ili teretanama. To nisu mesta grešna sama po sebi, ali to su ljudi koji se ne pričešćuju i ne poste, čiji gest nije prikladan crkvi – navodi uz napor da ne osudi, ali da istakne nebogougodnost postupka.

Prema rečima Đenovića, pravi vernik nema potrebu da svoju veru dokazuje tetovažom. Jedini slučaj u kojem bi, tvrdi on, odobrio takvo iskazivanje religioznih osećanja, jeste tamo gde je hrišćanstvo zabranjeno, kao u primeru podzemnih ruskih crkava za vreme komunizma.

BONUS VIDEO: Neverovatno parkiranje u centru Beograda!